Петар Матић (Лежимир, 8. јул 1797 — Шид, 24. фебруар 1860),¹⁾ српски правник, књижевник и филолог. Био је уредник „Новина српских”.

Петар Матић је рођен 8. јула 1787. године у Лежимиру у Срему.²⁾³⁾ Отац му је био ђакон православне цркве у Лежимиру.⁴⁾ Живели су у Лежимиру, Шиду и највише у Бингулу.⁵⁾ Петар је гимназију похађао у Сремским Карловцима, а у Пешти је завршио филозофију.⁶⁾ Филозофију је докторирао 1808. године у Пешти.⁷⁾⁸⁾ Права је завршио у Бечу.⁹⁾

Након завршенога студија права у Бечу помагао је Димитрију Давидовићу у уређивању „Новина сербских”.¹⁰⁾ Када је Давидовић 1821. отишао у Србију оставио је Петру Матићу уређивање новина. Матић је две године уређивао „Новине сербске”. Док је издавао новине написао је Дафниса и превео Геснерове идиле.¹¹⁾ Запослио се у државној служби као истражни судија (синдикус) у Костајници, Бјеловару и Петрињи.¹²⁾¹³⁾ У то време слао је много радова у Летопис Матице српске.¹⁴⁾ Једно време радио је као аудитор у Банату, па се вратио у Хрватску, а онда у Лавов.¹⁵⁾

Након пензионисања живео је у Петрињи, Сремској Митровици, Бингули и Шиду, где је умро 24. фебруара 1860.¹⁶⁾ Највише чланака написао је у „Седмици”. Издао је критику о преводу Псалтира. После смрти остала су иза њега дела у рукопису:¹⁷⁾¹⁸⁾

• Српска граматика
• Српска историја
• Толковање туђих речи у св. писму
• Толковање туђих речи у српском језику
• Ортографија.

Кореспондентни је члан Друштва српске словесности од 1844.

• Гласник СУД 12 (1860) 698–699
• Поменик, 334–335 (M. Ђ. Милићевић)
• В. Алексијевић: Савременици и последници Доситеја Обрадовића и Вука Стеф. Караџића : био-библиографска грађа. Рукопис се чува у Одељењу посебних фондова Народне библиотеке у Београду. Ρ 425/6 (Β. Алексијевић).
• Лексикон писаца Југославије, Нови Сад 4, 238.
• ЛМС 101 (1860) 202–203
• И.Х. Светић, Спомен другу и пријатељу Петру Матићу, Даница, број 3, уредник Ђорђе Поповић, Нови Сад, 10. 3. 1860, Дигитална Народна библиотека Србије

• Краћа биографија на сајту САНУ

Petar Matic