Корисничке алатке

Алатке сајта


смрт_два_драгичића

Смрт два Драгичића

Смрт два Драгичића је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

Текст пјесме

0001    Вала богу да је великоме,

0002    Чудна чуда приђе не чувена,

0003    А несреће више невиђене!

0004    У Драгића влашке војеводе,

0005    У њега су два и три весеља:

0006    Шћер удава, а два жени сина!

0007    Ал’ му драга љуба бесјеђаше:

0008    “О Драгићу, драги господару,

0009    “Мало заспах, грдан санак виђех:

0010    “Два гаврана црна долећеше

0011    “Крвавије крила до рамена,

0012    “Пред дворове без ноката паше,

0013    “Из ноката црне књиге даше;

0014    “Страх је мене и бојим се љуто,

0015    “Што чинимо два и три весеља.

0016    “Но за бога, драги господаре,

0017    “Када буде о зори бијелој,

0018    “Не чинимо два и три весеља,

0019    “Но нашега сина најмањега

0020    “Оставимо за неђељу дана.”

0021    А он јој је јунак бесједио:

0022    “Остави се, моја љубо драга.

0023    “Сан је лажа, а Бог је истина,

0024    “Оба ћу их шјутра оженити,

0025    “Оженити и шћерцу удати;

0026    “Кад сам свадбу сватим’ углавио,

0027    “О једноме арчу и весељу,

0028    “Да сватове двапут не трудимо.

0029    “А ти љубо, Бог те не убио!

0030    “Ти дочекај кићене сватове,

0031    “Двоје справљај, и треће дочекај,

0032    “И удоми нашу милу шћерцу.”

0033    А кад било о зори бијелој,

0034    Драгић триста свата искупио,

0035    Све јунаке боље од бољега.

0036    Па је јунак шњима окренуо,

0037    Окренуо јунак планинама,

0038    Докле тамо у ђевојке дође,

0039    У ђевојке за старијим сином.

0040    Ту стојали два бијела дана,

0041    Ту сватове дочекаше дивно,

0042    И дивнијем даром дариваше:

0043    Коме перо, коме перјаницу,

0044    Дароваше младог младожењу,

0045    Њему даше коње и ђевојку.

0046    Отале се свати подигоше,

0047    Тискоше се управ к планинама,

0048    Неко пјева, неко коње мами,

0049    Неко пали бистра џевердара.

0050    Фала Богу чуда великога!

0051    Дивни свата, а љепшег ођела,

0052    Колико је планини вила,

0053    Све су виле у планину сишле

0054    Да гледају коње и јунаке.

0055    Ал’ се виле дати не виђаху,

0056    Но се крију од јеле до јеле,

0057    Свака запе за тетив’ стријелу,

0058    Не бил’ кога од свата виђели

0059    Нежењена ал’ много лијепа,

0060    Ил’ на добру коњу под оружјем.

0061    Када доше, свати починуше,

0062    Починуше на Тису на воду,

0063    Разјахаше коње оседлане,

0064    Воде пију, своја лица мију,

0065    Свак од свата о весељу ради,

0066    Нит’ се који брине за којега,

0067    Ал’ се брине Драгиша војвода,

0068    Све мислећи, љуто бојећи се

0069    Што му рече вјерена љубовца.

0070    С главе скиде самур и челенку,

0071    За челенком кита му стајаше,

0072    Дивна кита цв’јећа босиока,

0073    Па ми китом пребраја сватове,

0074    Све је свата на број наодио,

0075    Ал’ не нађе до два своја сина.

0076    Одма се је јаду домислио,

0077    Што му драга љуба бесјеђаше,

0078    Пак се вранца коња доватио,

0079    И опет се натраг повратио.

0080    Када дође друму накрај пута,

0081    Ту наиди оба своја сина.

0082    Клете су их устр’јелиле виле.

0083    Циче Драго како змија љута,

0084    Пак ми јунак мишља и размишља

0085    Што чинити од живота свога.

0086    Све мислио, на једну смислио,

0087    Пак је бритку сабљу извадио,

0088    Синовима главе откинуо,

0089    Пошто их се мртви наљубио,

0090    Па их метну коњу у бисаге,

0091    А т’јела им с банде помакао,

0092    Подалеко од друма крвава,

0093    Наврже ихлистом и травицом,

0094    Пак се опет коња доватио,

0095    “Збогом, рече моја ђецо луда,

0096    “Ето сам вас оба оженио.”

0097    Оде опет на Тису на воду,

0098    Мртве главе међу очи љуби,

0099    Овако је јунак бесједио:

0100    “А на ноге кићени сватови,

0101    “Вријеме је, браћо, да идемо.”

0102    Па отоле свати окренуше,

0103    Окренуше двору бијеломе.

0104    Када доше близу б’јела двора,

0105    Ал’ пред дворе три хора играју:

0106    Једно води Драгићева љуба,

0107    Друго воде сестре Драгићеве,

0108    Треће воде шћери Драгићеве.

0109    Из кола се једна одвојила,

0110    И Драгићу коња примоваше:

0111    “Добар дошо, драги господару,

0112    “Јесу ли те како даровали?”

0113    Одговара Драгић војевода:

0114    “Дивно су ме, љуби, даровали,

0115    “Дадоше ми дв’је јабуке златне,

0116    “Ето ми их коњу у бисаге.”

0117    Када она разумјела млада,

0118    Метну руке коњу у бисаге,

0119    Не извади дв’је јабуке златне,

0120    Но извади дв’је синовне главе.

0121    Колико је мајка жалостива,

0122    Паде шњима на трави зеленој,

0123    Обадв’је јој на прси падоше.

0124    Ту је нико дићи не могаше,

0125    Него дође млада пашинаца:

0126    “Устани се љуби Драгићева,

0127    “Устани се, дуго јадна била!

0128    “Видим млада да ти је невоља,

0129    “Али нећеш помислит’ на мене,

0130    “А и ја сам изгубила тужна

0131    “Нема ево ни неђеља дана

0132    “Четри брата од рода мојега,

0133    “И мојега сина Усејина

0134    “И шестога пашу господара,

0135    “Данас немам ништа до камена!”

0136    Довати је за бијелу руку,

0137    Па се млада на ноге устаде,

0138    Па је води у бијелу кулу,

0139    Овако јој млада бесјеђаше:

0140    “Склони срце, љуби Драгићева

0141    “Па мијеси даре и колаче,

0142    “Теке буде о зори бијелој

0143    “Справљај снахе с јадом на трагове.”

0144    Послуша је љуби Драгићева,

0145    Па мијеси даре и колаче.

0146    И кад било о зори бијелој,

0147    Справи снахе, оста кукајући.

0148    Отидоше снахе планинама,

0149    А кад доше младе у планину,

0150    Пак их клете виле видијеле,

0151    Само собом тако бесјеђаху:

0152    “Фала богу, фала великоме!

0153    “Оне јадне снахе Драгићеве

0154    “Јучер бјеху с вељијем весељем,

0155    “Имађаху триста пратилаца,

0156    “А данас су саме на трагове

0157    “С великијем јадом и чемером.”

Литература

  • Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
  • Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899.

Smrt dva Dragicica

смрт_два_драгичића.txt · Последњи пут мењано: 2022/04/17 23:42