Корисничке алатке

Алатке сајта


николај_депрерадовић

Николај Депрерадовић

Николај Ивановић Депрерадовић или Никола Ивановић Прерадовић (13. октобар 1767 — Санкт Петербург, 16. децембар 1843), руски коњички генерал и генерал-ађутант. Пореклом је био Србин из граничарске породице, која се средином 18. века доселила у Славеносербију. Истакао се у Наполеонским ратовима.

Биографија

Порекло

Николај Ивановић Депрерадовић је рођен 13. октобра 1767.1)2) Прерадовићи су 1722. добили аустријско племство.3) Николајев деда Ранко или Рајко (Родион) Прерадовић био је Србин и потпуковник аустријске војске, а у Русију је прешао 1752. године и напредовао до чина генерал-мајора.4) Николин отац Иван Родионовић Депрерадовић постао је генерал-мајор руске војске.5) Командовао је коњичким пуковима, формираним од Срба досељених у Русију.6) Николин стриц Георгиј Родионовић Депрерадовић је такође добио чин генерал-мајора.7)

Војна каријера

Николај Ивановић Депрерадовић је детињство провео у Новоросијску, где се и образовао.8) Био је кадет у Волошком хусарском пуку, а 1782. прекомандован је у Украјински хусарски пук, са којим је учествовао у походу на Пољску.9) Након тога унапређен је у поручника.10) Прекомандован је 1787. у Смоленски драгунски пук, у коме је са малим прекидом остао десет година.11) За време Руско-турског рата 1787—1791. учествовао је у бици код Каушана и у освајању Акермана и Бендера.12) Након тога унапређен је у чин капетана, па је 1792. и 1794. учествовао у рату у Пољској.13) Унапређен је 1798. у чин пуковника и прекомандован је у гардијски хусарски пук.14) Учествовао је у завери, у којој је 11. марта убијен цар Павле I Петрович.15)

У Наполеонским ратовима

Унапређен је маја 1803. у чин генерал-мајора и постављен је за команданта гардијског пука тешке коњице.16) Његов пук истакао се новембра 1805. у бици код Аустерлица, када су снажним нападом спасили гардијску пешадију, а Депрерадовић је онда био одликован Орденом Светог Ђорђа 3. степена.17) Учествоаво је у рату против Наполеонове Француске и 1806. и 1807. године.18) У јануару 1812. одликован је Орденом Св. Ане 1. степена и постављен је за команданта целе коњичке гарде.19) За време Наполеонове инвазије Русије 1812. учествовао је у биткама код Витепска, Смоленска, Тарутина, Взјамом и Красним, а онда је гањао непријатеља не само до граница Русије, него и ван граница.20) Учествовао је у Рату шесте коалиције и у Рату седме коалиције 1813. и 1814.21) Истакао се августа 1813. у бици код Кулма, па је након тога унапређен у генерал-потпуковника.22) Учествовао је 25. марта 1814. у бици код Фер-Шампеноаза, када је његова дивизија решила исход битке.23)

Промовисан је 1819. године у генерал-ађутанта.24) Постао је децембра 1821. командант 1. резервног коњичког корпуса.25) На дан круснисања цара Николаја Првог унапређен је у чин генерала коњице.26) Учествовао је у Руско-турском рату 1828—1829. и његова гарда је продрла у Турску.27) Због тешког губитка слуха ослобођен је 1835. дужности команданта корпуса.28) Умро је 16. децембра 1843. у Санкт Петербургу. Његов син Николај Николајевић Депрерадовић (1802—1884) био је генерал-мајор.29)

Литература

николај_депрерадовић.txt · Последњи пут мењано: 2021/09/12 23:17