Косовка девојка је српска епска народна песма коју је објавио Вук Стефановић Караџић 1845. Песма је била инспирација за многе уметнике да је представе у својим делима и пренесу у време у коме су живели и стварали. Међу најпопуларнијима је слика Уроша Предића из 1919.

Косовка дјевојка¹⁾ је српска епска народна песма коју је објавио Вук Караџић у делу Пјесме јуначке најстарије, књига друга (1845). Песму је забележио ђакон Стефан из манастира Шишатовац, од непознате слепе гусларке („Слепице”) из Гргуреваца, у Срему, а 1817. године му је Лукијан Мушицки проследио препис заједно са још неколико народних песама, од истог извођача Пропаст царства српскога, Обретеније главе кнеза Лазара, Марко Краљевић укида свадбарину. По неким ауторима, од истог извођача би могле бити и песме Дјевојка надмудрила Марка и Марко Краљевић и орао.²⁾

Косовка дјевојка припада Косовском циклусу, а радња се дешава на самом попришту, рано ујутру у недељу, непосредно после Косовског боја. Девојка умива, причешћује и храни рањенике, како би им повратила снагу, да би могли да јој пруже информацију о њеном веренику.³⁾

Косовка девојка, уље на платну 115х88cm (1919), Урош Предић, Музеј града Београда

0001    Уранила Косовка девојка,

0002    Уранила рано у недељу,

0003    У недељу прије јарка сунца,

0004    Засукала бијеле рукаве,

0005    Засукала до бели лаката,

0006    На плећима носи леба бела,

0007    У рукама два кондира златна,

0008    У једноме лађане водице,

0009    У другоме руменога вина;

0010    Она иде на Косово равно,

0011    Па се шеће по разбоју млада,

0012    По разбоју честитога кнеза,

0013    Те преврће по крви јунаке;

0014    Ког јунака у животу нађе,

0015    Умива га лађаном водицом,

0016    Причешћује вином црвенијем

0017    И залаже лебом бијелијем.

0018    Намера је намерила била

0019    На јунака Орловића Павла,

0020    На кнежева млада барјактара,

0021    И њега је нашла у животу,

0022    Десна му је рука осечена

0023    И лијева нога до колена,

0024    Вита су му ребра изломљена,

0025    Виде му се џигерице беле;

0026    Измиче га из те млоге крвце,

0027    Умива га лађаном водицом,

0028    Причешћује вином црвенијем

0029    И залаже лебом бијелијем;

0030    Кад јунаку срце заиграло,

0031    Проговара Орловићу Павле:

0032    „Сестро драга, Косовко девојко!

0033    „Која ти је голема невоља,

0034    „Те преврћеш по крви јунаке?

0035    „Кога тражиш по разбоју млада?

0036    „Или брата, или братучеда?

0037    „Ал’ по греку стара родитеља⁴⁾⁵⁾?”

0038    Проговара Косовка девојка:

0039    „Драги брато, делијо незнана!

0040    „Ја од рода никога не тражим:

0041    „Нити брата нити братучеда,

0042    „Ни по греку стара родитеља,

0043    „Мож’ ли знати, делијо незнана,

0044    „Кад кнез Лаза причешћива војску

0045    „Код прекрасне Самодреже цркве

0046    „Три недеље тридесет калуђера?

0047    „Сва се Српска причестила војска,

0048    „Најпослије три војводе бојне:

0049    „Једно јесте Милошу војвода,

0050    „А друго је Косанчић Иване,

0051    „А треће је Топлица Милане,

0052    „Ја се онде деси на вратима,

0053    „Кад се шета војвода Милошу,

0054    „Красан јунак на овоме свету,

0055    „Сабља му се по калдрми вуче,

0056    „Свилен калпак, оковано перје,

0057    „На јунаку коласта аздија,

0058    „Око врата свилена марама,

0059    „Обазре се и погледа на ме,

0060    „С’ себе скиде коласту аздију,

0061    „С’ себе скиде, па је мени даде:

0062    „ „На, девојко, коласту аздију,

0063    „ „По чему ћеш мене споменути,

0064    „ „По аздији по имену моме:

0065    „ „Ево т’ идем погинути, душо,

0066    „ „У табору честитога кнеза;

0067    „ „Моли Бога, драга душо моја,

0068    „ „Да ти с’ зраво из табора вратим,

0069    „ „А и тебе добра срећа нађе,

0070    „ „Узећу те за Милана мога,

0071    „ „За Милана Богом побратима,

0072    „ „Кој’ је мене Богом побратио,

0073    „ „Вишњим Богом и светим Јованом;

0074    „ „Ја ћу теби кум венчани бити.” ”

0075    „За њим иде Косанчић Иване,

0076    „Красан јунак на овоме свету,

0077    „Сабља му се по калдрми вуче,

0078    „Свилен калпак, оковано перје,

0079    „На јунаку коласта аздија,

0080    „Око врата свилена марама,

0081    „На руци му бурма позлаћена,

0082    „Обазре се и погледа на ме,

0083    „С руке скиде бурму позлаћену,

0084    „С руке скиде, па је мени даде:

0085    „ „На, девојко, бурму позлаћену,

0086    „ „По чему ћеш мене споменути,

0087    „ „А по бурми по имену моме:

0088    „ „Ево т’ идем погинути, душо,

0089    „ „У табору честитога кнеза;

0090    „ „Моли Бога, моја душо драга,

0091    „ „Да ти с’ зраво из табора вратим,

0092    „ „А и тебе добра срећа нађе,

0093    „ „Узећу те за Милана мога,

0094    „ „За Милана Богом побратима,

0095    „ „Кој’ је мене Богом побратио,

0096    „ „Вишњим Богом и светим Јованом;

0097    „ „Ја ћу теби ручни девер бити.” ”

0098    „За њим иде Топлица Милане,

0099    „Красан јунак на овоме свету,

0100    „Сабља му се по калдрми вуче,

0101    „Свилен калпак, оковано перје,

0102    „На јунаку коласта аздија,

0103    „Око врата свилена марама,

0104    „На руци му копрена од злата,

0105    „Обазре се и погледа на ме,

0106    „С руке скиде копрену од злата,

0107    „С руке скиде, па је мени даде:

0108    „ „На, девојко, копрену од злата,

0109    „ „По чему ћеш мене споменути,

0110    „ „По копрени по имену моме:

0111    „ „Ево т’ идем погинути душо,

0112    „ „У табору честитога кнеза,

0113    „ „Моли Бога, моја душо драга,

0114    „ „Да ти с’ здраво из табора вратим,

0115    „ „Тебе, душо, добра срећа нађе,

0116    „ „Узећу те за верну љубовцу.” ”

0117    „И одоше три војводе бојне.

0118    „Њи ја данас по разбоју тражим.”

0119    Ал’ беседи Орловићу Павле:

0120    „Сестро драга, Косовко девојко!

0121    „Видиш, душо, она копља бојна

0122    „Понајвиша а и понајгушћа,

0123    „Онде ј’ пала крвца од јунака

0124    „Та доброме коњу до стремена,

0125    „До стремена и до узенђије,

0126    „А јунаку до свилена паса,

0127    „Онде су ти сва три погинула,

0128    „Већ ти иди двору бијеломе,

0129    „Не крвави скута ни рукава.”

0130    Кад девојка саслушала речи,

0131    Проли сузе низ бијело лице,

0132    Она оде свом бијелу двору

0133    Кукајући из бијела грла:

0134    „Јао јадна! Уде ти сам среће!

0135    „Да се, јадна, за зелен бор ватим,

0136    „И он би се зелен осушио.”

Косовку девојку у мермерном рељефу (136 cm) израдио је Иван Мештровић 1909. године и она представља само једно од његових бројних дела посвећених Косову. На рељефу су приказани девојка и јунак, који као у неком трансу посматрају место најтежег окршаја. Рељеф је замишљен као део вајарске декорације Видовданског храма, који је требало да буде подигнут на Косову. Наредне године је приказан на изложби у Бечу, а касније и на бројним изложбама широм света. Пошто је рељеф оштећен приликом транспорта у музеју у Бруклину (САД) уоквирен је металним рамом.⁶⁾

Сада се налази у Народном музеју у Београду.

Косовку девојку је први насликао 1879. године у Загребу хрватски сликар француског порекла Фердо Кикерец (1845—1893). Као узор му је највероватније послужила Битка код Марињана (франц. Bataille de Marignan, 1515), аутора Александра Евариста Фрагонара (франц. Alexandre-Évariste Fragonard). Француску композицију су прихватили и други сликари широм Европе. Кикерец је инспирацију за своје дело могао да нађе у народној песми из књиге под насловом Народне пјесме о боју на Косову године 1389., коју је Армин Павић штампао у Загребу две године раније. Слици су претходиле две скице оловком, које је уметник израдио исте године. На слици је приказана девојка у белој кошуљи и смеђој хаљини, са шареном прегачом. На глави јој је бела мараја и дукати, а око врата ђердани. Налази се у клечећем ставу, левом руком придржава главу рањеног Павла Орловића, а десном му даје да пије из врча. Орловић Павле је у полуседећем ставу, рањен у десну руку. Левом руком се ослања на руку палог Турчина иза себе. Око њих је ливада са ниском травом и цвећем и на њој лежи више палих ратника, док је небо тамно, а на хоризонту свиће.⁷⁾

За ликове на слици је одабрао моделе из свог окружења. Као модел за девојку му је послужила жена коњичког пуковника Горицава, коју је скицирао на улици потајно, док је лик Павла Орловића рађен по трговцу Кочонду. Слика је постала врло популарна у народу и више пута је репродукована. Иста композиција је осликана и на порцелану 1900. у Бечу.⁸⁾

Као последица свеопштег југословенског расположења почетком 20. века и други хрватски аутори су својим делима оживели лик Косовке девојке.⁹⁾ Међу њима је био и сликар Мирко Рачки (1879—1982). Он је 1913. започео своју Косовку девојку. Био је члан Друштва хрватских уметника „Медулић”, које је пропагирало југословенску идеју у домену уметности.¹⁰⁾

Никола Јеремић (1887—1953) је био први српски сликар који је насликао Косовку девојку почетком 20. века у Француској, где је живео и радио. Слика је први пут изложена 1910. у Салону француских уметника у Паризу.¹¹⁾

Најпопуларнија Косовка девојка је олеографских репродукција на платну (115х88 cm) Уроша Предића, насликана у духу академског реализма.¹²⁾ Настала је према иконографском моделу Ферда Кикереца из 1879. Скица је направљена 1914. године и била је намењена Колу српских сестара, за израду разгледница, које су се продавле у хуманитарне срврхе. Слика је завршена 1919. и била је намењена Адаму Ченглићу из Загреба.¹³⁾

Централне личности на Предићевој слици су рањени витез Орловић Павле и Косовка девојка, која после боја крепи рањенике вином и хлебом, на Косовском пољу, непосредно после Косовске битке. На лицима Орловић Павла и Косовке девојке истовремено су исказани озбиљност, патња и бол, којима аутор преноси, како поруке везане за Косовски бој из 1389. године, тако и за косовски феномен, односно Косовски завет.

Лик Павла Орловића представља све јунаке Косовског боја, а безимена девојка из народа, симболише сачувану част домовине, и жене на којима је остала обавеза, да помогну рањеницима, врате их у живот и продуже живот. На лицима Орловић Павла и Косовке девојке истовремено су представљени озбиљност, патња, бол и нада.¹⁴⁾

Слика је пуна симболике и детаља који се могу различито тумачити, између осталог на њој су приказани¹⁵⁾¹⁶⁾:

• златни кондир, уз сам чин напајања представља признање за часну и тешку борбу, као и жељу да се јунак опорави за нове борбе
• други златни кондир, са пешкиром на којем се виде обриси од крви, постављени су нешто даље с леве стране, иза леђа Косовке девојке, указују на претходно пружену помоћ, због чега поједини аутори Косовку девојку виде као врсту болничарке, односно медицинске сестре, док други то тумаче као потребу да је држава дужна да свом најоданијем делу друштва обезбеди најбољу и непрекидну здравствену заштиту, како би могли да остваре своју мисију
• одора Косовке девојке је украшена златним и народним везом
• лик Орловић Павла одговара лику Милоша Обилића са Обилића медаље, коју је установио Његош 1847. године. Његови бкови су симбол мушке части, а брада симбол мушког достојанства
• витезов мач, један од главних симбола витешке части, окрвављен и поломљенј борби у Косовском боју, без каније, представља уједно и Божији мач, има облик сличан крсту, односно мач Божије правде у хришћанском смислу
• злато и драго камење од кога су израђени поједини предмети (бодеж на појасу, кондир) симболизују достојанство и част високог ранга
• златни појас, симбол части и верност Отаџбини
• бодеж, симбол витешког достојанства. Дијагонале слике се секу на врху његове дршке, који се сјаји, што указује на драги камен или дијамант. Обично највећи драги камен стоји на врху дршке бодежа. Пошто онај ко носи златни појас никада не сме да изда своју отаџбину, у случају да прети таква опасност, у интересу отаџбине ће извршити самоубиство, односно убиство
• штит, симбол одбране, са знаком црног орла, симболом Бога Правде из прехришћанског периода, на чијим су грудима урезани крст са четири слова С, је Немањићев шитит. Положен је на земљи, а бујан и цветајући коров који га полако прекрива, указује на пораз и окупацију територије. Део штито над којим је рука освајача, са окрвављеним јатаганом, симболизује поробљени део српског народа изложеног страдању и терору.
• убијени спахија, односно турски витез, у доњем делу слике, испод Орловић Павла, окренут лицем ка земљи, означава да је борба на бојном пољу ипак била успешна. Мада је његова одећа украшена златом, што указује на ранг, окрвављени јатаган, који и даље држи над обореним штитом указује на материјални, освајачки интерес
• два коња у позадини: бели (симбол части) оборен и убијен - коњ кнеза Лазара и дорат, црвени (симбол крви и насиља), са главом окренутом према запаљеним кућама из којих избија дим је Муратов коњ
• мртав турски војник са стрелом у грудима, који се налази са леве стране слике симболизује победу над злом и казну за освајача

Слика је стекла велику популарност,¹⁷⁾ више пута је репродукована и копирана, а послужила је и као модел за гоблене.¹⁸⁾

• Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
• Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845. Исто издата и у Београду, 1988.
• Зо­ја Ка­ра­но­вић, Ко­сов­ка дје­вој­ка – текст, кон­текст и жан­ров­ске им­пли­ка­ци­је пе­сме, Жива реч Зборник у част проф. др Наде Милошевић-Ђорђевић, Балканолошки институт САНУ, Филолошки факултет Универзитета у Београду, Београд, 2011.
• Вук Стефановић Караџић, Српске народне пјесме, књига друга у којој су пјесме јуначке најстарије, Штампарија јерменског манастира, Беч, 1845, стр. 315-319
• Урош Предић, Косовка девојка 1919, Музеј града Београда
• Љиљана Сталетовић, Витез Орловић Павле и косовка девојка, Дневни актер, 24. 6. 2012.
• Андрија Б. К. Стојковић, Објашњење слике „Косовка девојка“, српска.ру, 18. 3. 2011.
• Трифун Павловић, Вечни траг у мермеру, Вечерње Новости онлајн, Компанија Новости, 22. 3. 2014.
• Трифун Павловић, Сви ликови из комшилука, Вечерње Новости онлајн, Компанија Новости, 21. 3. 2014.

Kosovka devojka