Смрт владике Петра је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

Владика Петар од Црне Горе се разболио, и шаље писмо у Русију да му пошаљу Ивановић Јову да помогне са владањем Црном Гором кад он умре. Цар Николај му отписује да ће му послати Јову. Кад је писмо стигло, владика сазива Црногорце и говори им шта и како треба да раде убудуће, да се оставе зла и лоших дјела, и све ће добро бити. Потом умире и три дана касније је закопан.

0001    Фала Богу фала јединоме!

0002    Владика се Петар разболио

0003    На Цетињу насред Горе Црне,

0004    Па се мисли брзо преставити.

0005    Радована дозива синовца:

0006    „Радоване, драго д’јете моје,

0007    “Ево сам се, синко, разболио,

0008    „Ја се мислим, синко, преставити.

0009    “Донеси ми дивит и артију,

0010    „Да ја, синко, танку књигу пишем,

0011    “Да је шаљем пут Русије равне,

0012    „У бијелу граду Петрбургу,

0013    “Нека знаде сва равна Русија,

0014    „Црна Гора кад је опушћела,

0015    “Кад изгуби мене сиротиња.„

0016    Кад Радован стрица разумио,

0017    Донесе му дивит и артију.

0018    Болан Петар пише књигу танку,

0019    И посла је пут Русије равне

0020    У бијелу граду Петрбургу

0021    Николају на рукама краљу:

0022    “Нека знадеш, св’јетла круно наша,

0023    „Да сам ти се старац разболио,

0024    “Брзо ћу се старац преставити

0025    „Сиротињу моју оставити,

0026    “Црна Гора остаће ми пуста

0027    „Без икаква у њој господара.

0028    “Па чујеш ме, краљу господару,

0029    „Јест ми моја раја самовољна,

0030    “Но се бојим и страшим се љуто,

0031    „Да се моја не одметне раја

0032    “Под Турчином јали под ћесаром.

0033    „Нег’ те молим као господара,

0034    “Да ми пошљеш земљи господара,

0035    „Да он влада с мојом сиротињом,

0036    “Што сам старац Петар узгојио.

0037    „Нег’ ми пошљи Ивановић-Јова,

0038    “Стари су му од Горице Црне.„

0039    Када књига у Русију дође

0040    У бијелу граду Петрбургу

0041    На рукама краља Николаја,

0042    Гледа краљу што му књига пише,

0043    Низ образ га сузе обронише.

0044    Гледали га русијска господа,

0045    Па ти краљу ријеч бесједише:

0046    “Круно сјајна, краљу Николају,

0047    „Оклен књига, огњем изгорела!

0048    “Те је тако много жалостива.

0049    „Али није когођ заратио,

0050    “Сиротињу нашу погазио?„

0051    Па плачући краљу проговара:

0052    “Чујете ли, русијска господо,

0053    „Нама нико заратио није,

0054    “Него ме је књига допанула

0055    „Од Цетиња, од Петра владике,

0056    “Јер се старац љуто разболио,

0057    „Па се Петар мисли преставити,

0058    “И мене је књигом поздравио,

0059    „Да остаде Црна Гора пуста

0060    “Без икаква у њој господара;

0061    „Тешко му је самовољна раја,

0062    “Па се боји и страши се љуто,

0063    „Да се раја не би разметнула

0064    “Под Турчином јали под ћесаром,

0065    „Па ме моли као господара,

0066    “Да му пошљем земљи владаоца,

0067    „Владаоца од све Горе Црне,

0068    “Да он влада са свом Гором Црном,

0069    „Да не гине њему сиротиња.

0070    “Не пише ми Руса ниједнога,

0071    „Него пише Ивановић-Јова,

0072    “Стари су му из Горице Црне,

0073    „Најбоље ће рају узгојити.“

0074    Намјери се Ивановић Јово,

0075    Па од земље на ноге скочио,

0076    Краљу руке и кољена љуби,

0077    И овако њему бесједио:

0078    „Св’јетла круно, ја сам слуга твоја,

0079    “Молићу се да ме причекате,

0080    „Причекате један мјесец дана,

0081    “док наредим моје б’јеле дворе,

0082    „Па ћу поћи на Цетиње равно,

0083    “Ја ћу владат’ с мојом Гором Црном,

0084    „Старца Петра погрдити нећу.“

0085    Кад Ивана краљу разумио,

0086    Он увати дивит и артију,

0087    Спрешно краљу пише књигу танку,

0088    И шиље је на Цетиње равно

0089    Старцу Петру на бијеле руке,

0090    Овако му у тој књизи пише:

0091    „Нека знадеш, Петровић-владико,

0092    “Ако мислиш, старче, пребољети,

0093    „Бог ти дао доста поживјети;

0094    “Ако ли се мислиш преставити,

0095    „Бог ти дао у рај царовати.

0096    “Неће пасат’ цио мјесец дана,

0097    „Доћи ће ти на Цетиње Јово.“

0098    Када књига на Цетиње дође

0099    Старцу Петру на бијеле руке,

0100    И кад виђе што му књига пише,

0101    Радована дозивље синовца:

0102    „Радоване, драго д’јете моје,

0103    “Иди, синко, преко Цетин-поља,

0104    „Те искупи младе Цетињане,

0105    “Попа Лаза и старе главаре,

0106    „Доведи их у ћелији мојој,

0107    “Е се мислим данас преставити.

0108    „Наредбу ћу вама оставити,

0109    “И владање од живљења свога.„

0110    Радован је стрица послушао,

0111    Све плачући преко поља пође,

0112    Док окупи младе Црногорце

0113    У манатир код Петра владике.

0114    како који старцу долазаше,

0115    Сваки Петра у руку љубљаше,

0116    И проштење сваки му искаше,

0117    И свакоме Петар опрашташе,

0118    И овако њима говораше:

0119    “Просто вама свима, Црногорци,

0120    „Ма слушајте што ћу вам казати:

0121    “Данас ви је сунце потрчало,

0122    „Е ћу ви се старац преставити

0123    ”Прођите се ђела немилога,

0124    “Не срдите Бога великога,

0125    „Ни вашега краља русијскога,

0126    “Да се на вас не би расрдио,

0127    „И другоме краљу поклонио.

0128    “Нека знате, моји витезови,

0129    „Свака слуга слуша господара,

0130    “И ви ћете, ђецо, послушати,

0131    „Кад ви дође Ивановић Јово.

0132    “Чини ми се, и ја вама кажем,

0133    „На Цетиње ставиће вјешала,

0134    “Објесиће злице свеколике,

0135    „Мртва ћете мене помињати.

0136    “А знате ли, јесте л’ запазили,

0137    „Кад се бјеше Турчин подигао,

0138    “А пред њима Мамуте везиру,

0139    „Да опали редом Црну Гору,

0140    “Бјесте ми се много препанули,

0141    „А када сте ви мене виђели,

0142    “Да најпрви бјах се упутио,

0143    „Немах пушке ни ножа бојнога,

0144    “Него крсте и икону свету,

0145    „Ја нагоних војску на јунаштво,

0146    “Свеђер падах на моја кољена,

0147    „Па се Богу мољах за војнике.

0148    “Бог ми даде, та га предобисмо,

0149    „И Мамута главу одсјекосмо.

0150    “Немојте се у силу уздати.

0151    „Оно није до јунаштво било,

0152    “Нег’ до воље Бога великога,

0153    „Који нам је у помоћи био.

0154    “Па по свему томе, Радоване,

0155    „Радоване, драго д’јете моје,

0156    “Свијећу ми ужди дублијера,

0157    „Сада ћу се старац преставити.“

0158    Радован га итро послушао,

0159    Па се Петар престави владика.

0160    Баш на столу ђено сједијаше.

0161    Стаде писка младе Црногорце,

0162    Као луде ђеце у бешике,

0163    Па прилазе млади Црногорци,

0164    Један другом вјеру тврду даје,

0165    Да ће чуват’ вјеру и завичај,

0166    И слушати што им старац рече.

0167    Држаху га три бијела дана,

0168    Кад четврто јутро освануло,

0169    Лијепо су старца наредили,

0170    Наредили, па га укопали

0171    Баш пред двери у бијелу цркву.

0172    Фала Богу, фала светијема,

0173    Да нам буду свијем у помоћи!

• Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
• Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900.

---

Smrt vladike Petra