Корисничке алатке

Алатке сајта


михаило_ристић

Михаило Ристић

Михаило Ристић (Београд, 5. септембар 1864 — Београд, 25. август 1925), српски дипломата, конзул и посланик.1)2) Ристићева главна активност као конзула и дипломате била је помоћ српском народу и цркви у Македонији и Старој Србији, као и њихова заштита од бугарске и грчке пропаганде и оружане акције.

Породица

Михаило Ристић је рођен 4. или 5. септембра 1864. године у Београду.3)4) Син је Гаврила Ристића, београдског трговца и Катарине Ћипрић из породице Ђорђа Ћипре, београдског трговца. Михаило Ристић је био ожењен (1895) Правдом Јовановић, кћерком Владимира Јовановића, државног саветника, министра и сенатора а сестром Слободана Јовановића. Имали су сина Андрију Андру Ристића, правника, који је завршио гимназију у Паризу, Правни факултет у Београду, где је и докторирао (1936).

Школовање

У Београду је завршио основну школу, Прву београдску гимназију и правни факултет. Дипломирао је 1886, а након тога годину дана је провео на студијима у Паризу на Слободној школи политичких наука.

Дипломатска служба

Цели радни век провео је у дипломатској служби. Каријеру је започео још као студент радом у Министарству иностраних дела Србије 1884. године.5) Ступио је јануара 1887. на место писара Министарства иностраних послова.6) Од априла 1891. до августа 1893. био је секретар у Министарству иностраних послова.7) Као секретар Министарсва иностраних дела 1892. године пропутовао је Косово укључујући и Приштину и сведочио је да је стање толико лоше и да страхује да за 10 година ту више неће бити Срба. Путопис ос свом путовању написао је под псудонимом. Крајем лета 1893. постао је секретар српскога посланства у Цариграду.8)9)

У Цариграду је остао до јесени 1895, а онда је једно време заступао конзула у Скопљу.10) Док је заступао конзула у Скопљу формално се водио као секретар у министарству иностраних дела у Београду.11)12) Од 22. априла 1896. до 18. децембра 1897. био је конзул српскога конзулата у Скопљу.13) Постављен за 16. јануара 1898. за секретара посланства у Бечу, где је остао до 27. маја 1899.14)15) Вратио се 1899. у Македонију, па је 4. августа 1899. постављен за српског конзула у Битољу.16) Био је именован и за дипломатскога агента у Софији, али ту дужност није примио. У Битољу је био до јула 1903, а онда је два пута био српски конзул у Скопљу, од 10. јула 1903. до 1. јуна 1904 и од 29. јуна 1904. до 10. јуна 1906.17)18) За време његовог боравка у Скопљу учвршћена је српска револуционарна организација. Помагао је да се спроводи српска четничка акција у Македонији. Координисао је рад са поверљивим људима на терену. Био је посвећен раду на пропагандним пословима у Старој Србији и Македонији. Почетком 1906. претио је оставком, јер конзулат у Скопљу није био обавештен о припремању једне акције.19)

У Букурешту је био на служби од лета 1906. до јуна 1914.20) Током 1913. потписао је заједно са Николом Пашићем Букурештански мир.21) У Букурешту је био посланик од 1913. до 1915.22) Након тога био је посланик у Риму од 1915. до 1918.23) Влада му је 1918. и 1919. поверила специјалну мисију у Јужној Србији.24) Од 1920. до 1924. био је делегат краљевине СХС у Дунавској комисији.25) Пензионисан је 1924.

Активност

Ристићева главна активност као конзула и дипломате била је национална пропаганда и буђење националне свести у Македонији и Старој Србији.26) У министарству је радио у одсеку за пропаганду. У конзулатима је радио на питањима црквене и школске аутономије. Помагао је да се спроводи српска четничка акција у Македонији. Као српски конзул у Скопљу током 1904. координирао је поверљивим људима да морају осигурати и обезбедити прелаз чете Јована Бабунскога преко границе и Вардара за Велешки Азот.27) Иначе је био против идеје да четници долазе из Србије и да се наоружавају из Србије.28) Сматрао је да морају да се регрутују међу Србима из Османскога царства, који познају домаћи терен.29) Сматрао је да је најбоље да спољну политику мора да спроводи Министарство иностраних дела, а не патриотска удружења.30)

Радови

Под псеудонимом П. Балкански написао је „Кроз гробље, путопис по Старој Србији” (1894) и „Српски народ у скопљанској епархији, расправа о црквено-школским приликама” (1899).31)

Литература


Mihailo Ristić
Mihailo Ristic

1)
„НАР”, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд, 1929, књига 3, 950
3) , 22) , 23) , 24) , 25)
ПО
4) , 8) , 11) , 15) , 21) , 26) , 31)
НАР
5)
„БВ2”, Биљана Вучетић, Историјски часопис LIII (2006) 359-374
6) , 7)
Биљана Вучетић, 2012, стр. 10
9)
Биљана Вучетић, 2012, стр. 14
10) , 12) , 13)
Биљана Вучетић, 2012, стр. 15
14)
Биљана Вучетић, 2012, стр. 17
16)
Биљана Вучетић, 2012, стр. 20
17)
Биљана Вучетић, 2012, стр. 21
18) , 28) , 29) , 30)
БВ2
19) , 20)
Биљана Вучетић, 2012, стр. 22
михаило_ристић.txt · Последњи пут мењано: 2021/09/03 19:45