Конац турском харачу у пипере је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Сима Милутиновић Сарајлија. Објављена је најприје у дјелу Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

0001    Књигу пише Коскић Ахмет-бего

0002    од лијепе варош Подгорице

0003    те је шиље у ломне Пипере

0004    своме дају Шушовић-Пауну.

0005    У књизи га мило поздравјаше:

0006    „Мио дајо, Шушовић-Пауне!

0007    Пошљи мене харач од Пиперах,

0008    ако ли ми харач послат нећеш,

0009    село ћу ти Црнце опалити,

0010    село Црнце и листом Пипере!“

0011    Кад Пауну књига допанула,

0012    виђе Паун што му књига пише

0013    те он пише бегу сестричићу:

0014    „Што ми, бего, за хараче пишеш,

0015    да ти пошљем харач од Пиперах,

0016    послаћу ти студено камење!

0017    Што пријетиш ћеш ме похарати,

0018    не било ти за очину душу,

0019    кад гођ дођеш вазда ти се надам!“

0020    Ахмет-бегу када књига дође,

0021    купи Туре силовиту војску,

0022    по ноћи је војску сакупио,

0023    а по ноћу у Спуж допануо,

0024    и по ноћи у луг запануо

0025    да он чека Пауна ујака

0026    и Пипере своју ујчевину.

0027    На јутро се подигнула стража,

0028    подигнула стража од Пиперах,

0029    стража мала два добра јунака:

0030    Симо Никин и Машо Вукотин,

0031    на лугове трага уходили

0032    и турскога трага опазили,

0033    отидоше казаше Пауну

0034    да је њима Турчин запануо.

0035    Таде Паун ситну књигу пише

0036    те је шиље у Бјелопавлиће,

0037    у најближе село Мартиниће,

0038    а на име своме пријатељу,

0039    пријатељу војводи Ђукану:

0040    „Ај ђе си ми, уздан пријатељу?

0041    Скупи мене све Бјелопавлиће,

0042    да си ш њима сјутра у лугове,

0043    ту су мени Турци запанули“.

0044    Кад војводи књига допанула,

0045    те он виђе што му Паун пише,

0046    па дозива свога сина Бега:

0047    „Трчи Бего, те купи Брђане,

0048    Пауну су Турци запанули!

0049    Па Брђане води у лугове,

0050    да Пиперу будеш у индату!“

0051    Оде Бего да купи Брђане,

0052    у то доба Турци ударише,

0053    ударише Турци на Пипере:

0054    ево веље муке од Пиперах,

0055    инокосно бјеху дочекали,

0056    но упије Шушовић Пауне:

0057    „Ај ђе си ми, Војводићу Бего!

0058    Јуче сам ти оправио гласе

0059    е су мени Турци запанули!.

0060    У ту ријеч што Паун викаше,

0061    дође Бего и Бјелопавлићи,

0062    испријека удрише Турцима

0063    те су добро Турке повратили,

0064    до б’јела их Спужа догонили,

0065    сва се Турска војска поломила,

0066    мало нешто у Спуж замакнуло,

0067    ма их спушке буле дочекале

0068    те говоре Коскић Ахмет-бегу:

0069    “Ђе хоћ’, бего, главе не унио!

0070    Ђе уведе у града Брђане,

0071    да ти робе буле и ђевојке,

0072    да их љубе теби на срамоту.„

0073    У то, бега изједе срамота,

0074    свог је натраг хата обрнуо:

0075    “За мном, Турци, ако бога знате!

0076    да идемо опет на трагове,

0077    боље нам је, Турци, погинути,

0078    но упуштит буле под Брђане!„

0079    Ријеч рече, хата обрнуо,

0080    трчи Туре Куниној Главици,

0081    а све зове даиџу Пауна:

0082    “Стан’, даиџа, један динсузине!

0083    Да видимо чиј’ те бит лугови!„

0084    Ма се Паун намјери облизу,

0085    Брђанима те је бесједио:

0086    “О, Брђани, моја браћо драга„

0087    Ја ве молим и богом ве кумим

0088    да ми близу напуштимо Турке,

0089    немој који пређе гађат пушком

0090    док не гађа Шушовић Пауне,

0091    ја ћу гађат бега сестричића

0092    љто је ову сву војску скупио

0093    те он иште харач од Пиперах.“

0094    Послушаше Брђани Пауна

0095    и поближе Турке напуштише.

0096    Пушком гађа Шушовић Пауне,

0097    он погоди Коскић Ахмет-бега

0098    под гроце ђе пуца запуча.

0099    У то брдске пушке припуцале,

0100    од Тураках јада наградише,

0101    опет бјеже подгорички Турци,

0102    понесоше бега наопако

0103    и ш њим млоге мртве и рањене,

0104    а неке су и ту оставили.

0105    Од Брђанах нико не погибе,

0106    и на том се боју разметнуше,

0107    па Брђани шенлук учинише,

0108    зафалише богу и оружју

0109    што хараче Турци прекидоше.

0110    Тако било како се пјевало!

• Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

Konac turskom haracu u pipere