Садржај
Петар Матић
Петар Матић |
---|
Рођење: 8. јул 1797. Лежимир, Хабзбуршка монархија Смрт: 24. фебруар 1860. Шид, Хабзбуршка монархија Познат као: правник, књижевник, филолог и издавач |
Петар Матић (Лежимир, 8. јул 1797 — Шид, 24. фебруар 1860),1) српски правник, књижевник и филолог. Био је уредник „Новина српских”.
Биографија
Петар Матић је рођен 8. јула 1787. године у Лежимиру у Срему.2)3) Отац му је био ђакон православне цркве у Лежимиру.4) Живели су у Лежимиру, Шиду и највише у Бингулу.5) Петар је гимназију похађао у Сремским Карловцима, а у Пешти је завршио филозофију.6) Филозофију је докторирао 1808. године у Пешти.7)8) Права је завршио у Бечу.9)
Након завршенога студија права у Бечу помагао је Димитрију Давидовићу у уређивању „Новина сербских”.10) Када је Давидовић 1821. отишао у Србију оставио је Петру Матићу уређивање новина. Матић је две године уређивао „Новине сербске”. Док је издавао новине написао је Дафниса и превео Геснерове идиле.11) Запослио се у државној служби као истражни судија (синдикус) у Костајници, Бјеловару и Петрињи.12)13) У то време слао је много радова у Летопис Матице српске.14) Једно време радио је као аудитор у Банату, па се вратио у Хрватску, а онда у Лавов.15)
Након пензионисања живео је у Петрињи, Сремској Митровици, Бингули и Шиду, где је умро 24. фебруара 1860.16) Највише чланака написао је у „Седмици”. Издао је критику о преводу Псалтира. После смрти остала су иза њега дела у рукопису:17)18)
- Српска граматика
- Српска историја
- Толковање туђих речи у св. писму
- Толковање туђих речи у српском језику
- Ортографија.
Кореспондентни је члан Друштва српске словесности од 1844.
Литература
- В. Алексијевић: Савременици и последници Доситеја Обрадовића и Вука Стеф. Караџића : био-библиографска грађа. Рукопис се чува у Одељењу посебних фондова Народне библиотеке у Београду. Ρ 425/6 (Β. Алексијевић).
- Лексикон писаца Југославије, Нови Сад 4, 238.
- И.Х. Светић, Спомен другу и пријатељу Петру Матићу, Даница, број 3, уредник Ђорђе Поповић, Нови Сад, 10. 3. 1860, Дигитална Народна библиотека Србије