Паша од Грахова и Петар Бошковић је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

0001    Силан паша на Ливаде паде,

0002    На Ливаде и рамне Дољане,

0003    Са Дољанах ситну књигу пише,

0004    А посла је у Бјелопавлиће

0005    На Слатину Петру Бошковићу.

0006    Кад је Петра књига допанула,

0007    Али виђе што му књига каже,

0008    Од књиге се љуто препануо.

0009    Но да рече Бољевић Павићу:

0010    „А ђаволе, Петре Бошковићу,

0011    “А ђе си се, Петре, препануо

0012    „Од једнога табака артије,

0013    “А ка бисте пашу да видите!„

0014    Петар скочи од земље на ноге,

0015    На Виниће оправи сахију

0016    Побратиму војеводи Раду:

0017    “Брже, Раде, к мени на Слатину!„

0018    Кад је Рада хабер допануо,

0019    Те прифати коња и оружје,

0020    Па отиде Петру на Слатину.

0021    Ту га Петар димно дочекује,

0022    Е се добро напојише вина,

0023    Па скочише, коње дофатише,

0024    Навалише низ ломну Рудину,

0025    Отидоше пољем зеленијем,

0026    Уминуше Спуж и Подгорицу,

0027    И дођоше паши под шатору.

0028    И паша се с њима дивно пита,

0029    Ал’ на Петра испаде давија,

0030    Па му паша ријеч говорио:

0031    “Је л’ истина, Петре Бошковићу,

0032    „Је л’ истина што ми љуђи кажу,

0033    “Градиш ли ти убојницу кулу,

0034    „Убојницу кулу на Слатину,

0035    “Да се из ње од Турака браниш?„

0036    Мучи Петар, ништа не говори,

0037    Но говори од Винића Раде:

0038    “Вољан да си, драги господару,

0039    „Хајде пошљи највјерније слуге,

0040    “Да отиде на село Слатину,

0041    „Да преброји по Слатини куле;

0042    “Ако више од четири нађе,

0043    „Ево моја и Петрова глава.“

0044    Теке ону скидоше давију,

0045    На Петру је друга испанула,

0046    Јер испаде турска була млада:

0047    „Хај помагај, драги господару,

0048    “На катила Петра Бошковића,

0049    „Два је мене изгубио сина.“

0050    Мучи Петар, ништа не говори,

0051    Збори сабља војевода Раде:

0052    „Чу ли мене, пашо господару,

0053    “То су двије просјачине биле,

0054    „Просиле су земље и градове,

0055    “Кад су дошли Спужу на крајину,

0056    „Удрили их два булина сина,

0057    “Узели им прошњевину љуту,

0058    „И од њих су, пашо, погинули,

0059    “Ми не знамо ни оклен су били.„

0060    И ону му скидоше давију,

0061    На Петра је трећа испанула:

0062    “Хај помага’! драги господару,

0063    „На силнога Петра Бошковића,

0064    “Е се Петар булом оженио.„

0065    Мучи Петар, ништа не говори,

0066    Ного збори змија испријека,

0067    Љута змија од Винића Раде:

0068    “Чу ли, пашо, драги господару,

0069    „Пошто се је Петар оженио,

0070    “Пото’ јој се отац потурчио,

0071    „Потурчио и отац и мајка,

0072    “А ми нашу чељад не турчимо.„

0073    Збори паша од Винића Раду:

0074    “Вјерна слуго, војевода Раде,

0075    „Сигурај ми конак на Слатину,

0076    “Е ћу доћи да купим хараче.

0077    „Нађи, Раде, десет ђевојаках,

0078    “Да их нађем на Петрову кулу.„

0079    Рече Раде: „Хоћу, ако Бог да.“

0080    Па скочише, коње дофатише.

0081    Таде Петар паши бесједио:

0082    “Остан’ збогом, пашо господару,

0083    „Већ се ’вако никад не гледали!“

0084    Па одоше уз Бјелопавлиће,

0085    И дођоше на село Слатину,

0086    Па кликују браћу Митровиће.

0087    Сва им земља на Слатину дође.

0088    Но говори војевода Раде:

0089    „Чујете ли, браћо Митровићи,

0090    “Ево сјутра паше на Слатину,

0091    „Да он купи сплате и хараче,

0092    “Хо’те с пашом да се покољемо,

0093    „Али сваки по ђевојку да’те.“

0094    Рече јунак попе Кољеншићу:

0095    „А удрите, ако Бога знате!“

0096    Па се дивно војска наредила,

0097    На двоје је запала Турцима.

0098    А кад сјутра дан и зора дође,

0099    Дође паша и доведе војску,

0100    Учињеше око на Слатину.

0101    Зове паша Петра Бошковића:

0102    „Ходи мене у табору моме.“

0103    Стан’ да видиш Петра Бошковића,

0104    Он изљезе паши по табору.

0105    За свашто га пашче упитује:

0106    „Јеси ли се, Петре, сигурао?

0107    “Јеси ли ми довео ђевојке?„

0108    Но му меко Петар одговара:

0109    “Јесам свашта, драги господару,

0110    „И ево их у бијелу кулу,

0111    “Но причекај, драги господару,

0112    „Сад ћу ти их довест’ у табору,

0113    “Ако могнем да ти част учиним.„

0114    Па отиде у бијелу кулу,

0115    А подби сјајна џевердара,

0116    А дружини својој говорио:

0117    “Ха, бој, браћо, ако Бога знате!„

0118    Оно рече, пали џевердара,

0119    Те погоди пашина Мурата,

0120    То је паши највјернија слуга.

0121    А многе су тада попуцале,

0122    И неке су Турке обалили,

0123    Седам, осам глава уграбише.

0124    Да да ти је, друже, погледати

0125    Ка’ је турска сила притиснула,

0126    Куће пале, а сијеку главе,

0127    И ћерају муку сиротињску;

0128    Свеколико огњем опалише,

0129    До не могу Бошковића кулу

0130    И Врачеве цркву Поповића,

0131    У њих има стотина пушака,

0132    Без муке их примити не могу;

0133    На Слатину око учинили.

0134    Колика је тавна нојца била,

0135    Пушка пуца, никад не предваја.

0136    Кад свануло и сунце грануло,

0137    Али помоћ од Пиперах дође

0138    Из Радоча пиперски овчара,

0139    И пред њима Никића Рајичу,

0140    За њим иду педесет овчарах.

0141    Ного вика Никићу Рајичу;

0142    “Јес’ ли у животу, Петре Бошковићу,

0143    „Оли ми дат’ божу вјеру тврду,

0144    “Да ми данас не оштетиш друга,

0145    „Е ти хоћу доћи у помоћи.“

0146    А Петар му божу вјеру даје:

0147    „А не бој се, Никићу Рајичу!

0148    “Ја ти ништа учињети нећу.„

0149    Кад то зачу педесет Пипера,

0150    Кеисаше, Бога помолише,

0151    А у Турке јуриш учинише.

0152    Пуче једна пушка од Пипера,

0153    И турскога уби барјактара,

0154    Туре паде, а Рајич припаде,

0155    Узе њему главу и оружје.

0156    Таде Турци плећи обрнули,

0157    Са сваке их стране ударише,

0158    Бјеже Турци низ ломну Рудину,

0159    Дадоше се поља зеленога,

0160    Све сијеку главе од Турака,

0161    Од Слатине до дно Височице

0162    Шездесет посјекоше глава.

• Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
• Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900.

---

Pasa od Grahova i Petar Boskovic