Корисничке алатке

Алатке сајта


ришњанин_хаџија_и_лимун_трговац

Ришњанин хаџија и Лимун трговац

Ришњанин хаџија и Лимун трговац је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846.

Текст пјесме

0001    Кад се жени Ришњанин хаџија,

0002    На далеко запроси ђевојку,

0003    Преко Саве преко воде ладне

0004    У лијепу шеру Митровици,

0005    У некаква Митровског диздара.

0006    Прстен ставља, свадбу уговара

0007    Три мјесеца бијелијех дана:

0008    „Док отидем Рисну на крајину,

0009    „И покупим кићене сватове,

0010    „И док дођем шеру Митровици.”

0011    Сроши хаџо хиљаду дуката,

0012    Па одатле опреми дората,

0013    Оде право Рисну бијеломе.

0014    Кад изиђе на Гласинац равни,

0015    Ту сустиже Лимуна трговца,

0016    Гони Лимун хиљаду волова.

0017    На Лимуну свијетло оружје:

0018    За појасом двије пушке мале,

0019    Све у чисто заљевене злато;

0020    О бедрици мача зеленога;

0021    О рамену дуга прекоморка,

0022    И на њој је тридесет павата,

0023    Свака павта од десет дуката,

0024    Код нишана тридесет дуката.

0025    Бесједи му Ришњанин хаџија:

0026    „Ја Лимуне, од мора трговче!

0027    „Добро т’ имаш свијетло оружје!

0028    „Да ми хоћеш тако начинити,

0029    „Дао бих ти хиљаду дуката.”

0030    Вели њему Лимуне трговче:

0031    „Ој Бога ми, Ришњанин-хаџија!

0032    „Ја оћерах на Млетке волове,

0033    „Док ја продам хиљаду волова,

0034    „Купићу ти свијетло оружје,

0035    „А у нашем Задру оправити,

0036    „Послаћу ти Рисну на крајину.”

0037    Ал’ говори ришњанин хаџија:

0038    „Дај, Лимуне, двије пушке мале,

0039    „Да ја видим, би л’ ми уисале.”

0040    Даде Лимун двије пушке мале.—

0041    „Дај, Лимуне, мача зеленога,

0042    „Да ја видим, би л’ ми уисао.”

0043    Даде Лимун мача зеленога.—

0044    „Дај, Лимуне, дугу прекоморку,

0045    „Да ја видим, би л’ ми уисала.”

0046    Даде Лимун дугу прекоморку.

0047    А кад хаџо све узе оружје,

0048    Те припаса себе ок паса,

0049    Он окрену ата доратаста,

0050    Па он пође равнијем Гласинцем.

0051    За њим Лимун јадан пристајаше:

0052    „Богом брате, Ришњанин-хаџија!

0053    „Не носи ми свијетла оружја,

0054    „Тврду тебе моју вјеру дајем,

0055    „Док ја продам хиљаду волова,

0056    „Хоћу тебе боље начинити,

0057    „Начинити, па га поклонити.”

0058    Обзире се Ришњанин хаџија,

0059    Па потеже дугу прекоморку,

0060    А говори Лимуну трговцу:

0061    „Врат’ се курво, Лимуне трговче!

0062    „Твојом ћу те пушком сагубити.”

0063    Кад то виђе Лимуне трговче,

0064    Он се јадан к воловима врати,

0065    Па говори Ришњанин-хаџији:

0066    „Нос’ оружје, Ришњанин-хаџија!

0067    „Добро знадем, куд си пролазио:

0068    „На Сави си цуру испросио;

0069    „Ал’, тако ми моје вјере тврде!

0070    „У Рисну је загрлити не ћеш

0071    „За живота и за здравља мога;

0072    „Далеко је од мора до Саве,

0073    „Да ако се ђегођ удесимо:

0074    „Ја оћерах на море волове,

0075    „Док ја продам хиљаду волова,

0076    „Побоље ћу начинит’ оружје,

0077    „Ал’ ти више трговати не ћу:

0078    „Ја имадем Богом побратима

0079    „У Перасту Пивљанина Баја,

0080    „И у њега сто двадесет друга,

0081    „Одврћ’ ћу се к њему у хајдуке,

0082    „Толико ћу друга накупити,

0083    „Чекаћу те у Коритим’ равним,

0084    „Кад, хаџија, пођеш по ђевојку,

0085    „Па што коме Бог и срећа даде:

0086    „Ја повратит’ шалу за срамоту,

0087    „Јали своју изгубити главу.”

0088    Оде Хаџо Рисну на крајину,

0089    Лимун оде мору дебеломе

0090    И оћера хиљаду волова;

0091    Он продаде на мору волове,

0092    Па у Млетку начини оружје,

0093    Па он оде бијелу Перасту,

0094    Одврже се к Бају у хајдуке,

0095    Скупи себе сто двадесет друга.

0096    Оде хабер Ришњанин-хаџији,

0097    Он не смије купити сватова.

0098    Тако стаде године четири.

0099    А кад пета настаде година,

0100    Књигу пише Митровски диздару,

0101    Те је шаље Ришњанин-хаџији:

0102    „О мој зете, Ришњанин-хаџија!

0103    „Ти у мене испроси ђевојку,

0104    „Нит’ је водиш, ни одговор дајеш

0105    „Ево има четири године:

0106    „Да је била од седам година,

0107    „Сад би веће бука за удадбу.”

0108    Дође књига Рисну на крајину,

0109    Кад је виђе Ришњанин хаџија,

0110    Нуто њему муке и невоље!

0111    Другу хаџо књигу начинио,

0112    Оправи је Митровском диздару:

0113    „О мој тасте, Митровски диздару!

0114    „Кад сам оч’о од твојега двора,

0115    „С љутом сам се гујом завадио,

0116    „Са Лимуном на равну Гласинцу:

0117    „Отео му свијетло оружје;

0118    „Сад с’ одврг’о Лимун у хајдуке,

0119    „Једнако ме чека у планини

0120    „Са његових сто двадесет друга

0121    „И с толико јоште Бајовијех.”

0122    Па он стаде купити сватове.

0123    Скупи хаџо хиљаду сватова,

0124    Па он спрема брата Дурмиш-бега,

0125    Да му буде ђевер уз ђевојку;

0126    Дурмиш-бега брата сјетоваше:

0127    „Чујеш мене, брате Дурмиш-беже!

0128    „Тајом мене кроз Корита прођи,

0129    „Прођи, брате, отуд и одовуд:

0130    „Знаш која је у Коритим’ гуја,

0131    „Љута гуја Лимун харамбаша.”

0132    Одатле се свати подигоше;

0133    Кад су били кроз Корита равна,

0134    Туда они мирно пројездише,

0135    Јера Лимун не шће ударити:

0136    Нема хаџа, а нема ђевојке;

0137    Отидоше шеру Митровици.

0138    Лијепо их диздар дочекао;

0139    Придржа их неколико дана,

0140    Па дарива кићене сватове

0141    Ког јаглуком, кога бошчалуком;

0142    Дурмиш-бегу коња и ђевојку:

0143    „Ето, бего, коња и ђевојке,

0144    „Док ти дођеш Рисну на крајину,

0145    „Тебе коњиц, хаџији ђевојка.”

0146    За ђевојком мати пристајаше,

0147    Па ђевојци тихо бесјеђаше:

0148    „Ђегођ, шћери, на конаку будеш,

0149    „Одсвакле ми ситну књигу врати,

0150    „Да ја знадем, ђе сте здраво били.”

0151    Одатле се свати подигоше,

0152    И одоше бијелу Зворнику,

0153    Ту су први конак учинили.

0154    Рано рани лијепа ђевојка,

0155    Гради књгу, те матери шаље:

0156    „Здраво смо ти, мајко, у Зворнику.”

0157    Одатле се свати подигоше,

0158    Изиђоше на Гласинац равни,

0159    Код оџака у Шаин-пашића

0160    Ту су други конак учинили.

0161    Кад у јутру освануло јутро,

0162    А ђевојка ситну књигу гради,

0163    Те је шаље својој старој мајци:

0164    „Здраво смо ти, мајко, на Гласинцу.”

0165    Одатле се свати подигоше

0166    До у Прачу у касабу малу,

0167    И ту трећи конак учинише.

0168    Ран’ у јутру урани ђевојка,

0169    Она гради књигу на кољену,

0170    Те је врати својој старој мајци:

0171    „Здраво смо ти до Праче касабе.”

0172    Одатле се свати подигоше,

0173    У Јабуци конак учинише

0174    Код оџака бега Повлачића.

0175    И одатле цура књигу врати:

0176    „Здраво смо ти у Јабуци, мајко.”

0177    Па с’ одатле свати подигоше,

0178    На загорју конак учинише

0179    Код Ченгијћа двора бијелога.

0180    И одатле цура књигу врати:

0181    „Здраво смо ти на Загорју, мајко.”

0182    Одатле се свати подигоше,

0183    И дођоше на равно Чемерно.

0184    И одатле цура књигу врати:

0185    „Здраво смо ти, мајко, на Чемерну.”

0186    Па с’ одатле свати подигоше,

0187    И дођоше у Врбицу малу.

0188    И одатле цура књигу врати:

0189    „Здраво смо ти у Врбици, мајко.”

0190    Одатле се свати подигоше,

0191    У Церници конак учинише.

0192    Кад у јутру јутро освануло,

0193    Уранила лијепа ђевојка,

0194    Рони сузе низ бијело лице.

0195    Говори јој ђевер Дурмиш-беже:

0196    „Снахо моја, живота ти твога!

0197    „Што прољеваш сузе од очију,

0198    „Те не градиш књигу на кољену,

0199    „Те не шаљеш својој старој мајци?”

0200    Говорила лијепа ђевојка:

0201    „Ој Бога ми, мој мили ђевере!

0202    „Ја сам ноћас чудан сан уснила:

0203    „Ударисмо кроз Корита равна,

0204    „Сва Корита притиснула тама,

0205    „А из таме испадоше вуци,

0206    „Све сватове наше рашћерашем

0207    „Тебе обје одгризоше руке,

0208    „Мене живој срце ишчупаше.”

0209    Говори јој беже Дурмиш-беже:

0210    „Бе не лудуј, моја снахо драга!

0211    „Сан је лажа, а Бог је истина;

0212    „Већ ти мајци ситну књигу пиши.”

0213    Тад’ ђевојка књигу начинила:

0214    „Ето, мати, књиге најпотоње.”

0215    Отале се дигоше сватови.

0216    Дурмиш-беже свате сјетоваше:

0217    „Не пјевајте, ни пушке бацајте,

0218    „Уставите зиле и борије,

0219    „А савијте свилене барјаке,

0220    „Док прођемо кроз Корита равна.”

0221    То су бега свати послушали:

0222    Кад су били у Корита равна,

0223    Уставише зиле и борије,

0224    А савише свилене барјаке,

0225    Ни ко пјева, ни ко пушке баца,

0226    Тајом иду кроз Корита равна,

0227    Млидијаху, нико не виђаше,

0228    Ал’ то гледа Бајо и Лимуне

0229    Са стијене из Кобиље главе;

0230    Па Лимуну Бајо говораше:

0231    „Ој Лимуне, драги побратиме!

0232    „Ј сам чуо, ђе говоре људи:

0233    „ „Од како је гавран поцрњео,

0234    „ „Није хајдук разбио сватова;” ”

0235    Гријота је уд’рит’ на сватове

0236    „И ђевојци срећу укинути;

0237    „Да сватове данас пропустимо,

0238    „Чекаћемо Ришњанин-хаџију,

0239    „Кад хаџија у пунице пође.”

0240    Лимун свога послушао побра,

0241    Пропустише кићене сватове.

0242    Кад су били на измак Корита,

0243    Бог убио црна циганина!

0244    Кој’ завика из грла бијела:

0245    „Чала сада, наше мектербаше!

0246    „На срамоту Бају и Лимуну,

0247    „Кад прођосмо кроз Корита равна,

0248    „А не смјеше уд’рит’ на сватове.”

0249    Ударише зиле и борије,

0250    Стаде јека бубња и свирала,

0251    Стаде праска малијех пушака,

0252    Стаде вика добријех јунака.

0253    Кад то зачу Бајо и Лимуне,

0254    Обојица на ноге скочише,

0255    А за њима до двије стотине,

0256    Побратиме, и четрест друга,

0257    Па спадоше у богазе тврде,

0258    Засједоше у богазим’ Турке,

0259    Међу усе упушћаше Турке,

0260    На њих живу ватру оборише,

0261    Па једнога Бога поменуше,

0262    А мачеве оштре повадише,

0263    Међу Турке јуриш учинише,

0264    Растиснуше на четири стране,

0265    Као вуци бијеле јагањце:

0266    Што пропушћа Пивљанине Бајо,

0267    Дочекује Лимун харамбаша;

0268    Доста љутих починише јада:

0269    Од сватова нико не утече;

0270    Оста јадна на друму ђевојка,

0271    И код ње је ђевер Дурмиш-беже,

0272    Око ње је саклопио руке;

0273    Ал’ долеће Лимун харамбаша,

0274    Па говори младу Дурмиш-бегу:

0275    „Пусти руке од моје ђевојке.”

0276    Вели њему ђевер Дурмиш-беже:

0277    „Не ћу Богме, Лимун-харамбаша,

0278    „Да б’ отпале обје до рамена.”

0279    Ману мачем Лимун харамбаша,

0280    Одс’јече му руке до рамена.

0281    Паде беже у зелену траву,

0282    Лимун узе за руку ђевојку;

0283    Велик они шићар покупише,

0284    Па одоше уз Кобиљу главу,

0285    Па сједоше пити рујно вино,

0286    Служи вино Туркиња ђевојка

0287    Златном чашом и бијелом руком.

0288    Поашо је Ришњанин хаџија,

0289    Да он срете кићене сватове

0290    С његовијех стотину Ришњана;

0291    Кад се прими уз Рудине равне,

0292    Чу хаџија пушке у Коритим’;

0293    Своме се је јаду досјетио.

0294    Брже иде у Корита равна,

0295    Када дође у Корита равна,

0296    По богазу крвца огрезнула;

0297    Нађе брата свога Дурмиш-бега

0298    Осјечених руку до рамена;

0299    Све му беже право казиваше.

0300    Вели њему Ришњанин хаџија:

0301    „Дурмиш-беже, ако Бога знадеш!

0302    „Куд ли оде Бајо са Лимуном?”

0303    Дурмиш-бег му право казиваше:

0304    „Отидоше уз Кобиљу главу.”

0305    Одатле се натури хаџија,

0306    Он се вуче од јеле до јеле,

0307    Док изиђе на Кобиљу главу;

0308    Али сједи Бајо и Лимуне,

0309    Они пију вино и ракију,

0310    Служи њима Туркиња ђевојка,

0311    Златном чашом и бијелом руком;

0312    Кад то виђе Ришњанин хаџија,

0313    Он узима пушку Лимунову,

0314    Сложи пушку низ лијеву руку,

0315    А десном је принесе образу,

0316    На Лимуну састави нишане,

0317    Па јој десном даде ватру живу;

0318    Пуче пушка као и гром сињи,

0319    Не пгоди Лимун-харамбашу,

0320    Већ виш’ њега лијепу ђевојку,

0321    Баш ђевојку међу обје дојке.

0322    Кад то виђе Бајо и Лимуне,

0323    Поскочише на ноге лагане,

0324    И на ватру јуриш учинише,

0325    Рашћераше стотину Ришњана,

0326    Сакри им се Ришњанин хаџија.

0327    Вратише се лијепој ђевојци,

0328    Узе Лимун за руку ђевојку,

0329    Вели њему Туркиња ђевојка:

0330    „Прођи ме се, Лимун-харамбаша!

0331    „Прва ме је пушка ударила,

0332    „У њедрима срце покварила.”

0333    То изусти, а душу испусти.

Литература

  • Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
  • Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846. Исто издата и у Београду, 1988.

Risnjanin hadzija i Limun trgovac

ришњанин_хаџија_и_лимун_трговац.txt · Последњи пут мењано: 2022/04/17 14:17