Измаил Срезњевски
Измаил Срезњевски |
---|
Рођење: 13. јун 1812. Јарослав, Русија Смрт: 25. фебруар 1880. Петроград, Русија Познат као: слависта и професор |
Измаил Иванович Срезњевски (рус. Исмаил Иванович Срезневский) (Јарослав, 1/13. јун 1812 — Пeтeрбург, 9/25. фебруар 1880), слависта и професор унивeрзитeта у Харкову.
Живот и рад
Завршио је основну школу, гимназију и правни факултет у Харкову. Након разочарења са студијама права, 1830. посвећује се славенској етнографији и филологији. Путовао је по Европи 1839—1842. године. У Бечу је срео Вука Караџића и касније је о сусретима са њим штампао дјело (1846). Занимао се за представнике, културу, живот и географију свих Славена и о томе је писао чланке и писма.
По повратку у Харков 1842. почео је да ради као универзитетски професор. Из тог доба потиче дисертација: Храмови и обреди незнабошке службе старих Словена према тврђењима савременика и према традицијама.
Од 1847. радио је као професор у Петрограду и тада мијења фокус у славистику. Постаје један од највреднијих издавача славенских текстова свих времена и предани филолог. Писао је доста о глагољици: Стари глагољски споменици, упоредо са ћирилским (1866), Стари Словенски споменици с јусовима (1868), Обавјештења и биљешке о непознатим и малопознатим рукописима (1864—1881, издања Петроградске академије). Пише потом о старочешком, кашупском, о староруској књижевности и историји, географији, етнографији (Обавјештења о савременој Србији, 1874), археологији итд.
Посебно се истичу његова Словенско-руска Палеографија (1881) и Рјечник староруског језика.
Значај Срезњевског је јако велики за развитак славенске филологије.
Академик
Дописни је члан Српског ученог друштва од јуна 1878.
Литература
- Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд, 1924.4 (A. Белић).
- Славяноведение в дореволюционной России, Москва: АН СССР, 1979., 318–321 (С. Б. Бeрнштeйн, M. Ю. Досталъ).
- NBS, 518–519 (L. P. Laptewa).
- Кирило-Методијевска енциклопедия, I–IV, БАН, София, 1985–2003. 3, 729–736 (М. Йовчева, Л. Тасева).