Падежи

Падежи, различити облици једне исте променљиве речи. По падежима се мењају именице, заменице, придеви и бројеви. Падежима се остварују везе и односи између речи у реченици.1) У српском језику постоји седам падежа у једнини и множини.2) Од тога два падежа: номинатив и вокатив су независни падежи, док су остали зависни падежи, када именска реч стоји у зависном односу према другим речима. Значење именских речи се може се допуњавати употребом предлога.3)

Као средство за одређивање падежа се традиционално користе падежни облици упитних заменица ко? за бића и шта? за ствари.4)

Номинатив

Номинатив (од лат. nomen — име или назив)5) је основни облик именских речи у функцији граматичког субјекта у реченици:6)

  • Зима је прошла.
  • Радници су отишли на одмор.

или именице која је употребљена изван реченице, као на пример у насловима, натписима,7) одредницама у речнику, самосталним називима установа или уметничких дела.8) У номинативу се налази и именски део предиката:9)

  • Марина је одлична уредница.
  • Отац му је био службеник.

Одговарајући облик именске речи у номинативу добија се одговарањем на питања ко? за бића и шта? за ствари.10)

Генитив

Генитив (од лат. gens — род, врста, порекло)11) исказује различите односе између речи,12) са или без предлога.

Значења именски речи без предлога

  • припадање (присвојни или посесивни генитив):
    • Узнемирио га је лавеж паса.
    • Ово је књига мог деде.
    • Она је ћерка твог директора.
  • део веће целине (деони или партитивни генитив):
    • Појео је кашику супе.
    • Узео је коцку шећера.
    • Попио је чашу млека.
  • одвајање, удаљавање или потицање од нечега (аблативни генитив)
    • Ослободио се окова.
    • Решио се проблема.
    • Клонио се лошег друштва.
  • порекло
    • Плашио се сопствених поступака.
  • особину (квалитативни генитив):
    • Тражимо човека ниског раста, дугих бркова, обријане главе и незгодне нарави.
    • Као дечак је био нежног здравља.
  • време (временски или темпорални генитив):
    • Видећемо се следеће недеље.
    • На овом пројекти почели смо да радимо прошле године.

Значења именских речи с предлозима у генитиву:

  • месно
    • Прешли су преко пута.
    • Склањај ми се с пута.
    • Бунар је у дворишту иза куће.
    • Изгубио се усред шуме.
    • Отишао је код пријатеља.
  • временско
    • Живи од данас до сутра.
    • Причаћемо после радног времена.
    • Учи од раног јутра.
  • узрочно
    • Онесвестила се од узбуђења.
    • Скакали су од среће.
    • Нервирали су се због проблема.
  • поредбено
    • Радовао се попут детета.
    • Воз је бржи од звука.
  • циљ
    • Отишао је по ради себе.
  • начин
    • Запослио се преко везе.
    • Није хтео да учествује из принципа.
    • Драо се из свег гласа.
  • изузимање
    • Поруку су разумели сви осим Марка.
    • Сироче је без родитеља.

У језицима који немају падеже, уместо генитива се користе предлози, који се на српски језик преводе без предлога или одговарају предлозима од, до, из, без, попут, због, код.13) Одговарајући облик именске речи у генитиву добија се одговарањем на питања чији?, (од) кога? за бића и (од) чега? за ствари.14)15)

Датив

Датив (од лат, dare — дати, пружити, поклонити, наменити)16) исказује давање некоме нечега, односно намену коме или чему је нешто намењено, приближавање, усмереност или циљ, као и осећања ка нечему и друго.17) Одговарајући облик именске речи у дативу добија се одговарањем на питања коме? (дајеш) за бића и чему? (прилазиш) за ствари.18)19)

Значења датива без предлога:

  • намена
    • Помогао је пријатељу.
    • Позајмио је књигу комшиници.
    • Прогледао је кроз прсте свом мезимцу.
  • усмереност
    • После школе кренуо је кући.
    • Вратили смо се нашим коренима.
    • Приближавао се амбису.
  • носиоци стања
    • Марку се не спава.
    • Марини се није ишло у школу.

Може се користити са предлозима к(а), према, близу, насупрот, упркос. Значења датива с предлозима:

  • усмереност
    • Примио је к знању.
    • Потрчали смо према кући.
  • циљ
    • Путовали су ка Београду.
  • допусно значење
    • Изашли су напоље, упркос невремену.

Акузатив

Акузатив (од лат. accusare — оптужити, окривити)20) означава биће или предмет на коме се врши радња. При томе се може користити више различитих предлога, као на пример ради означавања циља, док се исти предлог може користити и за локатив, како би се означио боравак на неком месту.21) Одговарајући облик именске речи у акузативу добија се одговарањем на питања кога? (видим) за бића и шта? (примећујем) за ствари.22)23)

Вокатив

Вокатив (од лат. vocatio - позив, позивање)24) служи за обраћање, ословљавање, дозивање, скретање пажње, као и ради експресивности израза.25) Исто као и номинатив, не означава односе између речи, због чега оба падежа спадају у синтагматски независне падеже.26) За вокатив не постоје одговарајуће упитне заменице.27) Одговарајући облик именске речи у вокативу добија се на узвик хеј!

Вокатив се при изговору посебно наглашава, а приликом писања одваја запетом.

  • Децо, слушајте своје родитеље!

У народним песмама, речи у вокативу у неким случајевима имају службу субјекта:

„Појездише до два побратима
преко красна места Цариграда.
Једно јесте Краљевићу Марко,
а друго је беже Костадине.
Та и поче беседити Марко:
„Побратиме, беже Костадине!”

из српске епске народне песмеМарко Краљевић и Алил-ага

Инструментал

Инструментал (од лат. instrumentum — средство, оруђе, справа)28) означава оруђе или средство, друштво или пропратну појаву и може се користити уз предлог с(а), такође простор у коме се нешто дешава или време.29) Одговарајући облик именске речи у инструменталу добија се одговарањем на питања с(а) ким? (идем) за бића и с(а) чим? (радим) за ствари.30)31)

Локатив

Локатив (од лат. locus — место)32) је једини падеж који се увек употребљава са предлозима у или на да означи место или време, такође са предлогом о, да означи предмет говора или мишљења и друго.33) Одговарајући облик именске речи у локативу добија се одговарањем на питања где?. о коме? за бића и о чему? за ствари.34)

Литература

  • Радојко Гачевић, Милан Тасић, Српски језик - приручник за основну школу, уредник Милош Јевтић, Београдска књига, 2009, ИСБН 978-86-7560-263-2
  • Иван Клајн, Граматика српског језика, уредник Светлана Стипчевић, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2005, ИСБН 86-17-13188-8
  • Милош Милошевић, Граматика српског језика, Змај, Београд, 2007, ИСБН 978-86-489-0598-7
1)
Милош Милошевић, 2007, стр. 30
2) , 7) , 12)
Иван Клајн, 2005, стр. 47
3) , 5) , 6) , 8) , 9)
Радојко Гачевић, Милан Тасић, 2009, стр. 44
4) , 10) , 13) , 15) , 17) , 18) , 21) , 22) , 26) , 29) , 33) , 34)
Иван Клајн, 2005, стр. 48
11) , 14) , 16) , 19) , 24)
Радојко Гачевић, Милан Тасић, 2009, стр. 45
20) , 23) , 25)
Радојко Гачевић, Милан Тасић, 2009, стр. 46
27) , 31)
Иван Клајн, 2005, стр. 49
28) , 30) , 32)
Радојко Гачевић, Милан Тасић, 2009, стр. 47
Штампање