Илија Ђукнић
Рођење: 1. април 1839. Калањевци, Кнежевина Србија Смрт: 5. новембар 1911. Београд, Краљевина Србија

Илија Ђукнић (Калањевци, 20. март/1. април 1839 — Београд, 23. октобар/5. новембар 1911), српски генерал.

Илија Ђукнић је рођен 20. марта/1. априла 1839. године у Калањевцима у качерском срезу и рудничком округу.¹⁾²⁾ У Београду је завршио четири разреда гимназије и онда је 1856. уписао 4. класу Војне академије.³⁾⁴⁾ Војну академију завршио је 1861, када је добио чин пешадијског потпоручника.⁵⁾ Када је завршио Војну академију био је водник, ађутант батаљона и заступник командира чете у пешадији.⁶⁾ Децембра 1862. пребачен је у артиљерију, где је до децембра 1863. био водник у пољској артиљерији.⁷⁾ До априла 1865. заступао је командира пољске батерије.⁸⁾ Након тога од априла до јула 1865. био је командир батерије Народне војске.⁹⁾ До септембра 1867. био је командир брдске батерије.¹⁰⁾ Од 1867. до 1871. био је командир брдске и крушевачке батерије Народне војске.¹¹⁾ Унапређен је 1872. у чин капетана 1. класе.¹²⁾ Након повратка у Београд био је од 1873. до 1874. командир 3. пољске батерије.¹³⁾ Од 1875. до марта 1876. вршио је дужност команданта 3. артиљеријског пука.¹⁴⁾

Учествовао је у Првом српско-турском рату 1876. као начелник артиљерије Шумадијске дивизије и вршилац дужности команданта шумадијског артиљеријског пука.¹⁵⁾ Унапређен је новембра 1876. у чин потпуковника.¹⁶⁾ У Другом српско-турском рату 1877—1878. био је начелник артиљерије шумадијског кора и командант шумадијске артиљеријске бригаде.¹⁷⁾ Од октобра 1878. до октобра 1879. био је командант Београдске окружне војске.¹⁸⁾ Од 1879. до пролећа 1882. био је командант Ибарске дивизије, а након тога постављен је за команданта Дунавске дивизијске области.¹⁹⁾ Унапређен је августа 1883. у чин пуковника.²⁰⁾ За време Тимочке буне био је судија Војнодисциплинског суда.²¹⁾ Био је након тога командант Дунавског артиљеријског пука, а јануара 1885. постављен је за команданта Тимочке дивизије.²²⁾ У српско-бугарском рату 1885. командовао је Тимочком дивизијом.²³⁾

Од 1886. до 1892. био је командант Дунавске дивизије.²⁴⁾ Након тога био је начелник инвалидског оделења министарства одбране, а од јануара 1890. био је инспектор артиљерије.²⁵⁾ Пензионисан је јануара 1894. и тада је добио чин почасног генерала.²⁶⁾ Реактивиран је октобра 1895. са чином активног генерала.²⁷⁾ Поново је од октобра 1895. до 1897. био командант Тимочке дивизије²⁸⁾ (или Тимочке дивизијске области).²⁹⁾ Од 1897. до 1899. био је командант Шумадијске дивизије³⁰⁾ (или Шумадијске дивизијске области).³¹⁾ Током 1900. био је председник артиљеријског комитета.³²⁾ По други пут пензионисан је јула 1900.³³⁾ пошто се противио женидби краља Александра Обреновића са Драгом Машин. Према наводима контразавереника спадао је у групу завереника, који су 1903. учествовали у Мајском преврату.³⁴⁾ Враћен је у службу неколико месеци након Мајског преврата септембра 1903.³⁵⁾ Постављен је за команданта Моравске дивизије, али на тој дужности се задржао само два месеца.³⁶⁾ Октобра 1903. постављен је за члана Државног савета.³⁷⁾ Умро је 23. октобра/5. новембра 1911. године у Београду. Његова ћерка Милева била је удана за генерала Дамјана Поповића.³⁸⁾

• Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књига 1, Београд, стр. 635
• Милић Милићевић и Љубодраг Поповић, Генерали војске Кнежевине и Краљевине Србије, Војноиздавачки завод, Београд, 2003.
• Драгиша Васић, Деветсто трећа, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2003.

Ilija Djuknic