Историја Епархије пакрачко-славонске

Епархија

Славонска епархија је духовни продужетак старе Пожешке митрополије која је основана 1557. у вријеме обнове Пећке патријаршије. Сједиште ове митрополије је било у манастиру Ораховици (1592), духовном и културном средишту Срба у Доњој Славонији односно Подравини. У Славонској епархији постоје још и манастири: Света Ана (1412) и Пакра (16. вијек). Манастире Дејановац и Дреновац укинула је царица Марија Терезија у другој половини 18. вијека. Од првих пожешко-славонских митрополита зна се за Јосифа (1585), Василија (1590), затим Софронија и Григорија (обојица из 17. вијека). Владика Василије је 1595. прешао из манастира Ораховице на подручје Горње Славоније гдје је основао Марчанску епархију.

Османлијски Турци су владали скоро 150 година славонским предјелима и живот Срба и Српске православне цркве је био изузетно тежак. Великом сеобом Срба под патријархом Арсенијем Чарнојевићем прилике на подручју Старе Славоније су се битно измијениле. Патријарх Арсеније је најприје обилазио предјеле и духовне центре српског народа који су били угрожени римокатоличким прозелитизмом, односно унијом. У Пакрацу је 1705. поставио Софронија Подгоричанина за епископа славонског и тиме успоставио православни континуитет на тим просторима. Од тог времена, па све до Другог свјетског рата, осјећао се стални успон и духовно узрастање Славонске односно Пакрачке епархије у чији су састав ушли 1771. и дијелови Марчанске односно Сјеверинско-лепавинске епархије, и то предјели између ријека Саве и Драве, а западно од ријеке Илове. Ова цјелина остала је јединствена све до 1931. када је Уставом Српске православне цркве од тих дијелова формирана Загребачка епархија.

У Пакрацу је 1810. основана Богословија која је радила све до 1872.

Славонска епархија доживјела је велику голготу у Другом свјетском рату (1941—1945) и у рату 1991—1995. У Другом свјетском рату на подручју Пакрачке епархије уништене су 54 цркве, а 21 је оштећена. Манастири Ораховица и Пакра су опљачкани, а потом спаљени. Страдале су 73 архиве и 66 црквено-општинских и манастирских библиотека. Дио црквено-умјетничког и другог историјског блага Епархије пакрачке враћен је тек 1985. Стара Епископска књижница, једна од највреднијих националних цјелина, обновљена је и отворена 1990. приликом обележавања 300-годишњице од Велике сеобе Срба под патријархом Арсенијем Чарнојевићем. Обновљена је и ризница Славонске епархије, једна од највреднијих у Српској православној цркви. Послије рата, у мјестима гдје су усташе порушиле храмове подигнути су нови: у Јасеновцу, Новој Градишки, Славонском Броду, Славонској Пожеги и још неким местима. Током рата 1991—1995. срушено је 39 цркава, а 41 знатно оштећена. Епископска резиденција у Пакрацу, једно од најстаријих барокних здања (1732), опљачкана је, гранатирана и демолирана. Саборни храм је спаљен, а уништени (минирани или спаљени) су сви пакрачки црквени објекти (укупно осам). Срушене су до темеља цркве у Новој Градишки и Славонском Броду. Срушено је још 25 парохијских домова, а 15 је оштећено.1)

Књижно и умјетничко црквено благо из Пакраца је сачувано захваљујући Хрвату Ивану Хитију који се јануара 1992. заложио да се разбацане драгоцјености пренесу у Универзитетску библиотеку у Загребу. За овај подухват га је јануара 2013. одликовала Српска православна црква Орденом Светог цара Константина.2)

Епископи

Епископи пакрачки

  1. Петроније Љубибратић (1699—1703),
  2. Софроније Подгоричанин (1705—1710),
  3. Василије Рајић (1710),
  4. Атанасије Радошевић (1717—1720),
  5. Никифор Стефановић (1721—1743),
  6. Софроније Јовановић (1743—1757),
  7. Вићентије Јовановић Видак (1757—1759), администрирао епархијом.
  8. Атанасије Живковић (1770—1781),
  9. Јосиф Јовановић Шакабента (1781—1783),
  10. Павле Авакумовић (178?—1786),
  11. Кирил Живковић (1786—1807),
  12. Јосиф Путник (1808—1828),
  13. Георгије Хранислав (1829—1839),
  14. Стефан Поповић (1839—1843),
  15. Стефан Крагујевић (1843—1864),
  16. Мирон Николић (1890—1941),
  17. Дамаскин Грданички (1945—1951), администрирао епархијом.

Епископи славонски

  1. Емилијан Мариновић (1952—1981),
  2. Сава Јурић (1999—2013),
  3. Патријарх српски Иринеј (2013—2014), администрирао епархијом,

Сродни чланци

Штампање