Московска краљица и цар Татаран је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

0001    Књигу пише русијска краљица,

0002    Те шаље цару у Станбола:

0003    „Чу ли мене, царе од Станбола,

0004    У тебе су до три добра моја

0005    Царевине, моје дедовине —

0006    Прво добро, царе Сулемане,

0007    Златна круна Душана Стевана,

0008    Штоно сте је, царе, преотели

0009    Од Лазара на пољу Косову;

0010    Друго добро крстата барјака

0011    А славнога цара Константина,

0012    Штоно си га, царе, преотео

0013    Кад си бијел Станбол освојио

0014    И славнога цара погубио;

0015    Треће добро, царе Сулемане,

0016    Та одежду светога Јована

0017    Кад си свето место освојио

0018    И бијеле цркве разорио.

0019    То ћеш мене, царе, оправити

0020    Налијепо у земљу Московску,

0021    А и ја ћу тебе даривати,

0022    Лијеп ћу ти пешкеш оправити —

0023    Навешћу ти на море ђемију,

0024    На ђемију од злата џамију

0025    И мунару да ти оџа виче,

0026    Те се шњиме твоји Турци диче;

0027    Од злата ћу месец начинити,

0028    Турићу га на врху на џамију,

0029    А у њега алем камен драги

0030    Да ти види оџа на мунару

0031    У поноћи као усред подне.

0032    Ако л’ мене, царе, не оправиш

0033    У Русију до три добра моја,

0034    Кунем ти се Богом истинијем,

0035    Покупићу силовиту војску,

0036    Сву ћу тебе земљу освојити,

0037    Отећу ти до три добра моја,

0038    Макар моју крдисала војску!”

0039    Кад краљица књигу накитила,

0040    Набрзо је цару оправила;

0041    Књига дође ка Станболу граду

0042    На кољено цару Сулеману.

0043    Када царе ситну проучио,

0044    Он краљици другу написао:

0045    „О госпођо, московска краљице,

0046    Ако тражиш до три добра твоја,

0047    У мен’ нису до три добра твоја,

0048    Већ су они у земљи Татарској,

0049    У онога цара Татарана,

0050    Он је онда добра освојио,

0051    А мене је земљу поклонио!”

0052    То кад чула госпођа краљица,

0053    Она ситну књигу написала,

0054    Те је посла у земљу Татарску

0055    На кољено цару Татарану:

0056    „Курво једна, царе Татаране,

0057    Ево мене кажу пријатељи

0058    Да ти кријеш до три добра моја —

0059    Златну круну Душана Стевана,

0060    И одежду светога Јована,

0061    Крстат барјак цара Константина,

0062    Штоно сте их, царе, задобили

0063    Кад сте српско царство освојили.”

0064    А кад цару ситна књига дође,

0065    Те видио што му краљица пише,

0066    На књигу се гротом насмијао,

0067    А краљици другу написао:

0068    „О књегињо, московска краљице,

0069    Истина је што ти људи кажу,

0070    У мене су сва три добра твоја,

0071    Али јесам на сабљу отео,

0072    Па их не дам, госпо, без јунаштва

0073    И без крви мојије Татара,

0074    Но ако ти стало за добрима,

0075    А ти купи силну твоју војску,

0076    Ајде шњоме у приморје равно,

0077    Покрај мора у поље Црњево,

0078    Да сабљама добра дијелимо,

0079    Па ако их отмеш на мегдану,

0080    Као и ја на пољу Косову,

0081    А ти носи у земљу Русију,

0082    Шњима дичи твоју Московију!”

0083    Кад краљици ситна књига дође,

0084    Те видела што јој Татар пише,

0085    На књигу се млада насмијала,

0086    Па четири ситне написала.

0087    Прву ситну књигу накитила,

0088    Те је шаље ломној Гори Црној

0089    На јунака Петровић’ владику:

0090    „О мој брате, Петровић’ владика,

0091    Како тебе ситна књига дође,

0092    Брзо развиј крстате барјаке,

0093    Под њи купи по избор јунаке,

0094    Скупи брате дванаест иљада

0095    Црногорца љута убојника,

0096    Ајде шњима граду Дубровнику,

0097    Те увези војску у ђемије,

0098    А извези у поље Кијево,

0099    Ту ћеш мене дочекат’, владико!”

0100    Другу ситну књигу накитила,

0101    Те је шиље од Беча ћесару:

0102    „Пријатељу, од Беча ћесару,

0103    С љутом сам се завадила гујом,

0104    Са проклетим царом Татараном,

0105    Но пошљи ми тридесет иљада

0106    И пред њима Лауд’ генерала,

0107    Нека иде с војском на Кијево,

0108    Ту ће нам се војске састанути!”

0109    Трећу књигу беше оправила

0110    Свом сестрићу од Леана краљу:

0111    „Мој сестрићу, од леана краљу,

0112    Ти покупи твоју силну војску,

0113    Поведи ми тридесет иљада,

0114    Мој сестрићу, Леа и Пољака,

0115    Ајде шњима на поље Кијево,

0116    Ту, сестрићу, да се састанемо!”

0117    А четврту књигу оправила

0118    Слуги своме, старцу Суварову,

0119    „Слуго моја, старче Суварове,

0120    Деде пусти по земљи курире,

0121    Нек’ се купе војске у гомиле,

0122    Па нек’ иду на поље Кијево!”

0123    Кад краљица књиге растурила,

0124    Она зове млада Кутузова:

0125    „Ађутанте, вјерна слуго моја,

0126    Дед изнеси крстате барјаке,

0127    А позови козаке јунаке,

0128    Ајде шњима на поље Кијево,

0129    Ја ћу повес’ азну и џебану

0130    И топове, тврду муницију,

0131    Ту ће нам се војске састанути!”

0132    Мили Боже, да чуда велика,

0133    Кад се крену госпођа краљица

0134    С војском својом на поље Кијево,

0135    Те разапе по пољу чадоре

0136    И пободе у земљу барјаке!

0137    Мало било, задуго не било,

0138    Ал’ ето ти Петровић’ владике

0139    И са шњиме млади Црногорци,

0140    Да је, кажу, дванаест иљада,

0141    Да ко броји, и више би било!

0142    Лијепо га дочека краљица,

0143    Намести му на одморак војску,

0144    А даде им ране изобилно.

0145    Затим мало време постојало,

0146    Ал’ ето ти старца Лаудана

0147    И он вози војску од ћесара,

0148    На пријепис тридесет иљада,

0149    Све катане Срба и Мађара.

0150    Кад га виђе госпођа краљица,

0151    Далеко га млада сусретнула,

0152    На добро га место наместила,

0153    А боље му војску угостила.

0154    Но кад јутром сунце огрануло,

0155    Ал’ ето ти од Леана краља,

0156    Води војску Леа и Пољака

0157    И Калмука, на гласу јунака.

0158    Боже мили, чуда великога,

0159    Кад краљица опази сестрића,

0160    У равну га пољу сусретнула,

0161    Па га љуби у бијело лице,

0162    А он тетку у десницу руку;

0163    Поведе га под шатора свога,

0164    Угости га пунчом и шећером,

0165    А послужи вином приморскијем.

0166    Таман седе госпођа краљица,

0167    А удрише свирке и бубњеви,

0168    Засјаше се злаћени барјаци —

0169    Ето слуге, старца Суварова,

0170    И он води краљичину војску;

0171    Млого старац, кажу, сакупио,

0172    Сакупио три стотин’ иљада,

0173    И пред њима славне капетане

0174    И на гласу силне генерале,

0175    Па их старац лепо уредио

0176    И краљици пред очи ставио.

0177    Кад видела госпођа краљица,

0178    Она викну те итре телале,

0179    А телали по војсци царевој

0180    Да се диже силовита војска

0181    Из Кијева у приморје равно,

0182    На Црњево на поље широко,

0183    Пред Турчина цара Татарана.

0184    А кад чула славна силна војска,

0185    Жељна војска боја са Турцима,

0186    Те се ома на пут опремише,

0187    Добро ступа низ приморје равно

0188    Док изађе на поље Црњево,

0189    Те краљица уставила војску.

0190    Но да ти је оком сагледати

0191    Курву једну, цара Татарана,

0192    Беше прије сакупио војску

0193    И дошао на поље Црњево,

0194    Тврђе, курва, место уватио,

0195    А прије се на бој наместио!

0196    Но кад дође госпођа краљица,

0197    Ома њему ситну књигу пише:

0198    „Чујеш ли ме, царе Татаране,

0199    Дај оправи до три добра моја

0200    Да не ломим коња ни јунака,

0201    Да не чиним крви од Турака!”

0202    Но да видиш цара Татарана

0203    Где краљици ’вако отписује:

0204    „Не будали, московска краљице,

0205    Ти не жали мојије Турака,

0206    Ни на гласу Татара јунака,

0207    Него удри кад је тебе драго!”

0208    Тако стаде три бијела дана;

0209    Кад четврто јутро освануло,

0210    Уранила госпођа краљица,

0211    К себе зове славне генерале

0212    И сестрића, од Леана краља,

0213    Те се састра русијска господа

0214    Под шатором госпође краљице.

0215    Таман седе госпођа краљица

0216    Са господом ријеч говорити,

0217    Стаде рика татарски атова,

0218    Изненада ударише Турци,

0219    Те краљици војску забунише.

0220    Турци бију, нимал’ не престају,

0221    На шаторе јуриш ударају,

0222    У бјегство јој војску окренуше

0223    И шатора њена опколише,

0224    Ђадијаху, брате, да заробе

0225    Госпођицу, московску краљицу,

0226    Да не беше Петровић’ владике.

0227    Прије мало војску пробудио,

0228    Па се шњоме беше подигао

0229    Да огледа поља покрај мора,

0230    Где би своју наместио војску,

0231    А кад виђе турску пријевару,

0232    А он викну силовиту војску:

0233    „Срби децо, млади Црногорци,

0234    А на помоћ госпођи краљици!”

0235    А кад чули млади Црногорци,

0236    Да је тебе било погледати

0237    Како танке пушке спопадоше,

0238    А у турску војску упадоше,

0239    Растиснуше Турке на буљуке,

0240    И на њине лаке џевердане,

0241    Те им грдне зададоше ране.

0242    Кад викнуше Србе и Маџаре,

0243    Ћесареве по избор катане,

0244    Растераше од шатора Турке,

0245    Избавише госпођу краљицу.

0246    А викнуше у војску телали,

0247    А удрише срби и Маџари,

0248    С другу страну Руси и Пољаци

0249    И козаци, на гласу јунаци,

0250    С треће старне, брате, ударио,

0251    Ударио од Леана краљу

0252    Са Леанци и силни Калмуци,

0253    И с четврте млади Црногорци

0254    И пред њима Петровић владика,

0255    Докле турску забунише војску,

0256    У бегство је, брате, обратише

0257    И у сиње море натераше.

0258    Мили Боже, чуда великога,

0259    Ђе Црњево у крв огрезнуло,

0260    А од војске цара Татарана,

0261    Што му бјеу бијели шатори,

0262    Све се беше у крв умрљало

0263    И у сиње море претворило.

0264    Што му војске од сабље утече,

0265    То с’ окрену низ то поље равно,

0266    А низ море ка Азову граду.

0267    Угледа их старче Суварове,

0268    Па подвикну Леа и Пољака,

0269    И козака, на коњу јунака,

0270    А са њима Срба и Маџара

0271    И пред њима Лауд’ генерала,

0272    Те низ море окупише Турке,

0273    Те се живом ватром потераше

0274    По мегдану тамо и овамо.

0275    Ту се просу крвца од Турака

0276    Као грозна киша од облака,

0277    Ту погибе тридесет везира

0278    И шездесет иљада Турака,

0279    А тридесет живи уватише,

0280    На пријепис царски азнадара

0281    И двадесет млади тевдедара,

0282    Сву цареву азну уватише,

0283    Сва три добра своја повратише,

0284    А у боју цара Татарана

0285    Погубише као магарана,

0286    Азова му тврда освојише

0287    И Браила одсвуд опколише,

0288    Те га бише три бијела дана,

0289    Четврти га на јуриш узеше

0290    И краљици књигу оправише.

0291    ’Вако пише старче Суварове

0292    Госпођици русијској краљици:

0293    „Ја ту бил и Браил освоил!”

0294    Па с’ одатле старац подигнуо

0295    И на Крма града ударио,

0296    Те и њега старац освојио

0297    На весеље госпођи краљици;

0298    Све татарско приморје добише,

0299    А здраво се дома повратише.

0300    Лијепо их дочека краљица,

0301    Дарива им крстате ордене,

0302    А соколу Петровић’ владици

0303    На земљу му указ учинила

0304    На годину дванаест иљада

0305    Све жутијех у злату дуката.

0306    Нека знаду по свету крајине

0307    Што ће рећи Московија равна —

0308    Није ласно шњоме војевати

0309    Нит’ ко може боја учинити!

• Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

---

Moskovska kraljica i car Tataran