Марко Краљевић и вила
Марко Краљевић и вила је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845.
Текст пјесме
0001 Појездише до два побратима
0002 Преко красна Мироча планине,
0003 Та једно је Краљевићу Марко,
0004 А друго је војвода Милошу,
0005 Напоредо језде добре коње,
0006 Напоредо носе копља бојна,
0007 Један другом бело лице љуби,
0008 Од милоште до два побратима;
0009 Паке Марко на Шарцу задрема,
0010 Пак беседи побратиму своме:
0011 „А мој брате, војвода Милошу!
0012 „Тешко ме је санак обрвао,
0013 „Певај, брате, те ме разговарај.”
0014 Ал’ беседи војвода Милошу:
0015 „А мој брате, Краљевићу Марко!
0016 „Ја би тебе, брате, попевао,
0017 „Ал’ сам синоћ млого пио вино
0018 „У планини с вилом Равијојлом,
0019 „Пак је мене запретила вила,
0020 „Ако мене чује да попевам,
0021 „Оће мене она устрелити
0022 „И у грло и у срце живо.”
0023 Ал’ беседи Краљевићу Марко:
0024 „Певај, брате, ти се не бој виле
0025 „Док је мене Краљевића Марка
0026 „И мојега видовита Шарца
0027 „И мојега шестопера златна.”
0028 Онда Милош поче да попева,
0029 А красну је песму започео
0030 Од сви наши бољи и старији,
0031 Како ј’ који држ’о краљевину
0032 По честитој по Маћедонији,
0033 Како себе има задужбину;
0034 А Марку је песма омилила,
0035 Наслони се седлу на облучје,
0036 Марко спава, Милош попијева;
0037 Зачула га вила Равијојла,
0038 Па Милошу поче да отпева,
0039 Милош пева, вила му отпева,
0040 Лепше грло у Милоша царско,
0041 Јесте лепше него је у виле.
0042 Расрди се вила Равијојла,
0043 Пак одскочи у Мироч планину,
0044 Запе лука и две беле стреле,
0045 Једна уд’ри у грло Милоша,
0046 Друга уд’ри у срце јуначко.
0047 Рече Милош: „Јао моја мајко!
0048 „Јао Марко, Богом побратиме!
0049 „Јао брате, вила ме устрели!
0050 „А нисам ли тебе беседио,
0051 „Да не певам кроз Мироч планину?”
0052 А Марко се трже иза санка,
0053 Па одскочи с коња шаренога,
0054 Добро Шарцу колане потеже,
0055 Шарца коња и грли и љуби:
0056 „Јао Шаро, моје десно крило!
0057 „Достигни ми вилу Равијојлу,
0058 „Чистим ћу те сребром потковати,
0059 „Чистим сребром и жеженим златом;
0060 „Покрићу те свилом до колена,
0061 „Од колена ките до копита;
0062 „Гриву ћу ти измешати златом,
0063 „А поткитит’ ситнијем бисером;
0064 „Ако ли ми не достигнеш виле,
0065 „Оба ћу ти ока извадити,
0066 „Све четири ноге подломити,
0067 „Па ћу т’ овде тако оставити,
0068 „Те се туци од јеле до јеле.
0069 „К’о ја Марко без мог побратима.”
0070 Довати се Шарцу на рамена,
0071 Пак потрча кроз Мироч планину.
0072 Вила лети по вру планине,
0073 Шарац језди по среди планине,
0074 Ни где виле чути ни видети.
0075 Кад је Шарац сагледао вилу,
0076 По с три копља у висину скаче,
0077 По с четири добре у напредак,
0078 Брзо Шарац достигао вилу;
0079 Кад се вила виде на невољи,
0080 Прну јадна небу под облаке,
0081 Потеже се буздованом Марко
0082 Пустимице добро нештедице,
0083 Белу вилу међ’ плећи удари,
0084 Обори је на земљицу чарну,
0085 Пак је стаде бити буздованом:
0086 Преврће је с десне на лијеву,
0087 Пак је бије шестопером златним:
0088 „За што, вило, да те Бог убије!
0089 „За шт’ устрели побратима мога?
0090 „Дај ти биље ономе јунаку,
0091 „Јер се не ћеш наносити главе.”
0092 Ста га вила Богом братимити:
0093 „Богом брате! Краљевићу Марко!
0094 „Вишњим Богом и светим Јованом!
0095 „Дај ме пуштај у планину живу,
0096 „Да наберем по Мирочу биља,
0097 „Да загасим ране на јунаку.”
0098 Ал’ је Марко милостив на Бога,
0099 А жалостив на срцу јуначком,
0100 Пусти вилу у планину живу,
0101 Биље бере по Мирочу вила,
0102 Биље бере, често се одзива:
0103 „Сад ћу доћи, Богом побратиме!”
0104 Набра вила по Мирочу биља,
0105 И загаси ране на јунаку,
0106 Лепше грло у Милоша царско,
0107 Јесте лепше него што је било,
0108 А здравије срце у јунаку,
0109 Баш здравије него што је било.
0110 Оде вила у Мироч у планину,
0111 Оде Марко с побратимом својим,
0112 Отидоше Поречкој крајини,
0113 И Тимок су воду пребродили
0114 На Брегову селу великоме,
0115 Па одоше крајини Видинској;
0116 Али вила међ’ вилама каже:
0117 „О чујете, виле другарице?
0118 „Не стрељајте по гори јунака
0119 „Док је гласа Краљевића Марка
0120 „И његова видовита Шарца
0121 „И његова шестопера златна;
0122 „Што сам јадна од њег’ претрпила!
0123 „И једва сам и жива остала.”
Литература
- Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
- Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845. Исто издата и у Београду, 1988.
Marko Kraljevic i vila