Војвода Јанко и цар Отмановић

Војвода Јанко и цар Отмановић је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

Текст пјесме

0001    Књигу пише царе Отмановић,

0002    Посла је у Сибињу граду

0003    А на руке војеводи Јанку:

0004    ”Чу ли мене, од Сибиња Јанко,

0005    ”Оправи ми Бановац-Секулу,

0006    ”Око њега дванаест бановах,

0007    ”Е Турћији земљи дојадише.

0008    ”Не зовем их да их посијечем,

0009    ”Но их хоћу, Јанко, потурчити. ”

0010    Кад је Јанка књига допанула,

0011    Књигу гледа из гласа се смије,

0012    Па ми књигу бановима каже.

0013    Другу књигу Јанко направио,

0014    У књигу се цару поздравио.

0015    ”Чујеш ли ме, цар-Отмановићу,

0016    ”Ја не судим, царе, с бановима,

0017    ”А ја имам бољијех бановах

0018    ”Од Секула с његовом дружином.

0019    ”Ема, царе, кад си наумио,

0020    ”Ти окупи триста сератлија,

0021    ”Међу њима хоџу и кадију,

0022    ”А за њима туре сунетлију

0023    ”А пред њима Бећир-бега твога

0024    ”Оправи их у Сибињу граду,

0025    ”Да потурче цијела Сибиња. ”

0026    Каде цара књига допанула,

0027    И кад виђе шта му књига пише,

0028    Посили се, Турке оправио,

0029    Оправи их у Сибињу граду,

0030    Димно Јанко Турке дочекује,

0031    Па дофати царев’ Бећир-бега,

0032    Поведе га на своје дворове,

0033    Па му даје кафу и ракију,

0034    И осталу сваку ђаконију.

0035    Но да видиш царев’ Бећир-бега,

0036    За бапка је ријеч говорио:

0037    ”Камена ти госпоштина, бабо,

0038    ”При Јанковој у Сибињу граду. ”

0039    Ема Туре своју вјеру фали.

0040    Када сјутра о зорици било,

0041    Тек удриле славје у лугове,

0042    Запуцаше на Сибињ’ лубарде,

0043    Стресају се куле и чардаци.

0044    Препаде се царев Бећир-бего,

0045    Сано скочи Туре из аљинах,

0046    Па је Јанку ријеч говорило -

0047    ”О за Бога, војевода Јанко,

0048    ”Што је тутањ на Сибињу граду? ”

0049    А Јанко му ријеч говорио:

0050    ”А не бој се, царев Бећир-бего,

0051    ”Е се ноћас Сибињ потурчио,

0052    ”И твојо се вјери посилио

0053    ”И зором је шамлак учинио. ”

0054    Но говори царев Бећир-бего:

0055    ”Хајде, Јанко, да се опашемо,

0056    ”И бињише силне пригнемо,

0057    ”Да дугачке луле запалимо,

0058    ”Да идемо у Сибињу граду,

0059    ”Да уводим бедем од Сибиња,

0060    ”Могу л’ наши топови поднијет’

0061    ”Е у Сибињ хоћу царовати. ”

0062    Па с ондолен оба подигоше,

0063    И пођоше низ Сибињу граду.

0064    Кад дођоше под бедем од град,

0065    Но да рече војевода Јанко.

0066    ”Ну погледа’, царев Бећир-бего,

0067    ”Како ти се Сибињ потурчио.

0068    ”Димно ли се бедем окитио

0069    ”Све главама од триста делија.

0070    ”Сада вићи, царев Бећир-бего,

0071    ”Може ли ти царство поднијети. ”

0072    Но је Туре главе погледало,

0073    Свака жђаше, Цариград гледаше.

0074    Пође Туре на Сибињска врата,

0075    О њих виси хоџа и кадија,

0076    Међу њима Туре сунетлија.

0077    Ал’ се шета дванаест бановах,

0078    И пред њима Бановац Секула,

0079    Секула га изгубит’ хоћаше,

0080    Но не даде војевода Јанко,

0081    Но му даде коња и оружје,

0082    Оправи га цару у Стамболу.

0083    Кад је царе сина угледао,

0084    Велики му шамлак учинио,

0085    Он омиче триста лубарадах,

0086    И пе стотин’ шибах дугачкијех.

0087    Те је царе сину бесједио:

0088    ”Добар доше, Бећир-беже сине,

0089    ”Је ли ти се Сибињ потурчио,

0090    ”Је ли бедем наредан за царство? ”

0091    Но му Бећир ријеч проговара:

0092    ”Димно се је Сибињ потурчио,

0093    ”А љепше се бедем октио,

0094    ”Све главама од триста делија,

0095    ”Свака жђаше, у тебе гледаше,

0096    ”А на врата хоџу објесише,

0097    ”Објесише хоџу и кадију,

0098    ”Међу њима Туре сунетлију.

0099    ”Ава’ , бабо, памет изгубио!

0100    ”Да мудрине у Србију нема

0101    ”До једнога војеводе Јанка,

0102    ”Надмудриће у свијет свакога;

0103    ”А да није у свијет јунака,

0104    ”До јунака Бановац-Секуле,

0105    ”Он би Турској земљи додијао. ”

Литература

  • Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
  • Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899.
Штампање