Корисничке алатке

Алатке сајта


максимилијан_прица

Максимилијан Прица

Максимилијан Прица (Кореница, 1823 — Загреб, 15. март 1873), српски правник и политичар у Хрватској и Славонији. Био је од 1862. судија врховног суда у Хрватској и Славонији (Стол седморице). Предложио је 1861. Сабору Прицину изјаву, да Хрватска ступи у савез са Угарском, али да Угарска истовремено призна независност и самосталност Троједнице. Прицина изјава није прихваћена у Сабору и довела је до расцепа Народне странке и издвајања Самосталне народне странке.

Студиј права

Максимилијан Максо Прица је рођен 1823. године у Кореници у Лици.1)2)3) Гимназију је завршио у Карловцу.4) Његов отац био је православни прото у Кореници и желео је да и његов син буде свештеник, али Максо се није интересовао за позив свештеника.5) У Загребу је студирао и завршио право и ту се највише дружио са Имбром Ткалцем.6) Поред студија права много се интересовао за филозофију, а нарочито за Хегелова учења.

1848/1849.

Своју каријеру започео је као бележник града Карловца.7) Ту је деловала истакнута група илираца, на челу са Иваном Мажуранићем.8) Прица је приступио илирцима. Под псеудонимом Плешевички Прица је сарађивао у Аграмер Цајтунгу (нем. Agramer Zeitung) и Сидславише Цајтунгу (нем. Südslawische Zeitung).9) Када се у Београду 1844/1845. издавао илирски лист Бранислав спадао је у групу илираца, која је илегално растурала лист, а у тој групи били су поред Максе, његов брат Симо Прица, Амброз Враницани, Драгојло Кушлан, Имбро Ткалац и Огњеслав Утјешановић Острожински.10) Прица је 1848. постао секретар бана Јелачића.11) Учествовао је у великој мартовској делегацији у Бечу и јуна 1848. на Свесловенском конгресу у Прагу.12) Уз Драгојла Кушлана спадао је међу радикалније елементе на Свесловенском конгресу.13) На конгресу се залагао за јединство словенских народа у Хабзбуршкој монархији.14) Био је неколико месеци заступник у Сабору Хрватске, где се залагао за укидање Војне границе.15) Пристајао је на политику аустрославизма.16)

Прицина изјава

Након слома Мађарске револуције уведен је Бахов апсолутизам, па Прица није могао да се слободно бави политиком. Прица је у Загребу отворио адвокатску канцеларију и био је на гласу као један од најбољих адвоката у Хрватској.17) Након слома Баховог апсолутизма опет се 1860. укључио у политику. Нови бан Јосип Шокчевић позвао га је 1860/1861. на банску конференцију, где је изабран у одбор за израду изборног закона.18) Канцелар Иван Мажуранић је веома ценио Прицу и саветовао се са њим за многе деликатне политичке послове.19) Почетком 1861. заједно са грофом Јулијем Јанковићем послан је у Пешту да са Ференцом Деаком преговара о савезу Хрватске са Угарском.20) Прица је постао посланик у Сабору Хрватске 1861. На почетку заседања Сабора изабран је за саборског бележника, а био је и члан више саборских одбора.21) Припадао је Народној странци, а заједно са осредњим одбором залагао се да Хрватска ступи у савез са Угарском, али да Угарска истовремено призна независност и самосталност Троједнице.22) Тај свој програм образложио је у раду Програм о поновном сједињењу Хрватске и Славоније с Угарском.23) Као члан осредњег одбора поднео је тзв. Прицин предлог да Хрватска не шаље своје представнике у Царевинско веће у Бечу, али да ипак призна да постоје неки односи између Аустрије и Хрватске, који се требају одредити уговором.24)25) Поред заједничког владара тражио је да се признају заједнички интереси у економији, финансијама и одбрани.26) Сабор Хрватске је већином гласова одбацио Прицину изјаву, иако су за њега гласали неки од најистакнутијих народњака попут Јосипа Јураја Штросмајера, Фрање Рачкога, Ивана Кукуљевића и Ивана Вончине.27)

Судија Суда седморице

Максо Прица је 1862. именован за судију новоуспостављенога Стола седморице, који је био врховни суд за Хрватску и Славонију.28) Као изврстан правник, он је заједно са Јованом Суботићем био најодговорнији судија.29) Када се један део Народне странке због Прицине изјаве одвојио и оформио Самосталну народну странку, Прица је 1863. постао један од најистакнутијих чланова нове странке.30)31) Заједно са Николом Крестићем почетком 1864. објавио је програм Самосталне народне странке у брошури Увјетно или безувјетно?.32) Заузели су се за прихватање Октобарске дипломе из 1860. и Фебруарскога патента из 1861, али уз осигурање аутономије Троједнице.33) Учествовао је 1865. на изборима најпре у Карловцу, где је био поражен, али онда је изабран у Срему у Буђановском срезу.34) Његова странка је веома лоше прошла на тим изборима.35) Због кризе централистичке аустријске политике, самосталци су се почели колебати, па су послали Прицу да на састанку са мађарским либералним вођом Деаком сазна мађарске намере.36) Након тога састанка Прица се залагао за споразум са Мађарима, али главни одбор странке се није слагао са њим.37) Касније је дошло до измирења народњака и самосталаца, а Прица је 1866. изабран у регниколарну делегацију Хрватске за преговоре са Угарском.38)

Прилази унионистима

Од 1871. до 1873. био је на челу правосудног оделења банске владе.39) Био је 1872. посланик у Сабору.40) У то време Народна странка је прекинула са дотадашњом политиком борбе против хрватско-угарске нагодбе и покушавали су да се нагоде са Мађарима. Неколико српских политичара, укључујући Прицу и Николу Крестића прихватило је такву политику униониста.41) Максо Прица и Никола Крестић били су родоначелници касније нотабилитетске политике.42) Прица је у сабору био изабран за члана регниколарне депутације, које је требала да преговара о ревизији хрватско-угарске нагодбе.43) Као члан те делегације залагао се за велика попуштања Мађарима.44) Није дочекао крај преговора. Био је болестан, па је умро за време преговора 15. марта 1873. у Загребу.45)46)

Литература

  • Василије Крестић, Максимилијан Прица, Зборник о Србима У Хрватској 4, САНУ, Београд, 1999.
  • Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд, 1929, књига 3, стр. 683

Maksimilijan Prica

1) , 4) , 5) , 6) , 10) , 14)
Василије Крестић, 1999, стр. 51
2)
„НА”, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд, 1929, књига 3, стр. 683
7) , 8) , 9) , 11) , 12) , 13) , 22) , 25) , 35) , 46)
НА
15) , 17) , 18) , 19) , 20)
Василије Крестић, 1999, стр. 52
16) , 23) , 31) , 33)
ХР
21) , 24) , 26) , 27) , 28) , 29) , 30)
Василије Крестић, 1999, стр. 53
32) , 34) , 36) , 37) , 38) , 39) , 40) , 41) , 42)
Василије Крестић, 1999, стр. 54
43) , 44) , 45)
Василије Крестић, 1999, стр. 55
максимилијан_прица.txt · Последњи пут мењано: 2021/09/03 13:18