Похара Колашина (1858) је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

0001    Пију вино два велика змаја,

0002    Два велика змаја огњевита

0003    У Морачу код бијеле цркве,

0004    Једно беше Церовић Новица,

0005    А друго је Милане сердаре

0006    Са Веруше високе планине,

0007    Од витешка рода Васојева,

0008    Шњима пије отац Димитрије,

0009    Архимандрит од двије Мораче.

0010    Ладнијем се вином искитише,

0011    Па им винце лице угријало,

0012    Вели тако Церовић Новица:

0013    „Фала Богу, моја браћо драга,

0014    “Што уради црногорски књаже

0015    „И његови млади Црногорци,

0016    “Кад на њега царе ударио,

0017    „Кад му седам паша ударише,

0018    “Не могаше књаза освојити

0019    „Ни његову земљу пособити,

0020    “Но је књаже паше предобио.

0021    „На нас паде срамота велика,

0022    “Не могасмо и ми му помоћи,

0023    „Ни могасмо, нити помогосмо:

0024    “Па и опет, моја браћо драга,

0025    „И сад му је царе ударио

0026    “На Граховац на поље широко,

0027    „Јуначки га књаже дочекао,

0028    “Дочекао, па га даровао,

0029    „Једнога му пашу изгубио,

0030    “И уз њега до седам хиљада,

0031    „Све низама царева солдата,

0032    “И остале небројене Турке

0033    „Од честите Босне каловите,

0034    “Босне земље и Херцеговине.

0035    „То ми, браћо, бројит’ не можемо,

0036    “Колико су у бој погинули,

0037    „Што царево перо не опише,

0038    “Друкчије се бројати не може,

0039    „Херцеговци на домове знаду,

0040    “Херцеговци и млади Бошњаци,

0041    „Колико је њима погинуло,

0042    “Кад војника на дворове нема.

0043    „Одузеше цареве барјаке

0044    “И мирују, што је за војнике,

0045    „Одузеше царску џебеану,

0046    “Одузеше дванаест топова,

0047    „Одузеше богато оружје:

0048    “Од челика сабље димишћије,

0049    „Виши дио сребра бијелога,

0050    “Него бјеше од љута челика,

0051    „Одузеше коње седленике,

0052    “Одузеше царево оружје,

0053    „Има пуно пушке шест хиљада,

0054    “Све биране латинске шишане,

0055    „И босанске бистре џевердаре,

0056    “И донесе на Цетиње војска,

0057    „Свијетломе књазу поклонише,

0058    “Поклонише војничко оружје,

0059    „И цареву војску предобише.

0060    “Сад се фале млади Црногорци

0061    „Проз меане и кроз кафеане

0062    “На равноме пољу Цетинскоме,

0063    „Колико је ко посјеко глава,

0064    “Јунаци се по пазарим’ фале,

0065    „Какови су мегдан задобили,

0066    “И вјечити спомен оставили.

0067    „Кад дођемо на Цетиње равно,

0068    “Не ћемо их у очи гледати,

0069    „Ни од стида међу њима доћи.

0070    “Чим ћемо се њима приказати?

0071    „Е су наше горе замукнуле,

0072    “Почину нам рђа на оружје,

0073    „Но што ћемо, ако Бога знате?“

0074    Ал’ му вели Милане сердаре:

0075    „О Новица, српска перјанице!

0076    “Дигнимо се, покупимо војску,

0077    „Да удримо граду Колашину.

0078    “Но се бојим од књаза нашега,

0079    „Е су дошли царски посланици

0080    “Од четири силне краљевине,

0081    „Од Русијске и од Ћесарове,

0082    “Од Франције и земље Инглешке,

0083    „Међу књазом вјеру ухватише,

0084    “Међу књазом и Отмановићем,

0085    „Пак се бојим од књаза нашега,

0086    “Ак’ удримо равну Колашину,

0087    „Књаз ће нама посјећ’ добре главе.“

0088    А Новица њима бесједио:

0089    „О Милане, моја десна руко!

0090    “Ја се бојим удрит’ Колашину.

0091    „Није шала града освојити,

0092    “Ни овакве лафе савладати,

0093    „Јунаци су они од старине,

0094    “Не познају цара ни везира,

0095    „Нити дају царева арача.

0096    “Па Милане, Богом побратиме,

0097    „С киме ћемо на њи ударити,

0098    “Велика је колашинска снага,

0099    „И сам царе од њих стра имаде,

0100    “Ми немамо војске николико

0101    „Него Ровца и двије Мораче,

0102    “А ту нема војске три хиљаде,

0103    ”А хиљаду у Васојевиће,

0104    ”Ту је мало војске за ударца.

0105    „Да нијесмо Куче погазили,

0106    “Погазили, огњем изгорјели,

0107    „У Куче су три хиљаде војске,

0108    “Све бирана момка и војника,

0109    „Не можемо зват’ их на помоћи,

0110    “Нит’ ће Кучи од жалости доћи

0111    „Нит’ ће доћи, нити је прилике.“

0112    А говори Милане сердаре:

0113    „О Новица, Богом побратиме!

0114    “Ја отидох на своје дворане,

0115    „Ја ћу равне Куче прогазити,

0116    “Тамо имам доста пријатеља,

0117    „Ја се уздам у Бога једнога,

0118    “Пробудићу срца у јунаке,

0119    „И споменут’ све старе мегдане,

0120    “И ако смо Куче поарали,

0121    „Ако смо их огњем опалили,

0122    “Запов’јед смо од књаза примили,

0123    „Ема на нас жалост не имаду,

0124    “Ни на тебе, ни на мене, Ново!

0125    „Ни на нашу сву војску осталу,

0126    “Ми никога, Ново, не сјекосмо.„

0127    Тад говори духовни главаре,

0128    Архимандрит од двије Мораче:

0129    “Видите ли до два српска змаја!

0130    „Како се је моја догодила,

0131    “Кад смо прије с војском ударили

0132    „А и Куче село изгорјели,

0133    “Кад сам вама заповијед дао,

0134    „Да ми Куче, браћо, не кољемо,

0135    “Не с’јецимо, но их опалимо,

0136    „Е ће куће опет оградити,

0137    “А ранимо Куче за послијед,

0138    „Могли би нам од потребе бити,

0139    “Је ли боље што ме послушасте,

0140    „Је л’ истина, да сам погодио?“

0141    Обадва му капе подигоше,

0142    Димитрији руку пољубише:

0143    „Тебе фала, врховни главару!

0144    “Фала теби и твојој бесједи,

0145    „Боље знадеш, што је за потребу,

0146    “И што ће се послије случити,

0147    „Ако би ни Бог и срећа дала,

0148    “Да удримо граду Колашину,

0149    „Да удримо, да га добијемо,

0150    “Ти ћеш за нас у књаза зборити

0151    „И у књаза оба измолити,

0152    “Да ни добре не пос’јече главе.„

0153    Димитрија тако бесједио:

0154    “Не бојте се, два моја витеза!

0155    „Ја се уздам у Бога милога

0156    “И нашега књаза свијетлога,

0157    „Ако бисмо Колашин добили,

0158    “Неће књаже изгубит’ нам главе.

0159    „Истина је, моји два витеза!

0160    “Од краљева биће њему тешко,

0161    „И вељу ће муку дочекати,

0162    “Књаз је мудра и паметна глава,

0163    „Он ће знати њима одговарат’,

0164    “Но устан’те, и купите војску.„

0165    А Новица био бесједио:

0166    “О Милане, Богом побратиме!

0167    „Ајде брже у Куче камене,

0168    “Ако би ни Бог и срећа дала,

0169    „Еда би се Кучи пресловили,

0170    “И јошт нама дошли на помоћи,

0171    „Отпиши ми што си урадио,

0172    “Јеси л’ наше Куче обратио.„

0173    Милан пође низ Куче камене,

0174    Па полази старе пријатеље,

0175    И окупи Куче свеколике,

0176    Добро Милан ријеђа јунаке,

0177    Спомењује за старе мегдане,

0178    Спомењује младе Црногорце,

0179    Како с Турцим’ мегдан задобише,

0180    Прославили име по свијету,

0181    Кучи њему тако бесједише:

0182    “Истина је, Милане сердаре!

0183    „Да су вјечни спомен оставили,

0184    “И јуначки мегдан задобили,

0185    „Ема што су и нас поарали,

0186    “Велику су добили греоту,

0187    „То им нико зафалити неће.“

0188    Милан мудра и паметна глава

0189    Па Кучима дивно одговара:

0190    „Истина је, Кучи браћо драга!

0191    “Да су вама жалост учинили,

0192    „Кад су на вас прије ударили.

0193    “Не кривите браћу Црногорце,

0194    „Ни кривите књаза свијетлога,

0195    “Но кривите све ваше главаре,

0196    „Што не знаду владати народом,

0197    “Нити знаду части ни поштења,

0198    „Те не хћеше књаза припознати,

0199    “Него књаза на мегдан позваше,

0200    „Није ласно с књазом ратовати,

0201    “Видите ли, што су Црногорци,

0202    „Какве царске силе сатријеше?

0203    “Ајте, браћо, мене послушајте,

0204    „Прекорите срце у јунаке,

0205    “Помислите за турске мегдане

0206    „И на наше младе Црногорце,

0207    “Па жалосна срца пресловите,

0208    „Ајте, браћо, да се окренете,

0209    “Да удримо граду Колашину,

0210    „За њих добро турски султан знаде,

0211    “И од њега велик страх имаде,

0212    „Еда би ни Бог и срећа дала,

0213    “Еда бисмо њега освојили.

0214    „Истина је, Кучи браћо драга!

0215    “Да га није ласно освојити,

0216    „И да ћемо многи изгинути,

0217    “Ма ако б’ смо њега освојили,

0218    „И који би на њем погинуо,

0219    “Име њему погинути неће,

0220    „Докле траје сунца и мјесеца.

0221    “Пак се уздам у Бога једнога,

0222    „Који не би на бој погинуо,

0223    “И кад бисмо њега освојили,

0224    „Поћи ћемо књазу свијетломе,

0225    “За вас ћу се у књаза молити,

0226    „Опет ће ве књаже приватити,

0227    “Кога кара, тога и милује,

0228    „Такови је црногорски књаже,

0229    “Он је таки, така му је влада.„

0230    Кад га чуше на збору јунаци,

0231    Сви Милана мило послушаше,

0232    Оставише мајке и љубовце,

0233    Млада момчад у планини овце,

0234    Све се спрема граду Колашину.

0235    Но да видиш Милана сердара,

0236    Сердару се срце радоваше,

0237    Па шарену књигу направио,

0238    Шаље књигу у Морачу доњу,

0239    Димитрији од двије Мораче

0240    И Новици, своме побратиму:

0241    “На ноге се моја браћо драга!

0242    „Устаните, окупите војску,

0243    “Ево са мном сви Дрекаловићи

0244    „И родбина од Васојевића,

0245    “Ја се спремам граду Колашину,

0246    „У четвртак мислим ударити.

0247    “У петак ће мајке прокукати,

0248    „Али турске, ал’ наше ришћанске.

0249    “По некога добра бити неће.„

0250    Па је другу књигу накитио,

0251    Те је шиље у Братоножиће,

0252    А на руке Вуку капетану

0253    И витезу Беши буљумбаши,

0254    Овакву им сердар књигу пише:

0255    “Поздрављам ве, моји два витеза!

0256    „Чим примите књигу шаровиту,

0257    “Покупите све Братоножиће

0258    „И Лутовце, наше крајичнике,

0259    “Ајте шњима уз Котич планину,

0260    „Право ајте горе на Верушу,

0261    “На Верушу високу планину,

0262    „И ту ћете мене наодити,

0263    “Да удримо граду Колашину.

0264    „Ма немојте, браћо, задоцнити,

0265    “У четвртак оћу ударити.„

0266    Чим примише књигу шаровиту,

0267    Дигоше се српски два витеза,

0268    И убрзо војску покупише,

0269    Окренуше у Котич планину,

0270    Калаузи Беша буљумбаша,

0271    Поред њега Вуко капетане.

0272    Преминуше Котича планину,

0273    На Верушу војска долазила,

0274    Ту сердара с војском наођаху,

0275    И уз њега од Кучах главаре.

0276    („Не могу т’ их редом каживати,

0277    “Јер би пјесна подугачка била.“)

0278    Ту заједно војску мјешаше.

0279    Малобило, много не трајало,

0280    Ал’ ево ти Бошковић-Николе,

0281    Капетана од Васојевића,

0282    И он води све Васојевиће,

0283    Како му је сердар наредио.

0284    Са три стране састаде се војска

0285    На Верушу високу планину.

0286    Пак се силна војска окренула,

0287    Иде војска крајем Таре ладне,

0288    И Тару је воду преминула,

0289    И сумину равно Матешево,

0290    И дођоше гори Планиници

0291    На границу турску и каурску

0292    Према б’јела града Колашина.

0293    Још не бјеше зора отворила,

0294    Ево близу Колашина доше.

0295    Кад шарена књига долазила

0296    На Новицу и на Димитрија,

0297    И виђеше што им књига пише,

0298    Тад Новица на ноге скочио,

0299    И припаса сабљу о појасу,

0300    И у појас пушке обадвије,

0301    Међу њима ножа пламенога,

0302    О рамену објеси шишану,

0303    Дората му млађи изведоше,

0304    Па закрочи Ново на дората;

0305    Димитрије на ноге скочио,

0306    И он паше сабљу од мегдана,

0307    И у појас пушке обадвије,

0308    Без никаква ножа ни анџара,

0309    Димитрија усједе на вранца,

0310    О вранцу су четири кубуре,

0311    Те му висе седлу о јабуци,

0312    Огрну се црном тамбарином,

0313    А завија у мараму браду,

0314    Па прикучи тешку топузину,

0315    Објеси је вранцу о ункашу:

0316    Не би реко, драги побратиме,

0317    Да је оно црни калуђере,

0318    Него да је Старина Новаче.

0319    Па Новица њему бесјеђаше,

0320    Збори Ново са коња дората:

0321    „Чујеш ли ме, оче Димитрије!

0322    “Ја отидох у Морачу Горњу

0323    „До Тушимње, до моје старине,

0324    “Покупићу војску до Тушимње,

0325    „До Тушимње, и до Буковице,

0326    “Буковице турачке крвнице,

0327    „И до Струга и села Малинска,

0328    “До Слатине, моје старевине,

0329    „То су наши ускоци јунаци,

0330    “Они знаду што су Колашинци,

0331    „Они знаду шњима боја бити,

0332    “То су наша од Мораче крила,

0333    „И узећу Бегана сердара,

0334    “Е је Беган страшна мегданџија,

0335    „И скупићу Горње Морачане

0336    “Од бијеле куле Драговића

0337    „Па до куле Миње војеводе,

0338    “До Љевишта и горњег Јаворја,

0339    „Ево с војском идем Колашину.

0340    “И ти скупи Доње Морачане

0341    „И Ровчане, сиве соколове,

0342    “Ајде шњима на широке Равни,

0343    „Па окрени, освани на Жирке,

0344    “Ту ћемо се с војском мијешати,

0345    „А Милан ће из пријека доћи

0346    “И довести три хиљаде Куча

0347    „И четврту од Васојевића.

0348    “Ал’ се немој, оче, одоцнити,

0349    „Ко одоцни, биће јунак гори.“

0350    То с добрије коња дивањаху,

0351    Па Новица уз Морачу пође,

0352    Купи Ново Горње Морачане,

0353    И ускоке избране јунаке,

0354    И шњим бјеше Бегане сердаре.

0355    Димитрија не стоји залуду,

0356    Купи Митар Доње Морачане,

0357    И Ровчане сиве соколове.

0358    Подиже се војска уз Морачу,

0359    Али војска освану на Жирке;

0360    Ал’ ето ти Церовић-Новице,

0361    И шњим бјеше Бегане сердаре,

0362    Шњима војска Горњеморачани

0363    И ускоци рабри витезови,

0364    Ту се стаде војске три хиљаде

0365    Приђе зоре и бијела дана,

0366    Окренуше граду Колашину.

0367    Ал’ ето ти Милана сердара,

0368    Шњим је витез Бошковић Никола,

0369    Већ Никола, млади капетане,

0370    Поред њега Вуко капетане,

0371    И шњима је Беша буљумбаша,

0372    За њим војске четири хиљаде,

0373    Све голема момка убојника,

0374    Стадоше се војске свеколике

0375    Под б’јелијем градом Колашином.

0376    Па главари војску наредише,

0377    Уређује Церовић Новица:

0378    „О Милане, богом побратиме!

0379    “Ти удари на бијеле куле,

0380    „На бијеле Моминове куле.

0381    “Ђе се суше црногорске главе,

0382    „И поведи Куча три хиљаде;

0383    “Ти Никола, нови капетане!

0384    „Ти удари на бијеле куле,

0385    “На бијеле куле Пашовића,

0386    „Пашовића и Дуратовића;

0387    “А ти, Вуко, чуј ме, капетане!

0388    „Ти удари на бијеле куле,

0389    “На бијеле куле испод града.„

0390    Па четврту војску уређива,

0391    Наређује Павићу сердару

0392    Од Роваца мјеста витешкога,

0393    Да удари на бијеле куле

0394    Мушовића и Мартиновића:

0395    “То су турске змије убојите,

0396    „Мнозињи су очи повадили,

0397    “И доста се глава накидали,

0398    „А највише од наше Мораче,

0399    “А ти чуј ме, оче Димитрије!

0400    „Да ми нашу војску мијешамо

0401    “Од ускока и двије Мораче,

0402    „Да удримо на беден од града,

0403    “Па што Бог да и срећа јуначка!„

0404    Кад Новица разредио војску,

0405    Разредио, дивно уредио,

0406    Сваки своју војску најавио,

0407    Околише града Колашина.

0408    А кад сину зора од истока,

0409    Развише се војнички барјаци,

0410    Кад виђеше Турци Колашинци,

0411    На град пуче зелена лубарда,

0412    Абер даде равну Колашину.

0413    Што за фајду, драги побратиме!

0414    Запуцаше пушке на хиљаде

0415    Од Србаља стари витезова,

0416    Сви једанак удрише на Турке.

0417    Боже мили, чуда великога!

0418    Заметну се страховита кавга,

0419    Запуцаше пушке на хиљаде,

0420    И фиснуше до седам хиљада.

0421    Боже мили, чуда великога!

0422    Колашин се из темеља тресе

0423    И бијеле око њега куле

0424    И турачке крваве паланге,

0425    Нит’ га могу Срби освојити,

0426    Ни се лако даду Колашинци;

0427    Нож сијева, крв се пролијева,

0428    Замути се Тара валовита

0429    Већ од крви коњске и јуначке,

0430    Но на бедем Србљи јуришају,

0431    За бедем се рукам’ доваћају.

0432    Не даду се Колашинци Турци,

0433    Но ваљаху Србље око себе;

0434    Уришују на бијеле куле,

0435    На бијеле куле и чардаке,

0436    Но не дају змије Колашинске,

0437    Но Србима ваде очи црне.

0438    Боже мили, чуда великога!

0439    Нит’ их могу Срби предобити,

0440    Нит’ се Турци предобити даду:

0441    Стоји јека рањена јунака,

0442    Стоји јека мртва и рањена,

0443    Кликују се на гласу витези,

0444    Тама пала граду Колашину,

0445    И Колашин града притиснула,

0446    И вароше б’јеле око града

0447    И бијеле куле испод града,

0448    Ту брат брата познат’ не могаше,

0449    А камоли Турчин каурина,

0450    Од црнога праха и олова.

0451    Бога моли Димитрија старче,

0452    А да пуне вјетар од истока,

0453    Да рашћера маглу по крајини,

0454    Да он види што се урадило,

0455    Ко ће бити, ко ли предобити,

0456    Бога моли, па га умолио,

0457    Од Кома је вјетар ударио,

0458    Већ од Кома високе планине,

0459    И разагна маглу по крајини,

0460    Кад јунаци очи отворише,

0461    И виђеше што су урадили,

0462    Да нијесу града освојили,

0463    Ни бијеле куле око града,

0464    Таде Србљи боље навалише.

0465    Ма Никола удри капетане

0466    Са Србима од Васојевића,

0467    И освоји куле Пашовића,

0468    Пашовића и Дуратовића

0469    И њихове велике чардаке,

0470    Ђе су многе главе окапале

0471    Од нашије Срба витезова,

0472    Баш Никола нови капетане,

0473    Освојише, па их развалише.

0474    А кад виђе Вуче капетане

0475    И витеже Беша буљумбаша,

0476    Јуришише на бијеле куле,

0477    На бијеле куле испод града,

0478    И освоји куле и вароше.

0479    А то виђе Павићу сердаре,

0480    На покличе сиве соколове

0481    Из Роваца мјеста јуначкога,

0482    Па удари на крваве куле

0483    Мушовића и Мартиновића,

0484    Ђе се суше од Мораче главе.

0485    Кад то виђе Милане сердаре,

0486    Он закрочи својега мркаља,

0487    У рукама сабља повађена,

0488    А за њим су Куча три хиљаде,

0489    На најтврђе ударио куле,

0490    На најтврђе Муминове куле,

0491    На најтврђе куле и паланге

0492    И његове велике чардаке.

0493    Ту се страшна заметнула кавга,

0494    Нити може куле освојити,

0495    Нит’ се Мумин освојит’ не даде,

0496    Брани пусте куле и чардаке,

0497    На њи многи Кучи изгибоше.

0498    Ма се војска јаду не подаје!

0499    Но да видиш Милана сердара

0500    На његова мркога дората,

0501    Па га бије плетеном камџијом,

0502    Нагони га Муминовој кули,

0503    Голу сабљу носи у рукама,

0504    Коњ му игра, а сабља сијева,

0505    И до б’јеле куле долазио,

0506    За кулу се руком прифатио,

0507    Но од куле пушке запуцаше,

0508    Но сердару добра срећа била,

0509    Мрков га је главом заклонио,

0510    Те убише коња под сердаром,

0511    Коњ му паде, а сердар остаде,

0512    Сабљом с’јече у врата од куле,

0513    Насрнуше три хиљаде Куча,

0514    Муминове дворе освојише.

0515    Но да видиш Милана сердара,

0516    Муминова хата уграбио,

0517    Кад уграби коња Муминова,

0518    Јошт се бјеше боље расрдио,

0519    С’јече Турке, невјерне хајдуке,

0520    Витешке је крвавио руке.

0521    Оно гледа Церовић Новица

0522    С Димитријом од Мораче Доње,

0523    Па на тврди беден ударише,

0524    Бијела му врата саломише,

0525    По граду се затурила кавга,

0526    Па Новица расрди дората,

0527    Разагони кроз Колашин Турке

0528    С остром сабљом у бијеле руке,

0529    Не знаде се уморит’ Новица,

0530    Нити оће јунак починути,

0531    Док бијела не освоји града.

0532    А да видиш Димитрију старца!

0533    Он не пали пушку од образа,

0534    Нити сабљом с’јече од појаса,

0535    Него држи тешку топузину,

0536    Туче Турке, невјерне хајдуке,

0537    Туче Турке на обије стране,

0538    Бога моли, да му припомаже.

0539    Полетају низ Колашин главе

0540    Од деснице Новичине руке

0541    И његове сабље од појаса,

0542    Турци кличу Муја и Алију,

0543    А Новица старца Димитрију

0544    И витеза Милана сердара.

0545    Ал’ ето ти Милана сердара

0546    На зеленка коња Муминова,

0547    Вас зеленко у крв огрезнуо,

0548    Сијекући око града Турке,

0549    А кад Милан до Новице дође,

0550    Боље ми се Ново посилио,

0551    Маха сабљом на свакоју страну,

0552    А Милан их јетко дочекива.

0553    Зеленка је коња расрдио,

0554    Па зеленком Турке погазио.

0555    А да видиш Милана сердара,

0556    Колико се врло помамио,

0557    И каква је снага у сердара!

0558    Фата Турке за грло бијело

0559    По двојицу и по четворицу,

0560    Па их баца низ бедем од града,

0561    Па их носи Тара вода ладна.

0562    Сердар вика иза свега гласа:

0563    “Ждери, Таро, водо валовита,

0564    „Колашинске Турке страховите.“

0565    А Новица остром сабљом маха,

0566    Једном мане, а два му падају.

0567    Освојише града Колашина,

0568    Освојише, те га разурише

0569    И бијеле куле око града,

0570    Не утече ништа до камења.

0571    Што утече из бијела града,

0572    Да убјежи у гору зелену,

0573    Добар њима јунак не даваше,

0574    Од ускока Бегане сердаре.

0575    Но ускоци Турке поћераше,

0576    Ускоци су лаки на ногама,

0577    Б’јеле своје уморили руке,

0578    Сијекући кроз Колашин Турке,

0579    Но ако су руке уморене,

0580    Лагане су ноге под ајдуке,

0581    Разагнаше кроз планину Турке,

0582    И стотину глава посјекоше,

0583    А што мало бјеше пчобјегнуло,

0584    То утече у Колашин Доњи,

0585    И то бјеше пола рањеника.

0586    Боже мили, чуда великога!

0587    Купе војску српски витезови,

0588    Купе своју, и разбрају војску

0589    По ливада крајем Колашина.

0590    Ма је доста војске погинуло

0591    Од Роваца и двије Мораче

0592    И ускока, од Мораче крила,

0593    Погинуло дв’је стотине друга,

0594    И толико више рањеника,

0595    Ту погибе од Васојевића,

0596    Васојевић’ и Братоножића

0597    Седамдесет и више четири,

0598    И толико бјеше рањеника,

0599    И Куча је много погинуло,

0600    Стотина је пуно погинуло,

0601    Рањеника више од стотине.

0602    Па скочише војскам’ человође,

0603    И свој војсце тако наредише,

0604    Да окупе стоку колашинску.

0605    Војска их је врло послушала,

0606    Колашинску стоку окупила,

0607    Боже мили, чуда великога!

0608    Кад су ситну стоку избројили,

0609    Све оваца и добрије коза,

0610    Има пуно четрдес хиљада,

0611    Шест хиљада коња и волова

0612    И хиљаду роба свезаније,

0613    Све су буле и та ђеца луда.

0614    Окупише главе од Турака,

0615    Има глава петнаест стотина,

0616    Бацише их у Тару у воду,

0617    Па их Тара вода однијела.

0618    Новица се грохотом смијаше.

0619    Сердару се срце весељаше,

0620    Димитрија Богу захваљаше:

0621    „Част и слава рода јуначкога!

0622    “Богу хвала и Богородици„

0623    “Кад велика змаја предобисмо,

0624    „Великога града Колашина,

0625    “Е смо нашу браћу осветили

0626    „Од Косова што су урадили,

0627    “Сами ће се султан зачудити,

0628    „Кад зачује, што смо учинили.

0629    “Он га није мого освојити,

0630    „Ни под крило своје пособити,

0631    “Ми га данас, браћо, освојисмо,

0632    „И ако не доста погинуло,

0633    “Њима нигда име не умире,

0634    „Докле траје на истокусунце.

0635    “Ал’ смо добро с главе погинули,

0636    „Погибоше наши стотинаши,

0637    “Који нашом војском управљаху,

0638    „И јунаци млади десечари,

0639    “Погибоше наши барјактари.„

0640    С Новицом се у лице пољуби,

0641    Пак по томе љуби и Милана.

0642    “Благо мене, два огњене змаја!

0643    „Када виђех мојијем очима,

0644    “Е страшнога змаја предобисмо,

0645    „Сад не жалим старац умријети.“

0646    И још ово вели Димитрија:

0647    „О Новица, српска перјанице:

0648    “Благо тебе и кољену твоме!

0649    „Е си вјечни спомен учинио,

0650    “Многи знаду ђе си доходио,

0651    „Многи ће те Србљи завидити.

0652    “О Милане, витешки сердаре!

0653    „Весели се и радуј се дивно,

0654    “И фали се вазда пред господом,

0655    „Пофали се, а и јеси фала,

0656    “Јеси страшни мегдан задобио.

0657    „О јунаци, наши соколови!

0658    “Радујте се витешки војници,

0659    „Е вјечити спомен задобисте.

0660    “А ви, мртви, покојна вам душа!

0661    „Божјега се лица нагледали,

0662    “У рају вам душа почивала!„

0663    Још изусти оче Димитрија:

0664    “Чујте мене, сва војска остала,

0665    „Покупимо Србе витезове,

0666    “Све мртвога и рањена друга,

0667    „На турске их коње товаримо,

0668    “И узмимо шићар од Турака,

0669    „И водимо робје повезано,

0670    “Па хајдемо у Морачу Доњу,

0671    „Да ми наше мртве саранимо,

0672    “Укопамо и ожлујемо

0673    „Код нашега стојна манастира,

0674    “И ришћански начин учинимо,

0675    „Рањенике купимо на једно,

0676    “Ма љекаре наше дозовимо,

0677    „Да видамо рањене јунаке,

0678    “И богати шићар дијелимо.„

0679    Димитрију војска послушала,

0680    Покупише мртве и рањене

0681    И турачко робје повезано,

0682    И скупише мала великога

0683    И одору, шта је са Турака,

0684    И оружје, што је са јунака:

0685    Половина бјеше од оружја,

0686    Половину бјеше црногорско,

0687    Што су Турци четом добијали,

0688    Кад су сјекли младе Црногорце,

0689    Доведоше буле у Морачу,

0690    Турске буле и ту ђецу луду,

0691    И догнаше мала у Морачу,

0692    Укопаше мртве убојнике,

0693    Црковни им начин учинише,

0694    И видају своје рањенике;

0695    И големи шићар дијељаху,

0696    Дијеле га за петнаест дана.

0697    Кад големи шићар дијељаху,

0698    Онда вели Церовић Новица:

0699    “Чујеш ли ме, српски духовниче!

0700    „Ми лијепи начин учинисмо,

0701    “Но што ћемо од робја турскога?

0702    „Ко ће ранит’ робље у Морачу?

0703    “Што ни оћу буле некрштене?

0704    „Што ни оћу турска ђеца луда?

0705    “Но вратимо робље на трагове,

0706    „Нек се вуку куђ’ је њима драго,

0707    “Нека просе кроз турске градове,

0708    „Но им дајмо неколико мала,

0709    “И дајмо им љеба неколико,

0710    „Да по путу не липшу од глади,

0711    “Докле дођу у турске градове.„

0712    Сва Новицу војска послушала,

0713    Тере натраг робје повратише,

0714    И даше им мала неколико,

0715    Неколико мала од оваца,

0716    Препратише робје уз планину,

0717     И дођоше робје у Турака.

0718    То се чудо и до цара чуло,

0719    Па кад чуо цар Отмановићу,

0720    Од јада га забољела глава:

0721    “Ала кардаш, чуда великога!

0722    „Што учини црногорски књаже!

0723    “Што учини, каква му је снага!

0724    „Те разури Колашина мога.

0725    “Чујте добро, два веља везира!

0726    „И господа, што сте око мене,

0727    “Мислио сам у разуму моме,

0728    „Да би моју силу сакупио,

0729    “Да Колашин не бих одузео,

0730    „Тврд је био, Бог да га убије!

0731    “На њему се три границе стају:

0732    „Од простране Босне каловите,

0733    “Босне земље и Херцеговине,

0734    „И од равне моје Арбаније,

0735    “А четврта мала Гора Црна,

0736    „То граничи с градом Колашином,

0737    “Кроз њем тече Тара валовита:

0738    „И такви ме гласи допадоше

0739    “Од онога црногорског књаза,

0740    „Буд’ предоби града Колашина,

0741    “Што ће чинит’ од други градова?

0742    „Све ће моје земље освојити.

0743    “Што учини на Граховац равни,

0744    „Те ми моју изас’јече во јску,

0745    “Изас’јече и зароби живе,

0746    „Ни на томе није починуо,

0747    “Но се опет брже потежио.

0748    „И чујте ме, два вељи везира,

0749    “Слаћу књиге на четири стране,

0750    „На четири веље краљевине,

0751    “Да уставе црногорског књаза,

0752    „Да устану и вјеру ухвате,

0753    “Ако они не скочише брзо,

0754    „Књаз ће доћи до Стамбола мога,

0755    “Па ни нама лако бити неће.„

0756    Рекоше му обадва везира,

0757    Рекоше му, те се препадше:

0758    “Истина је, мили господаре!

0759    „Но се владај мудро и паметно,

0760    “Пиши књиге, ако Бога знадеш.„

0761    Па четири књиге направио,

0762    Једну шиље цару русијскоме,

0763    Другу шаље бечкоме ћесару,

0764    Трећу шиље краљу францускоме,

0765    А четврту инглеској царици.

0766    Овако им султан књиге пише:

0767    “Мили поздрав, од земље краљеви,

0768    „Јесте л’ чули, што се урадило

0769    “Од Данила, црногорског књаза?

0770    „Е освоји Колашина мога,

0771    “Ту је моја превелика снага

0772    „Од простране моје Арбаније

0773    “Па и Босне и Херцеговине.

0774    „Мало му је било на Граховац,

0775    “Те је мога пашу изгубио

0776    „И пашину сву војску осталу.

0777    “Ви краљеви за то добро знате,

0778    „Ви сте међ’ нас вјеру уфатили,

0779    “А књаз за то ни абера нема,

0780    „Но разури тврда Колашина,

0781    “И зароби мало и велико,

0782    „И пос’јече сабљом свеколико.

0783    “Умирите, ако Бога знате,

0784    „Поврните колашинско благо

0785    “И њихова мала великога,

0786    „А за мртве разговора нема,

0787    “Но пребите прве за потоње,

0788    „Већ све моје плаћене солдате

0789    “За несретње Турке колашинске,

0790    „Сами знате тако правоније.

0791    “Право није, ма лијека није„

0792    Устадоше сви четири краља.

0793    И послаше своје вјерне слуге,

0794    Црногорског књаза покараше,

0795    Што се тиче у турске градове,

0796    А књаз њима тако одговара:

0797    “То нијесу турачки градови,

0798    „Него залуд Србљи од старине,

0799    “Страшљивци се у њем потурчише,

0800    „Неко силом, неко добре воље,

0801    “Кад Србију Турци сподобише,

0802    „Уз њу Босну и Херцеговину

0803    “И честиту равну Арбанију,

0804    „Па ја тражим моју старевину,

0805    “Што је моје од старине било.„

0806    Посланици њему бесједише:

0807    “Стан’ полако, црногорски књаже!

0808    „Није коље тражит’ бановине,

0809    “Ми ћемо те с царом умирити.„

0810    Сви четири те се подигоше,

0811    Црну Гору тада окружише,

0812    Окружише и ограничише,

0813    Ма су књазу учинили криво,

0814    Књаз на томе нигда не пристаје,

0815    Него тражи своју старевину,

0816    Па је тражи и таде и саде,

0817    Па што Бог да и срећа јуначка!

0818    Што би могло бити на послијед,

0819    Што либити, ко ће погодити,

0820    Не разгађу јадни Црногорци,

0821    Но све пазе своје писмо старо,

0822    Добро памте, што Петар потписа:

0823    Ко разгађе у нас не погађе,

0824    И ту ријеч држе Црногорци,

0825    И држаће до суђена данка,

0826    Па се боре и таде и саде,

0827    Сијекући око себе Турке.

0001    Вино пију српски поглавари

0002    У Морачи код бијеле цркве,

0003    Код велике лавре Немањића,

0004    Међу њима двије поглавице:

0005    Једно бјеше војвода Миљане,

0006    А друго је Церовић Новица,

0007    Вино служи Мишнић Милисаве

0008    Десном руком а маштравом златном.

0009    А кад су се напојили вина,

0010    О свачему јеглен затурили,

0011    А највише зборе о јунаштву,

0012    Сваки своје казаше јунаштво,

0013    Не казује војвода Миљане,

0014    А он шути, ништа не говори,

0015    Но на чибук главу наслонио,

0016    Низ образе сузе пролијева.

0017    Питају га српски поглавари:

0018    “Наш соколе, војвода Миљане!

0019    „Што ти твоје не кажеш јунаштво?“

0020    Доцкан Миљан поче говорити:

0021    „Не фал’те се, српски поглавари!

0022    “Немам вама ништа кажевати

0023    „Но мојије великије јада:

0024    “А знате ли, није давно било,

0025    „Кад је султан опремио војску,

0026    “Срби браћо, на нашега књаза,

0027    „Седам паша удари на књаза,

0028    “И полу му Брда приватише,

0029    „Док нашега наљутише књаза,

0030    “А кад нашег књаза наљутише,

0031    „Плану књаже како ватра жива,

0032    “Па на ноге диже Црногорце,

0033    „Па на седам паша ударио,

0034    “И њихову војску крдисаше,

0035    „Серашћера с војском облећеше,

0036    “Иљаду му повата војника.

0037    „Турц’ у књаза аман заискаше,

0038    “И књажеву целиваше руку,

0039    „И одоше сваки своме сенту,

0040    “И нашега припознаше књаза.

0041    „Турке доби низ Херцеговину,

0042    “А остави Турке Колашинце

0043    „У крваву граду Колашину.

0044    “Отадер нам јаде почињеше,

0045    „Срби браћо, у Брда камена,

0046    “Педесет нам глава посјекоше,

0047    „Баш од Куча и Васојевића

0048    “И Пипера и Братоножића,

0049    „А највише од двије Мораче,

0050    “То ви моје казујем јунаштво.

0051    „И још ћу ви више јада казат’:

0052    “Од књаза ми једном карта дође,

0053    „Да се дижем на ноге лагане,

0054    “Па да идем питомој нахији,

0055    „Да искупим књажевога данка,

0056    “Ја сам књаза хитро послушао,

0057    „И Ђорђија брата оправио,

0058    “Ђоко пође питомој нахији,

0059    „Те је данак књажев искупио,

0060    “Понесе га у Васојевиће,

0061    „Не дадоше Колашинци Турци,

0062    “Но Ђорђија мога дочекаше,

0063    „На друму му главу откидоше,

0064    “Узеше му књажевога данка.

0065    „Ту су мени очи извадили,

0066    “И противно књазу учинили.

0067    „Ја се уздах и Бога надах,

0068    “Нећу л’ чету покупити малу,

0069    „Али чету ал’ велику војску,

0070    “Нећу л’ брата осветити мога,

0071    „Па сам скоро био на Цетиње

0072    “Код нашега славна господара,

0073    „Ја му исках изун и алала,

0074    “Нећу л’ чету покупити малу,

0075    „Нећу л’ брата осветити мога,

0076    “А књаз мене тако сјетоваше:

0077    „„Сјед’, Миљане, не учини буне,

0078    “„Јеси л’ чуо, јеси л’ разумио,

0079    “„Јесу пошли министери царски

0080    “„И консуле сила од Европе,

0081    “„Па да иду уз Херцеговину

0082    “„До удута Иван-беговине,

0083    “„Консуле ће наоколо поћи

0084    “„И тудије међе поставити,

0085    “„И међу нас слогу оставити,

0086    “„Да с’ не кољу Турци и каури.““

0087    „Сад шта ћемо од живота свога?

0088    “Нама многи јади остадоше

0089    „На крваву Колашину граду.“

0090    Кад то чуше српски поглавари,

0091    Сваки шути, ништа не говори.

0092    Сиви соко Мишнић Милисаве,

0093    А он њима говорит’ отиде:

0094    „Чујете ме, српски поглавари,

0095    “Је ли мајка родила јунака,

0096    „Да окупи силновиту војску

0097    “Без изуна нашег господара,

0098    „Да удари на Колашин шњоме?“

0099    Кад то чуше српски поглавари,

0100    Сви у земљу погледаше црну,

0101    Не умију ништа говорити,

0102    Но Новица говорит’ отиде:

0103    „А ђаволе, српски поглавари,

0104    “Како нема никаква јунака,

0105    „Да потегне кабајет велики

0106    “Од нашега славна господара,

0107    „Да покупи без изуна војску!“

0108    Тако рече Церовић Новица:

0109    „Слушајте ме што ћу говорити:

0110    “Ја сам био о Ђурђеву дану

0111    „Код нашега славна господара,

0112    “И бијасмо на китну биљарду,

0113    „Ту бијаше дванаес сената,

0114    “Па о свачем јеглен затурисмо,

0115    „О јунаштву и о крајинама,

0116    “Почеше се валит’ Црногорци,

0117    „Сваки своје казује јунаштво,

0118    “Неки вели: учињех јунаштво

0119    „На крваву Спужу на крајини,

0120    “Неки вели: ја на Подгорици,

0121    „Неки вели: ја сам на Жабљаку;

0122    “Ја се брањах од Црногорацах,

0123    „И кажевах ја моје јунаштво,

0124    “Што учињех у Дробњаку моме,

0125    „Када куле турске изгоресмо;

0126    “И ја више кажевах јунаштво,

0127    „Што сагорех четрдесет кула,

0128    “И стотину глава осјекосмо,

0129    „А педесет изгорех Турака;

0130    “И могах се од Брђана бранит’,

0131    „И јунаштво према њима казах,

0132    “Докле бану војевода Мирко,

0133    „Па од мене стаде говорити:

0134    “„Сјед’, Новица, на зло ударио!

0135    “„Да л’ не видиш, Церовић-Новица,

0136    “„Што јунаштво Мирко учинио!

0137    “„Те дочеках султанову војску

0138    “„На Грахову пољу широкоме,

0139    “„Око мене бјеху Црногорци,

0140    “„Три сам паше турске погубио,

0141    “„Шњима војске дванаес хиљада.“„

0142    “Кад то рече војевода Мирко,

0143    „Ја не могах више говорити,

0144    “Но изљегох из китне биљарде,

0145    „И заклех се Богом истинијем,

0146    “Да ћу купит’ на Колашин војску

0147    „И свега га ватром сагорети.

0148    “Но чу л’ те ме, што ћу говорити!

0149    „Ја ћу силну покупити војску

0150    “Без изуна славна господара,

0151    „А кад буде кабајет теглити,

0152    “Теглиће га Церовић Новица.„

0153    Таде рече војвода Миљане:

0154    “Тебе фала, наш соколе сиви!

0155    „Наређуј нам силовиту војску.“

0156    А рече им Церовић Новица:

0157    „Ти Миљане на ноге се дижи,

0158    “Ајде кули у Васојевиће,

0159    „Како дођеш у Васојевиће,

0160    “Купи Куче и Васојевиће,

0161    „К себе зови и Братоножиће.

0162    “Кад окупиш силовитувојску,

0163    „Пиши књигу питомој нахији,

0164    “Те је пошљи капетан-Зарији,

0165    „Нека купи од нахије војску,

0166    “Нек их води преко Бјеласице

0167    „У сриједу пред светог Илију.

0168    “А казаћеш капетан-Зарији,

0169    „Нек удари на бијеле овце,

0170    “И њега ћеш тако сјетовати,

0171    „Нек не бјежи натраг у нахију,

0172    “Но нек иде Колашину граду,

0173    „Он ће тамо и Миљана наћи,

0174    “Не бисмо ли града приватили.

0175    „Ти соколе, Петре капетане!

0176    “Пиши књигу у камена Ровца,

0177    „Нек ти војска од Роваца дође,

0178    “Од Роваца и Мораче Доње,

0179    „Па поведи војску на Јасење,

0180    “И понеси шибе убојите

0181    „И зелене црковне машкуле

0182    “У сриједу пред светог Илију.

0183    „Ја ћу ићи зелену Јаворју,

0184    “Да окупљам силновиту војску,

0185    „Да ударим на седам катуна.

0186    “И ти слушај, Петре капетане,

0187    „Кад на села с војском ударите,

0188    “На крваве Пепића чардаке,

0189    „Те чардаке ватром сагорите,

0190    “Па опали Бабљак и Дријенак

0191    „Па ти ајде на Липово с војском,

0192    “На Липово да се састанемо,

0193    „И да наше војске смијешамо,

0194    “Онђе ћемо и Миљана наћи.„

0195    Оде Миљан у Васојевиће,

0196    Како дође, покупио војску,

0197    На Зарију књигу оправио,

0198    Да окупи од нахије војску,

0199    Да је води преко Бјеласице,

0200    Па да удри на бијеле овце.

0201    Тад Зарија војску окупио.

0202    А то зачу Петар капетане,

0203    Па на прешу војску окупио.

0204    А кад чуо Церовић Новица,

0205    Па посједе дебела дората,

0206    Па ишћера на Јаворје равно,

0207    Па одјаха онђе од дорина,

0208    Па дохвати дивит и артију,

0209    Па је ситне књиге накитио

0210    Свакојему редом капетану.

0211    Капетани када разумјеше,

0212    По књигама војску покупише,

0213    Право иду к Јаворју зеленом

0214    Капетани и њихова војска.

0215    Кад дођоше Церовић-Новици,

0216    Тад Новица на ноге устаде,

0217    Па притиште дебела дорина,

0218    Па за собом покренуо војску,

0219    За њим иде шест стотина друга.

0220    Окренуше равном Сињавином,

0221    Кад дођоше Врху Јабланову,

0222    Ту их био данак оставио,

0223    А тамна их ноћца приватила,

0224    Ту Новица војску уставио.

0225    Док његова војска починула,

0226    Дотле саба зора отворила,

0227    Тада скочи Церовић Новица,

0228    Па наножи друга шес стотина;

0229    Када своје друштво наножио,

0230    Док пукоше шибе на Јасењу,

0231    Абер даше на четири стране,

0232    То зачула свака српска војска

0233    Док удари капетан Зарија,

0234    Он удари преко Бјеласице

0235    На бијеле колашинске овце,

0236    Побише се огњем из пушаках.

0237    Зачу боја војвода Миљане,

0238    Па удари на тврдога града.

0239    Ту велику кавгу заметнуше,

0240    Докле стаса капетан Зарија,

0241    И Миљану у индата дође,

0242    И доћера плијен са планине,

0243    И донесе са Тураках главе.

0244    У граду се Срби састадоше,

0245    И крвава града приватише,

0246    И стотину глава посјекоше,

0247    И турачко робље поробише.

0248    Када зачу Петар капетане,

0249    Он удари с војском на Јасење

0250    На крваве Пепића чардаке,

0251    Како дође, срећа му је била,

0252    Те чардаке с ватром сагорио,

0253    Што је мушко, под мач ударио,

0254    Што ли женско, оно поробише.

0255    А кад зачу Церовић Новица,

0256    Он удари на седам катуна,

0257    Бог му даде, срећа му је била,

0258    И катуне с ватром сагорио,

0259    И с Турака главе уграбио,

0260    Уграбио шесет и четири,

0261    И стотину роба заробише,

0262    И с катуна плијен поћераше,

0263    Отидоше пољу Усовића.

0264    Ту нађоше Петра капетана,

0265    Око њега силновиту војску,

0266    Бјеху турске уграбили главе,

0267    Четрдесет и четири главе,

0268    И шездесет роба заробили.

0269    На Липово кад се састадоше,

0270    Ту велики шићар дијелише.

0271    Таман сјели и отпочинули,

0272    Док Новици ситна књига дође

0273    Од сокола војеводе Мирка:

0274    “Што учини, Церовић-Новица,

0275    „Што окупи без изуна војску,

0276    “Без изуна славна господара,

0277    „Што поквари код нашега књаза?

0278    “Но чујеш ли што ћу говорити,

0279    „Књаз ће тебе жива уватити,

0280    “Те на огањ живи изгорјети.

0281    „Но разбирај силновиту војску,

0282    “Па ти бјежи, не би л’ утекао,

0283    „Не би л’ своју скапулао главу!“

0001    Пију вино од Брда главари

0002    У Морачи код бијеле цркве,

0003    Међу њима двије војеводе,

0004    Једно Миљан од Васојевића,

0005    А друго је Церовић Новица,

0006    Редом сједе, редом пију вино,

0007    Вино служи Вишњић Милисаве

0008    Десном руком а маштрапом златном,

0009    Пошто су се вина напојили,

0010    Одоше се фалити Брђани:

0011    Неки рече: посјеко сам глава,

0012    Неки једну, и неки четири,

0013    Неки рече, пљен је доћерао,

0014    Неки турску кулу развалио,

0015    Неки турску булу заробио;

0016    Сваки нешто од јунаштва каже.

0017    Али сједе двије војеводе,

0018    Они ништа ш њима не говоре.

0019    Сиви соко Миљан војевода

0020    Он у руке чибук држијаше,

0021    А на чибук чело наслонио,

0022    А низа њем сузе проливао,

0023    И оваку ријеч бесједио:

0024    „Не фал’те се, од Брда главари,

0025    “Не фал’те се, не срамотите се,

0026    „У нас нама ни јунаштва нема.

0027    “Ево има три године дана

0028    „Од како су Турци досадили

0029    “Од крвава Колашина града,

0030    „Стотину нам глава понијеше

0031    “Баш од Куча и Васојевића

0032    „И Пипера и Братоножића,

0033    “А навише од вије Мораче.

0034    „Сад нам капљу на Колашин главе.

0035    “Нека јаде што нам учињеше,

0036    „Но од књаза мене књига дође,

0037    “Да устанем на ноге лагане,

0038    „Да се дижем питомој нахији,

0039    “Да искупим књажеву дацију.

0040    „Ја сам књаза послушао дивно,

0041    “И Ђорђију брата оправио

0042    „У нахију у Шабан-агића,

0043    “Те искупи књажеву дацију,

0044    „Понио је у Васојевиће,

0045    “Не дадоше Колашинци Турци,

0046    „На друму ми брата дочекаше,

0047    “Брата мога Вукова Ђорђију,

0048    „На друму му главу откинуше,

0049    “Мени тадај очи извадише,

0050    „И противу књаза учињеше,

0051    “И узеше књажеву дацију.

0052    „Већ ви немам ни камена казат’.

0053    “Ја не могох моје јаде трпјет’,

0054    „Но се дигох пољу Цетињскоме,

0055    “Питах књаза господара свога,

0056    „Неће ли ми изум учињети,

0057    “Не би л’ малу чету сакупио

0058    „Или чету ил’ велику војску,

0059    “Да ако бих брата осветио,

0060    „На крваве Колашинце Турке,

0061    “Који су много јада дали.

0062    „Књаз ми не кће изун учињети,

0063    “Но он мени тако говораше:

0064    „„Сјед’, Миљане, на зло ударио!

0065    “„Знаш, Миљане, јес’ ли разумио,

0066    “„Кренуо сам министаре царске,

0067    “„И консуле од све седам краља,

0068    “„Па да иду уз Херцеговину,

0069    “„Да утврде Иван-беговину

0070    “„Немој чету покупити малу,

0071    “„Немој земљу узмутити турску,

0072    “„Јер су Турци давуџије тешке

0073    “„Могу Турци мазар учинити,

0074    “„Оправити у Стамбол султану,

0075    “„Па ме султан хоће опанути,

0076    “„Мој Миљане, у седам краљева,

0077    “„И поврнут’ министаре царске,

0078    “„И косуле од седам краљева,

0079    “„Па бих главу теби посјекао.““

0080    Тадај Миљан сузе пролијева:

0081    „А да што ћу, од Брда главари,

0082    “Учинити што ћу од живота?„

0083    Сваки мучи, ништа не говори.

0084    Кад то зачу Вишњић Милисаве,

0085    Злаћану је чашу потурио,

0086    Капу своју под пазуо бачи,

0087    И овако њима бесјеђаше:

0088    “Је ли мајка родила јунака

0089    „У овије двадест поглавара

0090    “Да окупе војску без изума,

0091    „Без изума нашег господара?“

0092    Кад га чуше од Брда главари,

0093    Сваки ћути, ништа не говори.

0094    Доцкан рече Церовић Новица:

0095    „Ха несреће, од Брда главари,

0096    “Зар главара нема никојега

0097    „Који смије покупити војску

0098    “Без изума нашег господара?

0099    „Послушајте мене Церовића,

0100    “Ја ћу, рече, кабајет теглити

0101    „Од нашега славног господара;

0102    “Ако ико буде умирати,

0103    „Умријеће зато Церовићу.

0104    “Него, браћо, ви ме послушајте.„

0105    Тадер скочи војвода Миљане,

0106    Те Новицу у лице пољуби:

0107    “Теби фала, мој соколе сиви,

0108    „Теби фала на твојој работи,

0109    “Ми ћемо те, брате, послушати.„

0110    Тадај рече Церовић Новица:

0111    “Ха соколе, војвода Миљане,

0112    „Па кад дођеш танкој твојој кули,

0113    “Немој сјеђет’, немој дангубити,

0114    „Него хитро ситну књигу пиши,

0115    “Отправи је питомој нахији,

0116    „А на руке капетан-Захари,

0117    “Нека купи од нахије војску,

0118    „Нек је води преко Бјеласице,

0119    “Нек удари на бијеле овце.

0120    „И куми га Богом истинијем,

0121    “Да не бјежи натраг у нахију,

0122    „Но кад прими плијен са планине,

0123    “Нека иде Колашину граду.

0124    „А ти чујеш, војвода Миљане,

0125    “Купи Куче и Васојевиће,

0126    „Себи зови и Братоножиће,

0127    “Па окупи војску на гомилу,

0128    „Па хајд’ шњима Колашину граду,

0129    “Те на граду шњоме ударите

0130    „У сриједу пред светог Илију.

0131    “А ти брате, Петре Вујачићу,

0132    „Капетане од Мораче Доње,

0133    “Пиши књигу у камена Ровца,

0134    „Нек ти војска од Роваца дође,

0135    “Од Роваца и Мораче Доње,

0136    „Па удари на Липово шњоме,

0137    “И опали Бабљак и Дријенак

0138    „И крваве Пепића чардаке.

0139    “А знаш, Петре, кад ћеш ударити? -

0140    „У сриједу пред светог Илију,

0141    “И понеси шибе убојите,

0142    „И велике црквене машкуле.

0143    “Па пошто би зору опазио

0144    „Онда шибе убојите пали,

0145    “И велике црквене машкуле,

0146    „Нека чују свеколике војске,

0147    “Кад чујемо, да се не издамо,

0148    „Но једанак да их ударимо

0149    “Сви на Турке, на наше крвнике,

0150    „Који су нам силна јада дали.“

0151    Скочи соко Петар капетане:

0152    „Теби фала, Церовић-Новица,

0153    “Који си ме свјетовао дивно,

0154    „И ја ћу чисто послушати,“

0155    Тадер рече Церовић Новица:

0156    „Не бојте се, моји соколови,

0157    “Ја ћу за то књазу одговорит’,

0158    „Узјахаћу на дората мога,

0159    “Ја ћу ићи у Тушини кули,

0160    „И отален ситне књиге писат’;

0161    “И к себи ћу војску прикупљиват’;

0162    „Шњом удрити на седам катуна.

0163    “Ђегође има доброга Турчина,

0164    „Коме баста убит’ каурина

0165    “И с каура главу уграбити,

0166    „Сваки Турчин стоји на катуну.

0167    “Ја ћу на њих, браћо, ударити,

0168    „И катуна седам похарату,

0169    “И с Турака главе пограбити.

0170    „Ја ћу с војском на Липово сићи,

0171    “На зелену пољу Хусовића.

0172    „Онде, браћо, да се састанемо,

0173    “Нека наша отпочине војска.„

0174    То рекоше, на ноге усташе,

0175    Оде Миљан у Васојевиће,

0176    Како дође у Васојевиће,

0177    Он је ситну књигу накитио,

0178    Оправи је питомој нахији

0179    А на руке капетан-Захариј’:

0180    “Мио брате, капетан Захар’је!

0181    „Хитро купи од нахије војску,

0182    “Војску води преко Бјеласице,

0183    „Шњом удари на турске катуне,

0184    “Те прифати плијен са планине.

0185    „Немој бјежат’ натраг са планине,

0186    “Но напријед Колашину граду,

0187    „Тун’ ћеш брзо и Миљана наћи,

0188    “Ђе је на град с војском ударио.„

0189    Кад је ову књигу оправио,

0190    Ондај друге књиге разашиље,

0191    Ал’ низ Куче и Васојевиће,

0192    Себи зове и Братоножиће.

0193    Сиви соко војвода Миљане

0194    Скупи војске дванаест стотина.

0195    То разум’је Церовић Новица,

0196    Ђе се војска српска окупила,

0197    Па узјаха на дората свога,

0198    Коња гони уз Морачу Горњу,

0199    Док изиде зелену Јаворју,

0200    Онђе зелен шатор разапео,

0201    Па отолен ситне књиге пише.

0202    Прву књигу у Бјелопавлиће,

0203    На војводу Мата Радовића:

0204    “Купи војску од Бјелопавлића,

0205    „Хајде брже зелену Јаворју.“

0206    А кад ону књигу оправио,

0207    Он је другу књигу направио,

0208    Оправи је пиперској планини

0209    На сокола Савовић-Милоша:

0210    „Купи љуту војску од Пипера,

0211    “Хајде шњима зелену Јаворју

0212    Па кад ону књигу оправио,

0213    И трећу је књигу накитио,

0214    Оправи је у питомој Жупи

0215    А на руке капетан-Јовану:

0216    „О Јоване, српски капетане!

0217    “Купи војску по питомој Жупи,

0218    „Изведи их напрема Никшића,

0219    “Одовуд се Брда окупила,

0220    „Иде војска на Колашин љути,

0221    “Па се бојим муке од грађана,

0222    „Грађани су љути крајичници,

0223    “Пак ће Турци за то разумјети,

0224    ”И на нас ће одмах ударити,

0225    „Но нек ти је на искупу војска,

0226    “Па ми стражу чувај од грађана,

0227    „Да ми с краја не учини квара.“

0228    Па кад ону књигу оправио,

0229    Ону посла, и четврту пише,

0230    И шаље је у Бијелу Горњу

0231    А на руке капетану Јову:

0232    „Покупи ми Бијељане момке

0233    “Хајде шњима бијелу Јаворју.„

0234    А кад ситне књиге растурио,

0235    Књиге му се по часу стигоше,

0236    А Срби се на ноге дигоше;

0237    Како коју књигу направљао,

0238    Тако редом војска долазила.

0239    Мало стао Церовић Новица,

0240    Мало стао, много не трајао,

0241    Ал’ ето ти Мата Радовића

0242    На његова вранца огњевита,

0243    А за њиме војска убојита,

0244    Докле војска у Јаворје дође,

0245    Сви сједоше у отпочинуше;

0246    Ал’ ето ти Савовић-Милоша

0247    Су његово три стотин’ војника,

0248    Све Пипера љутог убојника,

0249    Докле војска у Јаворје дође,

0250    Сви сједоше и отпочинуше;

0251    Док ево ти капетана Јова,

0252    И он дође и доведе војску,

0253    Кад дођоше, сви отпочинуше;

0254    Ал’ ево ти Сава капетана

0255    Од Сировца мјеста крвавога

0256    И за њиме шес’ стотин војника.

0257    Кад се српска војска окупила,

0258    И од труда мало починула,

0259    Ондај рече Церовић Новица:

0260    “Дижимо се, моји соколови,

0261    „Вријеме је нама путовати,

0262    “Да идемо с војском кроз планину,

0263    „Е ће сјутра удрити Брђани

0264    “На крваву Колашину граду,

0265    „Моја браћо, да их не издамо,

0266    “Него сјутра да их ударимо.„

0267    Па отален на ноге скочише,

0268    Уз планину војску поведоше,

0269    Сињавину здраво пријеђоше,

0270    Примише се Врха Јабланова.

0271    Ту Новица уставио војску,

0272    И оваку ријеч бесједио:

0273    “Стан’те, браћо, да отпочинемо,

0274    „Ко је гладан, љеба заложите,

0275    “Ко је жедан, воде се напијте,

0276    „Ко је трудан, санак боравите,

0277    “Е смо пришли до катуна близу,

0278    „Па кад бисмо зору опазили,

0279    “Ондај, браћо, да се наредите,

0280    „Да на Турке сложно ударимо,

0281    “А ја ћу ви на стражу сиђети.„

0282    Послуша га војска сваколика,

0283    Ту сједоше и отпочинуше,

0284    А Новица на брдо стојаше,

0285    Те слушаше шибе убојите.

0286    Док пукоше шибе на Јасење,

0287    А то чула наша српска војска,

0288    Пак удари капетан Захарије,

0289    А силни га Турци дочекаше,

0290    Побише се огњем из пушака.

0291    Ту Захариј’ добра срећа била,

0292    Натраг Турке повратише грдно,

0293    Четрдес’т их глава откинуше,

0294    И стотину роба заробише,

0295    И велики плијен прифатише.

0296    Па почеше Колашинци Турци

0297    Један другог братски дозивати

0298    Да се дижу на ноге лагане,

0299    И да Турци у поћеру крену.

0300    Таман ћаху на ноге устати,

0301    Но их веља мука притиснула,

0302    Удари их Миљан војевода

0303    На крвава Колашина града.

0304    Тек је Миљан с војском урадио,

0305    Много их је јада учинио,

0306    Три махале њима изгорио,

0307    И крвава града саломио,

0308    Сто и шесет глава посјекао,

0309    Три стотине роба заробио.

0310    Докле Миљан до џамије дође,

0311    Ђе бијаху серашћери Турци

0312    Себе тврдо у њој затворили,

0313    Себе бране огњем из пушака.

0314    Виче Миљан жестоке Брђане:

0315    “Ха напријед, моји соколови,

0316    „На џамију јуриш учините

0317    “Нећемо л’ јој врата саломити

0318    „И исклати по џамији Турке.“

0319    Како чуше жестоки Брђани,

0320    Како чуше, јуриш учинише.

0321    А пред њима Миљан војевода

0322    На својега хитрога ђогина,

0323    Догнао га џамији на врата,

0324    Па у врата ногом ударио,

0325    Од џамије врата саломио.

0326    Кад виђеше серашћери Турци,

0327    На Миљана огањ оборише,

0328    И Миљану рана зададоше.

0329    Докле Миљан паде на кољену,

0330    И кликује из грла бијела:

0331    „Не бојте се, крвави Брђани,

0332    “Ја нијесам, браћо, погинуо,

0333    „Него мале ране задобио,

0334    “Од рана ми ништа бити неће.„

0335    Кад то чуше жестоки Брђани,

0336    Ондај они јуриш учинише,

0337    За остра се ножа прифатише,

0338    И к Турцима јуриш учинише,

0339    Па поклаше по џамији Турке,

0340    Серашћера шесет и четири.

0341    Када зачу Петар капетане,

0342    Он удари с војском на Липово,

0343    И опали Бабљак и Дријенак,

0344    И крваве Пепића чардаке.

0345    То разумје Церовић Новица,

0346    Па удари на седам катуна.

0347    Како дође те удари с војском,

0348    Опали их зграде и оборе,

0349    Јадне Турке преда се узеше,

0350    Доста их штете нанијео:

0351    Сто четрдес’т глава откинуо,

0352    Три стотине роба заробио,

0353    И велики плијен шићарио.

0354    Похараше крвавога града,

0355    Што је њима многа дао јада,

0356    Исјекоше крајичнике Турке

0357    Колашинске и с других крајева,

0358    Па отолен на Липово пође.

0359    Када сиђе на Липово војска,

0360    Ту је трудну војску уставио.

0361    Док ево ти Петра капетана,

0362    Носи пошту што је учинио,

0363    Турске главе што је посјекао,

0364    И робова што је заробио.

0365    Гледа често Церовић Новица,

0366    Кад ће виђет’ војводу Миљана,

0367    Кад ће доћи с Колашина града,

0368    Да му каже Миљан војевода,

0369    Колико је глава откинуо,

0370    И кол’ко је роба заробио.

0371    Док ето ти војводе Миљана,

0372    Миљан дође Церовић-Новици,

0373    И братски се они ижљубише,

0374    Питаше се за мир и за здравље,

0375    Каза Миљан храбром Церовићу

0376    Да је роба триста заробио,

0377    Сто шездесет глава посјекао,

0378    И сувише шездесет Турака

0379    Што пос’јече у затвор џамији,

0380    Ал’ ето ти капетан Захар’је,

0381    И он дође међу војводама,

0382    Одмах каза шта је учинио,

0383    Колико је роба заробио,

0384    И турачких глава откинуо.

0385    Тун’ весеље брацко учињеше,

0386    И поштења своја изказаше,

0387    Па отолен на ноге скочише,

0388    Милостивом Богу захвалише,

0389    Сваки пође дома певајући,

0390    Певајући и пушке мећући,

0391    Све за здравље свога господара,

0392    Господара Петровића књаза.

• Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
• Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902.

---

Pohara Kolasina (1858)