Корисничке алатке

Алатке сајта


светозар_кушевић

Светозар Кушевић

Светозар
Кушевић
светозар_кушевић.jpg
Рођење:
26. април 1823.
Славонска Пожега,
Аустријско царство

Смрт:
1911.
Блацко код Славонске
Пожеге, Аустроугарска

Светозар Кушевић (Слав. Пожега, 14/26. април 1823 — Блацко код Слав. Пожеге, 1911), српски политичар и правник. Био је велики жупан Сремске жупаније (1861—1874).

Посланик угарске дијете

Светозар Кушевић је рођен 14/26. априла 1823. године у Славонској Пожеги, где је његов отац радио као трговац.1) Кушевићи су били пореклом из Херцеговине.2) Након гимназије Светозар је завршио богословију, а онда правне науке у Ђуру, Пожуну (Братислави) и Бечу.3) У Пешти је 1845. положио адвокатски испит и након тога почео је да ради као бележник и адвокат конзисторије Пакрачке епархије.4) Изабран је 1847. за посланика угарске дијете у Пожуну (Братислави).5) У то време залагао се да Славонија припада Хрватској, што су Мађари навелико оспоравали.6) Страховао је од насилне мађаризације.7) Када га је 1848. обузела малодушност да ништа не може да учини на угарској дијети он је фебруара 1848. поднео оставку на место посланика, али већ у марту повукао је оставку.8) Био је именован за конциписту у Угарском министарству правде, али због Мађарске револуције 1848. није ни ступио у ту службу, него је прешао у бечко државно министарство.9)

Различите мисије током 1848/1849.

Као представник Славонске Пожеге учествовао је на банској конференцији у Загребу.10) Био је посланик Пожеге у Сабору Хрватске, а био је изабран и у српску делегацију, која је јуна 1848. била у аудијенцији код цара Фердинанда.11) На Сабору се залагао за заједнички наступ Срба и Хрвата против Мађара и сматрао је да ни Срби ни Хрвати не треба да са Мађарима склапају сепаратне споразуме.12) Пошто је располагао имањем од 990 хектара у близини Славонске Пожеге залагао се за права велепоседника.13) Током 1848. био је активан у организовању одбране Пожешке жупаније од могућега мађарског напада.14) Срби из Војводине су га једном слали код бана Јелачића са циљем да се међу њима и Хрватима одржи споразум.15) Обавио је и неколико дипломатских мисија за Јосипа Јелачића, који га је слао у Оломоуц и Кромериж.16) Преносио је и поруке цара Франца Јозефа патријарху Рајачићу и Стевану Шупљикцу.17)

Велики жупан Сремске жупаније

Постављен је 1851. године за жупанијског саветника 1. разреда у Загребу.18) Унапређен је 1854. за секретара Намесничког већа.19) Након слома Баховог апсолутизма постављен је 1861. за саветника Намесничког већа.20) Био је једно кратко време поджупан Сремске жупаније, а октобра 1861. постављен је за великога жупана Сремске жупаније.21) Почео је да се жали да су Срби запостављени приликом запошљавања у државним органима.22) У то време припадао је владајућој Самосталној народној странци, који је основао канцелар Иван Мажуранић.23) Од цара Франца Јозефа добио је 1862. племство са називом од Блацкога.24)25) Био је одан цару и династији. Ипак као велики жупан знао је и да брани српске интересе са позиција лојалнога чиновника.26) Током 1863. великом жупану Загребачке жупаније Ивану Кукуљевићу Сакцинском пребацивао је што Хрвати поричу постојање Срба као народа у Троједници и што Србе признају само као православне Хрвате.27) Свађао се и са ђаковачким бискупом Јосипом Јурајем Штросмајером око неких ставова о православним и католичким свештеницима. Веома брзо се Кушевић снашао приликом промене политике, када се почела пропагирати дуалистичка политика.28) Преко ноћи је од централисте постао униониста и дуалиста и био је спреман да извршава све наредбе виших власти.29) Једно кратко време сви велики жупани су били смењени и замењени новим, али једино је Кушевић опортунистичком политиком остао на месту великога жупана.30)

За време избора у Срему крајем 1867. године иза Кушевића су стајали унионисти и дуалисти, а опозицију је предводио Јован Суботић.31) Унионисти су на тим изборима свуда другде побеђивали, а једини пораз су доживели у Сремској жупанији.32) Након тих избора остао је без угледа, а већина Срба и много Хрвата из народне странке били су против униониста и политике дуализма.33) Велики Кушевићев противник био је Светозар Милетић и његове присташе, као и Уједињена омладина српска.34) Кушевић је предводио групу униониста из Срема. Око себе је окупио зависне чиновнике,а био је и у вези са Германом Анђелићем и мађарским плаћеником Јованом Грујићем Јотом.35) Због своје унионистичке политике 1871. у време изборне камапање био је на удару српске јавности. На изборима 1871. поново је користио државни апарат, али поново су народњаци победили његове унионисте.36) Иако је био Кушевићев политички противник, Јован Суботић је за њега написао да је био врло добра срца и да без тешкога повода ником није зла починио.37) Поред тога за њега је рекао да је био најспособнији и највреднији жупан.38) Када је 1871. године за бана изабран Петар Пејачевић, сматрало се да је због Пејачевићеве верске и националне искључивости дошао крај Кушевићеве службе као великога жупана.39) Међутим остао је на месту великог жупана до 1874.40)

У странци нотабилитета

Светозар Кушевић је радио и на српској народно-црквеној аутономији, па је 1864, 1865, 1869. и 1881. био посланик Српског народно-црквеног сабора у Сремским Карловцима.41) На свим саборима увек је био у конзервативној и клерикалној групи посланика.42) Увек се супростављао српским либералном грађанству и Српској народној слободоумној странци, које су предводили Светозар Милетић и Јован Суботић.43) Кушевић је био лојалан цару и супростављао се Светозару Милетићу и опозицији, која је подржавала Великобечкеречки програм.44) Прикључио се групи нотабилитета, која се 1884. залагала за Великокикиндски програм.45) На подручју Војводине супростављао се Великобечкеречком програму, а у Хрватској и Славонији супростављао се Милану Ђорђевићу и његовом листу „Српски глас”.46) Касније се супростављао Павлу Јовановићу и његовом листу „Србобрану”.47) Од 1880. у време бана Ладислава Пејачевића и Куена Хедерварија настојао је да Срби успоставе блиску сарадњу са банском владом и оштро се супростављао Српској народној самосталној странци.48) Сматрао је да Срби могу да остваре неке националне и политичке добити само ако воде опортунистичку политику и признају Аустро-угарску и хрватско-угарску нагодбу.49) Патријарха Германа Анђелића је потицао да покрене српске новине, у којима би се супростављао Милетићевим следбеницима.50) Био је више пута биран за посланика на Сабору. У Сабору је био председник Срба заступника и председник клуба Народне странке.51) Умро је 1911. године на свом спахилуку у Блацком крај Славонске Пожеге.52)

Литература

  • Василије Крестић, Светозар Кушевић, Скица за једну политичку биографију, Зборник о Србима у Хрватској, 4, САНУ, Београд, 1999.

Svetozar Kusevic

2) , 6) , 7)
Василије Крестић, 1999, стр. 37
3) , 4) , 5) , 9) , 19) , 20) , 25)
Орао, 1895, стр. 121—122
8) , 10) , 11) , 12) , 13)
Василије Крестић, 1999, стр. 38
14) , 15) , 16) , 17)
Василије Крестић, 1999, стр. 40
18) , 21) , 22)
Василије Крестић, 1999, стр. 41
23) , 24)
Василије Крестић, 1999, стр. 42
26) , 27)
Василије Крестић, 1999, стр. 43
28) , 29) , 30)
Василије Крестић, 1999, стр. 44
31)
Василије Крестић, 1999, стр. 45
32) , 33) , 34) , 35) , 36)
Василије Крестић, 1999, стр. 46
37) , 38) , 39) , 40)
Василије Крестић, 1999, стр. 47
41) , 42) , 43) , 44) , 45) , 46) , 47) , 48)
Василије Крестић, 1999, стр. 48
49) , 50) , 51) , 52)
Василије Крестић, 1999, стр. 49
светозар_кушевић.txt · Последњи пут мењано: 2023/07/16 23:03