Корисничке алатке

Алатке сајта


први_пунски_рат

Први пунски рат

Први пунски рат, представља први од три велика рата између Римске републике и Картагине. Рат је трајао 23 године, од 264. пре Христа до 241. пре Христа. Две велике силе бориле су се за превласт у западном Медитерану, али Сицилија и околне воде представљале су главну позорницу рата. На почетку рата Картагина је доминирала западним Медитераном, а Римска република је имала веома слабу морнарицу. Први пунски рат окончао се победом Римљана, који су онда Картагини наметнули тешке мировне услове и плаћање велике ратне штете. Сицилија је постала једна од римских провинција. Картагина више није била главна поморска сила западнога Медитерана. Први пунски рат означава почетак периода римскога успона, јер Рим је у току једнога века од почетка Првога пунскога рата стекао контролу над целим Медитераном. Серија ратова између Римске републике и Картагине позната је под називом Пунски ратови, по латинском називу за становнике Картагине, Пуне.1)

Увод

Средином трећега века пре Христа Римска република је осигурала контролу над целим Апенинским полуострвом, сем Цисалпинске Галије, која је обухватала Падску низију. Римљани су током једнога века водили више ратова и остварили су хегемонију на Апенинском полуострву. Најпре су победили Латине у Латинском рату и присилили их на распуштање Латинскога савеза. Након тога водили су три Самнитска рата и покорили су Самните. Грчке градове Мале Грчке покорили су након окончања Пировога рата. Картагина је била главна поморска сила западнога Медитерана. Настала је као феничка колонија на територији данашњега Туниса и постепено је постала центар цивилизације, чија хегемонија се протезала не само по обали западнога дела Северне Африке, него и дубоко у унутрашњост, а контролисала је Балеарска острава, Сардинију, Корзику, ограничено подручје јужне Шпаније и западну половину Сицилије. Сукоб је почео након што су Рим и Картагина интервенисали у Месани, сицилијанском граду, који се налазио најближе италијанском копну.

Почетак

Мамертинци, група италијанских (кампанијских) најамника, заузела је 288. пре Христа Месану (данашња Месина) и побила већину становништва, а остале поробила или протерала.2) Имовину и жене су задржали за себе. Град је претворен у пиратску базу, одакле су кретали у нападе и пљачке. У исто време група римских војника, Кампанијаца као римских грађана без права гласа, заузела је Региј, који се налазио на другој обали Месинскога мореуза. И они су се попут Мамертинаца одали пљачки. Римљани су 270. пре Христа вратили контролу над Регијем и оштро су казнили одметнике из Регија. Мамертинци су се због пустошења по Сицилији сукобили са Сиракузом. Хијерон II од Сиракузе се сукобио се Мамертинцима и победио их у бици на реци Лонган у низији Миле.3) Када је Хијерон II од Сиракузе кренуо да опседа Месану Мамертинци су затражили помоћ од оближње картагињанске флоте. Картагињани су са својим гарнизоном ушли у Месану, па се Хијерон повукао не желећи сикоб са Картагином. Мамертинци се нису осећали лагодно под картагињанском заштитом, пошто су Картагињани контролисали Месенски мореуз. Мамертинци су након тога затражили заштиту Рима.4) Римљани најпре нису желели да помажу војницима, који су попут одметника из Регија неправедно отели град од њихових становника. Римљани су се бојали да би након Месане Картагињани могли да нападну Сиракузу и да потпуно преузму Сицилију. Због могуће картагињанске хегемоније на Сицилији Римљани су одлучили да постану савезник Мамертинаца.5) Сенат је питање помоћи Мамертинцима дао на одлучивање једној од скупштина.6) Скупштина је донела одлуку да се помогну Мамертинци, а конзул Апије Клаудије Каудекс је требао да командује тим походом.7)

Римска војска на Сицилији

Пола Сицилије заузимају брда, па географске препреке отежавају линије комуникација на Сицилији. Због тога је веома тешпко водити копнени рат. Копнене операције на Сицилији биле су ограниченога домета и сводиле су се на чарке и мање нападе. Било је веома мало правих битака. Опсаде и блокаде представљале су најуобичајеније операције већега обима. Обе војске биле су изразито зависне од појачања, комуникација и снабдевања, које им је морским путем стизало на Сицилију. Главна мета блокада су због тога биле луке, преко којих су добијали појачање и снабдевање. Копнени рат започео је 264. пре Христа римским искрцавањем код Месане. Иако су Картагињани били поморски надмоћни Римљани су се искрцали на Сицилију без озбиљнијега отпора. Апије Клаудије Каудекс је искрцао две легије код Месане. Када су Мамертинци избацили Картагињане из Месане онда су Картагињани и Сиракужани опколили Месину. Апије Клаудије Каудекс је крај Месане победио Сиракужане и Картагињане и натерао их на повлачење.8) Након тога Каудекс је опседао Сиракузу. Током 263. пре Христа Картагина и Сиракуза почеле су да губе савезнике, а већина сицилијанских градова почела је да прелази на римску страну.9) Хијерон II од Сиракузе је онда закључио да Римљани добијају рат, па је прешао на њихову страну.10) Римски конзули су прихватили Хијерона као новога савезника, посебно јер су због картагињанске поморске надмоћи имали проблема у снабдевању. Хијерону су вратили отете територије, а он је опскрбљивао римску војску и платио је ратну одштету од 100 таланата.11)

Картагина се припрема за рат

Картагина је у међувремену припремила нову најамничку војску, коју су послали на Сицилију. Према вероватно напуханим бројевима, које потичу од историчара Филина, Картагињани су имали 50.000 пешака, 6.000 коњаника и 60 слонова. Према Полибију у тој војсци било је Лигура, Келта и Ибера. У претходнима ратовима, које је Картагина водила на Сицилији, ослањали су се на известан број добро утврђених упоришта, па су и Први пунски рат намеравали да воде на исти начин. Римљани су након преласка Сиракузе на њихову страну смањили број расположивих легија са четири на две, али пошто је Картагињанима стигло велико појачање Римљани су током 262. пре Христа поново послали 4 легије на Сицилију.

Битка код Агригента

Картагињани су од Агригента створили значајну базу за операције на Сицилији.12) Агригентом је заповедао картагињански генерал Ханибал Гискон. Цела римска војска је током 262. пре Христа започела опсаду Агригента као главне картагињанске базе. Након петомесечне опсаде Картагињани у Агригенту су се суочавали са великом несташицом и глади.13) Картагина је због тешке ситуације у Агригенту послала нову војску под командом Ханона и слонове, па се римска војска нашла под опсадом, без снабдевања.14) Ханон је опседао римску војску два месеца, а био је присиљен да започне битку тек када је Ханибал Гискон из опкољенога Агригента сигнализирао да се Агригент налази у ужасном стању. Уследила је Битка код Агригента, у којој су Римљани победили. Ханибал Гискон је са својим плаћеницима успео да побегне из опкољенога Агригента, па су Римљани након тога ушли у Агригент без отпора.15) Град су попљачкали, а становништво поробили.16) Након битке многи градови су прешли на страну победника. Картагина је и даље господарила морем, тако да је успевала да поново придобија градове на обали. Због тога је током 261. пре Христа ситуација поново била нерешена.

Рим гради флоту

На почетку Првога пунскога рата Римска република била је готово без искуства у поморском ратовању, а са друге стране Картагина је имала огромно поморско искуство захваљујући вековима поморске трговине, Ипак Рим је брзо схватио да је контрола мора од велике важности за исход ратовања. Прва римска флота изграђена је након победе код Агригента. Пошто Римљани нису поседовали напредне поморске технологије поједини историчари сматрају да су копирали заробљене картагињанске триреме или пентере или бродове, који су услед олује завршили на римским обалама. Међутим други историчари су тврдили да су Римљани имали довољно искуства у бродоградњи, пошто су патролирали обалама штитећи се од напада пирата. Постоји могућност и да су Римљанима помагали њихови савезници Сиракужани, који су били искусни у градњи бродова. Без обзира на то како су научили бродограђевне технике ипак може се рећи да су се Римљани брзо прилагодили.

Корвус

Римљани су уочили, које су њихови недостаци у поморским окршајима. Уочили су да су слаби у маневрирању и у поморској тактици. Конструисали су нову справу корвус (гавран). Полибије описује корвус као мост 10,9 m дугачак и 1,2 m широк, са малим додатним испупчењима на обе стране.17) Користио се вероватно на прамцу брода где би се колотурама могао подизати и спуштати.18) Имао је оштар врх сличан кљуну птице, који би се забијао за палубу непријатељског брода. То би омогућило да се корвус добро држи док легионари прелазе на непријатељски брод. Даље би се одигравао сукоб на непријатељском броду, сличан копненој бици. У то време уобичејена поморска тактика је била да се маневрише бродом, да би се забио у противнички брод. Међутим корвус је омогућавао да Римљани плове крај брода на који се мисле искрцати, бацају тај специјални мост, који се качи за противнички брод, па шаљу легионаре преко моста у борбу на противничком броду. Ново оруђе показало је своју вредност у бици код Мила, у првој римској пооморској победи. Римљани су након тога наставили да користе корвус, а посебно у бици код Екнома. Додатак корвуса, који је Римљанима омогућавао поморску предност, присилио је Картагињане то преиспитају своју војну тактику.

Битка код Мила

Гај Дулије и Ханибал Гискон срели су се са своје две флоте крај Мила (данас Милацо на северу Сицилије) 260. пре Христа. Картагињани су имали 130 бродова,19) а Римљани су имали 103 брода. Картагињани су били много искуснији у поморском ратовању, па су очекивали да су римски бродови лак плен.20) Одмах су се обрушили на њих. Међутим римски бродови су уз помоћ корвуса успевали да успоставе мост са непријатељским бродом, па би се римска војска онда пребацила на противничке бродове, на којима би се онда борили као да се ради о копненој бици. Картагињани су били затечени новом тактиком и брзо су се предавали. Првих 30 бродова Римљани су заробили комплетно са посадом.21) Остали картагињански бродови почели су да маневришу, са намером да нападну римске бродове одострага или са стране, а са циљем да избегну корвус.22) Међутим Римљани су успешно користили корвус и током таквих напада, па су потопили још 20 картагињанских бродова.23) Након тога Ханибал Гискон се повукао са преосталим бродовима. Гај Дулије га није гањао, а уместо тога ослободио је Сегесту опсаде.

Хамилкарова и римска контраофанзива

Римљани су кренули западно од Агригента, са циљем да 260. пре Христа ослободе опсаде Мацелу, која је била у савезу са Римљанима. На северу Римљани су напредовали према Терми, али ту их је 260. пре Христа победио Хамилкар (није Хамилкра Барка). Хамилкар је искористио победу, па је кренуо у контраофанзиву и током 259. пре Христа заузео је Ену. Након победе кренуо је на југ до Камарине на сиракужанској територији, по свој прилици са циљем да Сиракузу придобије да пређе на страну Каратгињана. Током 258. пре Христа иницијатива је поново била на страни Римљана, па су преотели Ену и Камарину. У средишњој Сицилији заузели су Митистратон, који су пре тога два пута нападали. Дуж северне обале кренули су на Панорм, али нису успели да га заузму.

Припремa за инвазију Африке и поморска победа код Екнома

Након освајања Агригента Рим се током 256. пре Христа припремио за инвазију Африке, па је поред постојеће флоте изградио још 200 бродова. За заповеднике су поставили два конзула Марка Атилија Регула и Луција Манлија Вулсона Лонга. Припремили су око 140.000 чланова посаде.24) Укупно су имали око 330 бродова. Сваки брод опслуживало је 300 веслача и 140 морнара.25) Картагињани су сазнали за римске планове, па су послали подједнако велику флоту усусрет римске флоте, али били су поражени у бици код Екнома.

Инвазија Африке

Римска војска под командом Марка Атилија Регула и Луција Манлија Вулсона Лонга искрцала се 256. пре Христа у Африци. Неометано су се кретали према Картагини и пустошили су област, кроз коју су пролазили. Заробили су много робова и стоке и Вулсон се са својом војском вратио у Рим, а Марко Атилије Регул је остао са 15.000 пешака и 500 коњаника. Римска војска је након велике победе у бици код Адиса 255. пре Христа наставила са напредовањем према Картагини. Тежак пораз изазвао је метеж у Картагини, а Нумиђани су дигли устанак.26) Картагињани су били спремни да се предају, али Регул је превише тражио па се рат наставио.

Римски пораз у Африци

У Картагину је стигао грчки вођа најамника Ксантип од Картагине, који је уочио предности и мане картагинске војске, па је извршио успешну реорганизацију војске и обучио их новом борбеноме поретку. Под његовим вођством картагињанска војска победила је Римљане у бици код Туниса (битка код Баграде) 255. пре Христа. Битку је преживело само 2.000 римских војника, који су након победе над најамницима изашли из битке.27) Остали су или погинули или заробљени. Битка је означила крај римскога експедиционога корпуса У Африци. Преживелима Римљанима дошла је у помоћ римска флота од 350 бродова.28) Римска флота страдала је у олуји крај обала Сицилије, тако да се спасило само 80 бродова.29) Том приликом вероватно се подавило око 90.000 морнара и војника. Након уништења римске флоте Картагињани су се поново охрабрили и послали су Хасдрубала са војском на Сицилију.30) Напали су Агригент, освојили га и спалили.

Картагињанска надмоћ до битке код Панорма

Након сламања побуне у Африци Картагињани су на Сицилију упутили војску под заповедништвом Хасдрубала, сина од Ханона Великога.31) Хасдрубал је много научио од Ксантипа од Картагине. Хасдрубал је пуне две године неометано пустошио подручјем западне Сицилије око градова Лилибај и Селинунт. Римљани су се две године након Хасдрубалова доласка посебно бојали картагињанскога напада слоновима, па се нису усуђивали да се сукобе са њима и избегавали су низије, где је напад слоновима био ефикасан.32) Римљани су једино у то време успели да заузму Терме. Због неуспеха у копненом ратовању Римљани су поново изградили 50 бродова. Луције Цецилије Метел успео је да победи Картагињане у бици код Панорма 251. пре Христа и тада је заробио све картагињанске слонове. Хасдрубал је након тога пораза био опозван.

Југозападни поход и Римљани поново губе флоту

Следећи римски циљ био је Лилибај, једно од главних картагињанских упоришта на западној обали Сицилије. На путу за Лилибај заузели су и спалили Хераклеју Минојску и Селинунт. Римском флотом од 120 бродова командовао је конзул Публије Корнелије Пулхер и он је започео поморску и копнену блокаду Лилибаја. Ханибал (Хамилкаров син) је стигао са 50 бродова и 10.000 војника и успео је опседнутима да пошаље храну и снабдевање,33) а онда је своју базу успоставио крај Дрепана. Његови бродови су успешно разбијали римску поморску блокаду. У Бици код Дрепане римска флота код командом Публија Клаудија Пулхера претрпела је тежак пораз. Картагињани су заробили 93 брода са посадама.34) За Римљане ситуација је била тако очајна да су именовали диктатора Аула Атилија Кајатина. Римљани су били толико деморалисани да су тек након седам година изградили нову флоту.

Рат Хамилкара Барке

Картагињани нису искористили своју поморску надмоћ понајвише због рата који је Ханон Велики водио са номадским племенима у Нумидији. По окончању тога рата Хамилкар Барка је 247. пре Христа именован за заповедника картагињанских снага на Сицилији.35) До доласка Хамилкара Картагињани су чак и везу између своја једина два града на Сицилији успостављали преко мора. Хамилкар је по доласку почео да пустоши италијанску обалу. Хамилкар Барка је у Херкти, између Ерикса и Панорма, успоставио базу са целом својом војском од око 20.000 најамника. База је имала малу сигурну луку, која је омогућавала не само одржање везе, него је служила као полазиште за пустошења италијанске обале све до до Куме у Кампанији.36) Три године је Хамилкар изводио герилске операције против римске војске из те базе.37) Потпуно је парализирао целу непријатељску војску. Хамилкарова високо дисциплинована војска очврсла је свакодневним герилским операцијама. Рат против Хамилкарове војске исцрпљивао је римску војску и средства, јер нису успевали да га се реше ни са 40.000 војника, колико су једном покренули против њега.

Римљани граде нову флоту

Када су Римљани успели да заобиђу Хамилкара он се 244. пре Христа преместио до планине Ерикс, који је Римљанима служио као база за операције против Дрепана.38) Римска војска која је опседала Дрепане сама се нашла под опсадом. Хамилкаров политички противник Ханон Велики дошао је на власт 244. пре Христа и почео је да демобилише флоту. Хамилкар Барка је због тога имао проблема. Ипак Римљани су схватили да због једнога одличнога војсковође никако не могу да добију копнени рат, па су одлучили да поново изграде флоту, али пошто је државна благајна била празна Римљани су тражили од виђенијих и богатијих људи да дају свој допринос изградњи флоте обећавајући да ће након рата бити обештећени.39) На тај начин Римљани су 242. пре Христа изградили флоту од 200 бродова са четири реда весала (квинкирема).

Битка код Егатских острва

Гај Лутације Катул преузео је заповедништво над новом римском флотом од 200 бродова.40) Када је стигао са флотом крај Сицилије заузео је Дрепанску луку и околину Лилибаја и припремио је опсаду Дрепане.41) Главнина војске Хамилкара Барке крај Ерикса била је одсечена од снабдевања. Картагињани су на вест о новој римској флоти и блокирању њихових лука на Сицилији опремили флоту од 250 бродова под заповедништвом Ханона. Пошто нису очекивали да ће Римљани поново изградити флоту Картагињани су поприлично занемарили флоту. Римска флота је победила 241. пре Христа у бици код Егатских острва. Потопљено је 50 картагињанских бродова, а 70 је заробљено заједно са око 10.000 морнара.42) Остатак картагињанске флоте успео је да побегне.

Крај Првога пунскога рата

Картагињани након тога пораза нису више могли да снабдевају војску Хамилкара Барке на Сицилији, па су због тога њему препустили да одлучи шта да се даље ради.43) Хамилкар Барка није имао друге него да тражи мировни споразум. Према мировном споразуму Картагина треба:

  • да напусти Сицилију44)
  • да напусти сва острва између Сицилије и Африке, као и Еолска острва
  • да не напада Сиракузу и њене савезнике45)
  • да преда све заробљенике без откупа46)
  • плаћа 3200 таланата за десет година47)

Тим споразумом и повлачењем Картагињана са Сицилије окончао се Први пунски рат 241. пре Христа.

Губици

Тачан број жртава је тешко одредити, због пристрасности историјских извора. Римски извори повећавају губитке Картагине да би величали римски тријумф. Према изворима (изузев копнених жртава):

  • Римска република је изгубиla 700 бродова (углавном због невремена и лоших вођа) и део посада
  • Картагина је изгубила 500 бродова и део посада
  • Сваки брод је имао 100 чланова посаде

Иако је несигурно колике су биле жртве, великi је губитак на обе стране. Полибије је коментирао да је тај рат био са највише жртава у историји ратова до тада, укључујући битке Александра Македонског.

Хронологија догађаја

  • 264. пре Христа - Мамертинци траже помоћ од Рима, као замену уместо Картагињана, који су их дотада штитили од Хијерона II од Сиракузе.
  • 263. пре Христа - Конзул Маније Валерије Масала побеђује Хијерона II од Сиракузе и присиљава Сиракузу да буде римски савезник.
  • 262. пре Христа - римска интервенција на Сицилији. Опседају град Агригент, у коме се налази значајан картагињански гарнизон.
  • 261. пре Христа – Битка код Агригента, у којој Римљани побеђују. Рим одлучује да гради флоту да би угрозио поморску надмоћ Картагине.
  • 260. пре Христа - Прва поморска битка (Битка код Липара), у којој су Римљани тешко поражени. Након тога римска флота је победила у бици код Мила уз помоћ корвуса.
  • 259. пре Христа - Копнене битке се рашириле на Сардинију и Корзику.
  • 258. пре Христа – Римска победа у поморској бици - Битка код Сулка.
  • 257. пре Христа - Римска победа у поморској бици - Битка код Тиндарија.
  • 256. пре Христа - Рим покушава инвазију Африке, а Картагина покушава да пресретне транспортну флоту. Рим побеђује у великој поморској бици код Екнома. Битка код Адиса је прва велика римска победа на афричком тлу. Картагина је тражила мир, али преговори су пропали.
  • 255. пре Христа - Картагина је унајмила грчкога генерала Ксантипа, да им организује војску и одбрану. Картагина је победила у бици код Туниса и уништила римски експедициони корпус. Преживели Римљани су евакуисани, али крај Сицилије су страдали у бродолому.
  • 254. пре Христа - гради се нова римска флота од 140 бродова. Римљани су победили код Панорма на Сицилији, али после тога нису напредовали. Пет грчких градова Сицилије прешло је на римску страну.
  • 253. пре Христа - Римљани су уз помоћ флоте нападали и пустошили обалу источно од Картагине. После неуспешне године, на повратку у невремену су изгубили 150 бродова.
  • 251. пре Христа - Римска победа код Панорма на Сицилији. Картагина се трудила да ојача трупе на Сицилији и да поново заузме Агригент. Римљани започињу опсаду Лилибаја.
  • 249. пре Христа - У бици код Дрепане Рим је изгубио скоро целу флоту. Још једна олуја уништава остатке римске флоте. Аул Атилије Кајатин је постављен за диктатора и послат у Сицилију.
  • 248. пре Христа - период рата ниског интензитета, без поморских битки.
  • 247. пре Христа - Хамилкар Барка успешно ратује по Сицилији
  • 244. пре Христа - Ханон Велики демобилизира велики део флоте Картагине да би уштедео.
  • 242. пре Христа - Рим прави нову флоту.
  • 241. пре Христа - Битка код Егатских острва, у којој Римљани одлучно побеђују. Картагина је присиљена да прихвати мировни споразум и завршава Први пунски Рат.

Литература

  • Lazenby, John Francis (1996). The First Punic War: A Military History. Stanford, California: Stanford University Press.
  • Goldsworthy‏, Adrian Keith (2007). The Fall of Carthage: The Punic Wars 265-146 BC. Cassell‏. ISBN 0304366420.
  • Goldsworthy, Adrian Keith (2001). The Punic Wars. Cassel. ISBN 9780304352845.
  • Bagnall‏, Nigel (2002). The Punic Wars, 264-146 BC. Oxford, United Kingdom: Osprey Publishing. ISBN 1841763551.
  • Warmington, Brian Herbert (1993) [1960]. Carthage. New York: Barnes & Noble, Inc. ISBN 9781566192101.

Prvi punski rat

1)
Чланак пренесен са Историјске енциклопедије
2)
Полибије 1.7
3)
Полибије 1.9
4) , 5)
Полибије 1.10
6) , 7)
Полибије 1.11
8)
Полибије 1.12
9) , 10) , 11)
Полибије 1.16
12)
Полибије 1.17
13) , 14)
Полибије 1.18
15) , 16)
Полибије 1.19
17) , 18)
Полибије 1.22
19) , 20) , 21) , 22) , 23)
Полибије 1.23
24) , 25)
Полибије 1.26
26)
Полибије 1.31
27)
Полибије 1.34
28)
Полибије 1.36
29)
Полибије 1.37
30) , 31)
Полибије 1.38
32)
Полибије 1.39
33)
Полибије 1.44
34)
Полибије 1.51
35) , 36) , 37)
Полибије 1.56
38)
Полибије 1.58
39) , 40) , 41)
Полибије 1.59
42)
Полибије 1.61
43) , 44) , 45) , 46)
Полибије 1.62
47)
Полибије 1.62-63
први_пунски_рат.txt · Последњи пут мењано: 2021/06/25 22:28