Први ударац Турски на Грахово (1836) је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862.

0001    Закукаше у Мостару Турци

0002    Уз кољено Али-паше старца:

0003    Од Никшића Осман капетане

0004    И сувише сва Никшићка раја:

0005    „Хај помагај драги Господаре!

0006    „Одметну се Даковић Јакове

0007    „Од широка поља Граховскога

0008    „И остали листом Граховљани.

0009    „Те чуваху цареву границу

0010    „Од ваљатне ломне горе Црне

0011    „И сувише земље ћесарове;

0012    „Та је раја градовима глава,

0013    „Те је ћилер бијелу Мостару;

0014    „Изагнаше баше и субаше,

0015    „А чивчије аге потурише,

0016    „Отеше им метле и лопате,

0017    „О главе им ломе варићаке,

0018    „Буљубаше наше ишћераше,

0019    „Тевериче Турске обалише,

0020    „А паланке царске запалише:

0021    „Све то чини Даковић Јакове.

0022    „Хај помагај драги Господаре!

0023    „Јаков јаше ата четвртака,

0024    „А другога у поводу рани,

0025    „Ђе Турчина у кнежини нађе,

0026    „Топузом му ребра испребија,

0027    „А кад стане Турчин умирати,

0028    „Он га баци у јаму бездану,

0029    „Ђе му гавран кости наћи не ће;

0030    „Топузину о ункашу носи,

0031    „Све соколи Српске харамбаше

0032    „А пред њима Митра Поповића,

0033    „Те на чете иду Граховљани,

0034    „Робе, пале, и сијеку главе,

0035    „Не даду нам овцу заметнути

0036    „И у рало вола уватити

0037    „Ни дебела коња оседлати,

0038    „Све отеше, паре не дадоше.”

0039    У ту ријеч, у коју збораху,

0040    Док и друга дава долазила

0041    Од Клобука и од Корјенића,

0042    Од Бањана и од Петровића,

0043    Мазар чине аге у Клобуку:

0044    Кара-Мамут Капетановићу

0045    И Шеховић ага с Корјенића,

0046    И кадија од Диздаревића,

0047    У кога је ћитап хамалија,

0048    И та мазар паши принијеше,

0049    Четири га аге донијеше,

0050    Шњима кнеже Миловићу дође,

0051    Заплакаше, даву учинише:

0052    „Хај помагај драги господару!”

0053    Док и’ трећа дава допанула

0054    Од Требиња и свега Завођа,

0055    Од Љубиља и од Љубомира,

0056    Донесе је Ресул-беговићу,

0057    И шњим дође кнеже Анђелијћу,

0058    И та мазар паши принијеше:

0059    „Хај помагај, драги господару!

0060    „На Јакова и на Граховљане.”

0061    Док четврта дива долазила

0062    С Гацка равна Ченгијћ Смаил-ага

0063    И Бакија од Диздаревића,

0064    С Метохије попе Зимоњићу,

0065    С Казанаца од Тодоровића,

0066    Од Изгори од Мастиловића,

0067    Од Врбице од Горановића,

0068    С Трновице од Уљаревића,

0069    Донесе је Ченгијћ Смаил-ага,

0070    И шњим дође Горанов Михајло,

0071    Што је аги вазда уз кољено,

0072    И та мазар паши принијеше:

0073    „Хај помагај, драги господаре!

0074    „На Јакова и на Граховљане.”

0075    Вишу даву учини Михајло

0076    Горановић из села Врбице,

0077    Нег остали сви Гатачки Турци,

0078    Док и пета дава долазила

0079    Од широка поља Невесиња

0080    Љубовића и Речепашића

0081    И кадије Хазнадаревића,

0082    Из Враточи кнеза Радовића,

0083    А с Трусине од кнеза Чалиђа,

0084    Села Плане Шоботе Авдијћа,

0085    Од Билећа Ахмета Хаџијћа;

0086    Све су даве паши принијели:

0087    „Хај помагај драги господару!”

0088    Тадај рече Ченгијћ Смаил-ага:

0089    „Хај помагај, драги господару!

0090    „На Јакова и на Граховљане:

0091    „Он је паша, а ми смо субаше,

0092    „Већ овако дурат’ не можемо.”

0093    Кад то виђе Али-паша стари,

0094    Удари се руком по кољену:

0095    „Ао њему до Бога милога!

0096    „Да како ћу њега преварити,

0097    „Како ли га жива уватити?”

0098    Тадај рече бего Асан-бего

0099    Од Требиња града бијелога:

0100    „Добро ћемо пашо господаре!

0101    „Ево ође седам муселима,

0102    „Сваки има по двије хиљаде

0103    „Све биране у нахију војске,

0104    „Пола влаха, а пола Турака,

0105    „Да ми нашу војску покупимо

0106    „И за војском таин и џебану,

0107    „Да идемо бијелу Клобуку,

0108    „Онђе ћемо табор учинити

0109    „И од тебе књиге начинити,

0110    „Јакову их слати у Грахово,

0111    „Да нам Јаков с главарима дође;

0112    „Ако бисмо њега преварили

0113    „И Јакова жива уватили

0114    „Ја на вјеру ја на пријевару,

0115    „Грахово ће руке објесити

0116    „Све нам дати гроше и хараче

0117    „И агама аке са земаља;

0118    „Ако л’ не шће, пашо, тебе доћи,

0119    „А ми ћемо њему ударити,

0120    „Под кулу му шанац закопати,

0121    „А на кулу огањ оборити,

0122    „А по пољу коње разиграти,

0123    „А по брду пјешце истурити,

0124    „Метеризе нове позидати

0125    „А сваку им воду заптисати;

0126    „Тако ћемо њему одољети.”

0127    Како рече беже Асан-беже,

0128    Послуша га Али-паша стари

0129    И остало седам муселима,

0130    Сви отолен на ноге скочише,

0131    И дебеле коње посједоше,

0132    Сваки оде кадилуку своме,

0133    Јабаш-ага сињу Невесињу,

0134    Поче купит’ своју силну војску

0135    И за војском таин и захиру,

0136    По Турцима јечам и сијено

0137    А по раји масло и овнова

0138    И ораће дебеле волове,

0139    А по Гацку Ченгијћ Смаил-ага

0140    А по Жупи и Никшићком граду

0141    А по њима Осман капетане,

0142    По Требињу Ресул-беговићу,

0143    Кара-Махмут Корјенићке Турке,

0144    Равну Плану и Билећу малу

0145    Ахмет Хаџијћ и Шобота Авдијћ,

0146    Низ Бањане и низ Петровиће

0147    То покупи кнеже Миловићу,

0148    По Завођу кнеже Анђелијћу;

0149    Али-паша не сједи залуду,

0150    Него купи по Габели ћосе,

0151    Да му гоне кола и кочије,

0152    Да потежу бумбе и топове,

0153    Сва се сила на Клобука сплила,

0154    И пред њима седам муселима,

0155    Али-паша табор учинио,

0156    И велику војску пребројио,

0157    Кад ал’ војске тринаест хиљада

0158    И сувише кола и коморе

0159    И сувише бумбе и топови.

0160    Тадај паша шемлук учинио,

0161    И отолен књигу начинио,

0162    И посла је у поље Грахово

0163    А на руке Даковић-Јакову:

0164    „О Јакове од Грахова главо!

0165    „Али си се болан помамио

0166    „Али си се силом посилио,

0167    „Што одмећеш рају од Турака?

0168    „Једна раја, а два господара,

0169    „Једна земља, а двоји харачи,

0170    „То не може земља поднијети;

0171    „Него ходи, пољуби ми руку,

0172    „И доведи твоје поглавице,

0173    „Булаића Баја Матовића,

0174    „Саврх поља Ковачевић-Андра,

0175    „Од Челине Тодоровић-Лаза,

0176    „Са Граховца Миловића Тома,

0177    „Са Јамака Мирковића Јова,

0178    „Од Билуча Петровић-Ћирака:

0179    „Дођи мене бијелу Клобуку,

0180    „И донеси принос од Грахова:

0181    „Дојави ми стотину овнова,

0182    „И доћерај тридесет волова;

0183    „Ако л’ тако учинити не ћеш,

0184    „Кунем ти се Богом великијем

0185    „И мојијем дином и кураном,

0186    „Удрићу ти до три бјела дана,

0187    „Тебе жива хоћу уватити,

0188    „На живе те муке ударити,

0189    „На огањ те ватру наложити,

0190    „Твога Живка брата објесити,

0191    „Лака ћу ти сабљом посијећи,

0192    „Вука брата на колац набити

0193    „А твоју ћу кућу затријети.”

0194    Књига пође и Јакову дође.

0195    Када виђе, што му паша пише

0196    Ону тури, другу начинио,

0197    Овако га у њу поздравио:

0198    „Али-пашо Турски господаре!

0199    „Што ми пишеш, што ми припрећујеш,

0200    „Што ми иштеш мито из Грахова,

0201    „Не дам тебе ништа из Грахова

0202    „До камена на твоје рамење

0203    „А ево ти поља Граховскога,

0204    „Не било ти за очину душу,

0205    „Чекаћу те у бијелу кулу.”

0206    А кад паши танка књига дође,

0207    И кад виђе, што му Јаков пише,

0208    Од муке је на ватру турио,

0209    Али-паша на ноге скочио,

0210    Па у војску пуштио теларе:

0211    „Ко је коњик, притежи колане,

0212    „А о бедри сабље оковане,

0213    „А пјешаци на ноге опанке,

0214    „Гарубине пушке потпрашујте,

0215    „Барјактари развијте барјаке,

0216    „Харамбаше напријед идите,

0217    „На Грахово сјутра ударите,

0218    „Све по пољу куле изгорите,

0219    „Што је мушко, сабљом изгубите,

0220    „Младо женско мене доведите;

0221    „А Јакова жива уватите,

0222    „И мене га у Клобук пошљите,

0223    „Сву његову кућу ископајте.”

0224    Отолен се сила подигнула,

0225    Док на Заслап Турци изађоше,

0226    Дочека их стотина момака

0227    И пред њима Даковићу Живко,

0228    Побише се, боље не могоше,

0229    Док утече робље у планину,

0230    И чобани овце прејавише,

0231    Док најачи сила и Турћија,

0232    У широко Турци уватише

0233    Од Бабљака зелене планине

0234    До дно Лисца високе планине,

0235    Коњ до коња, јунак до јунака,

0236    Све барјаци ка’ мрки облаци,

0237    И у равно поље уљегоше,

0238    Све бијеле куле запалише,

0239    Двије б’јеле цркве оборише;

0240    Око Умца табор учинише,

0241    На Јакова нагло ударише,

0242    Под кулу му шанац закопаше

0243    А на кулу огањ оборише,

0244    Са Јаковом тридесет момака.

0245    Затвори се у бијелу кулу,

0246    Па опали шибе и мошкуле

0247    И биране танке џевердане,

0248    Ломи Турске коње и јунаке,

0249    А разгони по логору Турке;

0250    Он се бије три бијела дана,

0251    Ни сједоше, нити починуше,

0252    Ни једоше, нити воде пише,

0253    Изгибе му у кулу дружина,

0254    Погибе му Лако и Благоје,

0255    И остало братство Вујачића

0256    И сувише своји племеници;

0257    Ал’ се Турцим’ предавати не ће,

0258    Него књигу на кољену пише,

0259    И посла је на поље Цетиње

0260    На владику свога господара:

0261    „Ал’ не чујеш, ал’ хабера немаш?

0262    „Ево на ме Турци ударише,

0263    „Топал паша од града Мостара

0264    „И за њиме седам муселима

0265    „И за њима тринаест хиљада,

0266    „Б’јеле су ми куле изгорјели,

0267    „А бијеле цркве оборили,

0268    „На кулу ми Турци ударили,

0269    „Господару, са четири стране,

0270    „А све моји гину Граховљани,

0271    „Но ми пошљи браћу Црногорце

0272    „И пред њима Стева и Јована,

0273    „Чекаћу их три бијела дана.”

0274    Књигу посла на поље Цетиње,

0275    Виђеше му књигоношу Турци,

0276    Ђе је посла преко горе Црне,

0277    Па му горе кидисише Турци:

0278    Под кулу му шанац примакоше,

0279    С друге стране лагум закопаше,

0280    А с треће га топовима туку,

0281    А с четврте јуришали Турци.

0282    А кад виђе Даковић војвода,

0283    Да ће кулу Турци приватити,

0284    Па докопа шибу оковану,

0285    Која ждере литру тученика,

0286    По дванаест оловијех зрна,

0287    Ево ти га у мермер авлију,

0288    За њим сине дијете Антуне,

0289    Луд бијаше, десет му година,

0290    У руци му везена шишана

0291    А за пасом бијели вишеци,

0292    А за њима тридесет момака,

0293    Побише се око б’јеле куле.

0294    Ту погибе пашина топчија,

0295    А топови пусти остадоше,

0296    Ту погибе цвијет од Турака

0297    И господа старијех оџака

0298    И пред њима пашина катана

0299    Бег Џинџ-ага из доње крајине,

0300    Крк-газија од два пашалука,

0301    Он носаше цареве нишане

0302    А везирско седам перјаница,

0303    Изгибоше баше и бимбаше

0304    Од Никшића и од Колашина

0305    И од Фоче и равне Тасличе,

0306    Од све Босне и доње крајине

0307    И од Стоца и града Мостара,

0308    Од Љубиња и града Требиња,

0309    Од Клобука и од Корјенића;

0310    Ту погибе кућа Шеховића,

0311    С Невесиња два Реџи-пашића,

0312    Оба уби шиба Даковића,

0313    С Гацка равна два Вакијагића,

0314    И њих уби пушка Булаића,

0315    Бег Џинџ-агу царева газију,

0316    Њега уби Јакововић Анто

0317    Са капије бијеле авлије,

0318    Луд бијаше, ал’ добро гађаше,

0319    Бојак бише два бијела дана,

0320    Ни сједоше, нити починуше,

0321    Док од куле Турке одмакоше,

0322    Своје многе мртве покопаше,

0323    А кад треће јутро освануло,

0324    И на попас сунце искочило,

0325    Док ево ти Станковића Стева

0326    И Јована брата владичина

0327    И за њима пет стотин’ момака

0328    Пред бијелу Јаковову кулу,

0329    Ту крсташе побише барјаке,

0330    И ту трудни мало починуше,

0331    Ту их Јаков дивно дочекао,

0332    И даде им пиво и јестиво,

0333    А кад пише и обједоваше,

0334    Тадај Јаков за владику пита:

0335    „Камо вама и још више војске?

0336    „Ође војске за Турака нема.”

0337    Бесједе му оба Петровића:

0338    „Господине Даковић-војвода!

0339    „До’ће војска сјутра око подна

0340    „И пред њима славан господару.”

0341    У ријечи, у коју збораху,

0342    Док с табора Турци побјегоше,

0343    Повезоше бумбе и топове.

0344    Кад то виђе Црногорска војска,

0345    Помислише, Турци утекоше,

0346    Барјактари развише барјаке,

0347    За Турцима пољем потекоше,

0348    А завика војвода Јакове:

0349    „Не за Бога, браћо Црногорци!

0350    „Данас ће нас околити Турци,

0351    „А они су стари невјерници.”

0352    Црногорци не обрћу главе,

0353    Но с Турцима кавгу заметнуше.

0354    Силни Турци, бијесни коњици

0355    Са четири стране ударише,

0356    Црногорце натраг повратише,

0357    И четрљес глава посјекоше,

0358    Само десет браства владичина

0359    И Јована брата владичина

0360    И Стевана његова синовца

0361    И сувише тридест Граховљана,

0362    Рашћераше уз Ивањске стране,

0363    А Јакову кулу освоише,

0364    И на кулу ватру навалише,

0365    Док ето ти бега Асан-бега

0366    Од Требиња Ресул-беговића,

0367    Те на вјеру извади Јакова,

0368    Све му мртве поклонио Турке,

0369    И даде му бутом Граховљане,

0370    Да он влада и заповиједа.

0371    Тадај му је приступио руци,

0372    Кад се Јаков на невољу нађе:

0373    Тешка мука и душманска рука,

0374    Невјерници Херцеговци Турци;

0375    Још се Јаков од Турака брани,

0376    Прије би се небо проломило,

0377    Јали жарко помрчало сунце,

0378    Но се Јаков предао Турцима;

0379    Ал’ дођоше Српске поглавице

0380    Од Грахова слуге Јаковове:

0381    Прво дође Милошевић Андро,

0382    Друго шњиме Бајо Матовићу

0383    Од јакога браства Булаића,

0384    Треће дође Тодоровић Лазо,

0385    А четврто Сладојевић Гојо,

0386    То су вјерне војводине слуге,

0387    Па се моле Даковић-Јакову:

0388    „Ми ћемо се предати Турцима.”

0389    Јаков не ће са Турцима мира,

0390    Што му не ће предати сенете,

0391    Да је глава од све Српске раје,

0392    Да он влада и заповиједа,

0393    Што он рече, паша не порече,

0394    Да на пола дијеле хараче,

0395    Паша даде цареве вермане

0396    И његове ситне бурунтије:

0397    Што он рече, да се не порече,

0398    Да је вјера Поповићу Вуку,

0399    Који јаде по Турћији ради,

0400    Да је вјера Џараџићу Вулу,

0401    Који гони паши кесимаче

0402    И староме Ђаур-баби Шуку,

0403    Који хара Шуме и Попово;

0404    Све му паша Божју вјеру дава,

0405    И остаде сабља Јаковова,

0406    И тадај му даде војеводство,

0407    Да је Јаков јемин за Турака.

0408    Јаков моли Бога милоснога,

0409    Да помрзи Турскога султана,

0410    А ојача владичина рука.

0001    Сан саснила војводина Стана

0002    У Грахово на бијелој кули,

0003    На бијелој војводиној руци,

0004    Ђе је ладна вода поревала

0005    Из планине из брда Бојана

0006    Од Клобука и од Корјенића

0007    У широко у поље Грахово

0008    А на кулу Милошевић-Андра,

0009    Бијелу му занијела кулу,

0010    Однијела десну ластовицу

0011    И торину и бијеле овце,

0012    Старом Андру из рамена руку,

0013    И сломи му танка џефердара,

0014    Све широко поље занијела,

0015    А из воде борје поникнуло

0016    И под њиме несите хаждаје,

0017    Из зуба им жива ватра скаче,

0018    Све се куле по Грахову пале,

0019    Док нарева на Никољску цркву,

0020    У бијелу уревала цркву,

0021    И од цркве олтар однијела

0022    И све златне крсте и иконе,

0023    У поноре крсте унијела,

0024    Па отолен пада на валове

0025    А до куле протопопа Шћепа,

0026    Сву му кулу из темеља крену,

0027    По дувара вода однијела,

0028    Ал’ из воде жива ватра скаче,

0029    Протопопу сву опали браду,

0030    И десно му око искочило;

0031    Ту се ладна вода уставила,

0032    И букове себе прикупила,

0033    Јако борје по води стануло,

0034    Шње полеће тридест кукавица,

0035    Попадаше на главицу зборну

0036    На механу Поповића Божа,

0037    Како пале, упут закукале,

0038    А отолен вода поревала

0039    Широкијем друмом низ Грахово

0040    А до Умца и мечита старог,

0041    Ту се ладна вода уставила,

0042    Пушта гране на четири стране

0043    [………]

0043    Стана сана, па се препанула

0044    А Јакова руком отурила,

0045    Собом бије о дувар по кули,

0046    А Јаков је Стани бесједио:

0047    „Што је, љуби, да те Бог убије!

0048    „А зар си се ноћас помамила,

0049    „Али си се у сну препанула?”

0050    Тадар му се љуби разабрала,

0051    Она пође на оџак од куле,

0052    Па је мрку каву пријарила,

0053    Док питоме тице запјевале.

0054    Ал’ ево ти војводе Јакова,

0055    А Стана му каву доранила.

0056    Кад су мрку каву окинули

0057    И за кавом жуту амберију,

0058    Па он пође запитиват’ љубу:

0059    „Што се, љубо, бјеше препанула?”

0060    А она му тијом бесједила:

0061    „Прођи ме се, драги господаре.”

0062    Па му санак по истини каже,

0063    А кад Јаков љубу разумио,

0064    Та му санак мио не бијаше,

0065    Па овако ријеч бесидио:

0066    „Мучи, Стано, стале јој каменом!

0067    „Ласно ти се томе присјетити:

0068    „Што је ладна вода проревала

0069    „Од Клобука и брда Бојана

0070    „И погане Корјенићке жупе,

0071    „То су нама Турци ударили;

0072    „Што је кулу Андру занијела

0073    „И његове овце и торине

0074    „И његова танка џевердана

0075    „И десну му у рамену руку,

0076    „То је њему Шуњо погинуо,

0077    „Бијела му кула изгорјела;

0078    „Што се пољем вода узмутила,

0079    „То је поље војска притиснула;

0080    „Што ј’ у воду борје поникнуло,

0081    „То је, љубо, бијело чадорје;

0082    „Што су подањ несите хаждаје,

0083    „То су богме, муселими царски;

0084    „А што од њих живи огањ скаче,

0085    „То су, љубо, соколови Турци,

0086    „Они куле по Грахово пале;

0087    „Што је вода у цркву удрила,

0088    „Из ње златне крсте изнијела,

0089    „То ће наши момци изгинути,

0090    „А пуста ће црква останути;

0091    „Што је попу кулу изнијела

0092    „И његово око искочило,

0093    „То ће њему Митар погинути,

0094    „Бијела му кула изгорјети;

0095    „Што се ладна вода уставила,

0096    „То је, љубо, војска починула;

0097    „Што је пало тридес кукавица

0098    „На механу Поповића Божа,

0099    „То је, љубо, тридес удовица

0100    „Од Грахова поља широкога,

0101    „Ту ће, љубо, долазит’ невјесте

0102    „И жалити своје господаре;

0103    „Што је мутна вода ударила

0104    „Широкијем друмом низ Грахово,

0105    „То су силни соколови Турци

0106    „На атима и на парипима;

0107    „А да мечит ђедовину траже,

0108    „Ту се хоће уставити Турци

0109    „И бијело попети чадорје,

0110    „Мене бити и бијелу кулу;

0111    „Што су воде распуштиле гране,

0112    „Моја, љубо, на четири стране,

0113    „То су Турци растурили страже,

0114    „Па разгоне моје Граховљане;

0115    „Што су, љубо, три сокола сива,

0116    „Те су нашој кидисали кули,

0117    „То су, богме, три газије царске,

0118    „Затекле се цару и везиру,

0119    „Да ће моју донијети главу

0120    „И узети перјаницу златну;

0121    „Што се браним у бијелу кулу,

0122    „То се моји бију Граховљани;

0123    „Што се димљак с куле саломио,

0124    „То ћ’ изгинут’ моја породица,

0125    „Што ми сломи двије пушке мале,

0126    „То ћу, љубо, посироћет’ тешко;

0127    „Што је тебе прстен саломио,

0128    „То је, богме, Лако погинуо,

0129    „Који ти је прстен добавио,

0130    „Куку мене и срцу мојему!

0131    „Што полеће триста соколова

0132    „А пред њима несита хаждаја,

0133    „Из зуба јој жива ватра скаче,

0134    „И долеће у горицу Црну,

0135    „Те се куле по Трешњеву пале

0136    „Па на доље проз горицу Црну,

0137    „То ћ’ у помоћ Црногорци доћи

0138    „И Бога ми, љубо, изгинути;

0139    „Што се куле по Цетињу пале,

0140    „То ћ’ изгинут’ браство владичино;

0141    У ту ријеч, коју бесјеђаше,

0141    [………………………………….]

0142    Док бијела покликнула вила

0143    Из Дервиша зелене планине,

0144    Она зове војводу Јакова:

0145    „Ал’ не видиш, ал’ хабера немаш?

0146    „Удари ти паша од Мостара

0147    „И његово седам муселима

0148    „Од Санџака и Херцеговине;

0149    „Него бљежи из бијеле куле,

0150    „Сва се сила у Грахово сплила;

0151    „Ако ли ми томе не вјерујеш,

0152    „А ти узми срчали дурбина,

0153    „А изиђи на бијелу кулу,

0154    „И погледај уз Грахово равно,

0155    „Па ћеш виђет’, лаже ли ти вила.”

0156    А кад чуо војвода Јакове,

0157    Па је вили тијом бесједио:

0158    „Мучи, вило, стале јој каменом!

0159    „Не бојим се паше од Мостара

0160    „И његово седам муселима

0161    „Од Санџака и Херцеговине,

0162    „Док је мене Цетињски владика

0163    „На Цетињу насред горе Црне!”

0164    Онда ђипи на ноге лагане,

0165    А довати срчали дурбина,

0166    Који гледа на четири сата,

0167    Истегну му четири каната,

0168    Па погледа до Никољске цркве;

0169    Док је силу Турску разгледао,

0170    Мили Боже, на свему ти фала!

0171    Колика је сила у везира!

0172    Од бијеле од Никољске цркве

0173    А до куле Милошевић-Андра,

0174    А да падне из неба јабука,

0175    Не би пуста на земљу панула

0176    Но на коња али на јунака,

0177    Ал’ на чадор ал’ на копље бојно.

0178    Около се бију Граховљани,

0179    А Јакова забољела глава,

0180    Па он сиђе у бијелу кулу,

0181    А завика мајстора Јована,

0182    Те му пуни шибу племениту,

0183    Опали је три, четири пута,

0184    Глас растури на четири стране,

0185    Те овчари ујавише овце

0186    У камену земљу ћесареву,

0187    Вујачиће у бијелу кулу,

0188    С њима чека соколове Турке,

0189    Док ево ти протопопа Шћепа,

0190    А под руку носи џевердара

0191    На бијелу Јаковову кулу,

0192    И ту нађе тридест Граховљана,

0193    Све бољега и ваљанијега

0194    И у њима два Перова сина,

0195    По имену Лака и Јакова,

0196    Пуне пушке, а чекају Турке;

0197    Протопоп им добро јутро дава,

0198    Војвода му здрављем приватио:

0199    „Бог ће дати, мио духовниче!

0200    „Ево јутрос ударише Турци!”

0201    Ал’ поп Шћепо јунак од јунака:

0202    „А не бој се, наш соколе сиви!

0203    „И ово нам у добри час било!

0204    „Него књигу на кољену пиши,

0205    „Да је носим на Цетиње равно,

0206    „Да подигнем главна господара

0207    „И осталу ловну гору Црну,

0208    „Доћи ћу ти за четири дана

0209    „И довести двадесет хиљада,

0210    „Но се брани три бијела данка,

0211    „Удри мудро, не погини лудо.

0212    „Лукави су и проклети Турци

0213    „Па се чувај, да те не преваре,

0214    „Док владика и сва војска дође,

0215    „Па ћемо им згодом ударити.”

0216    А кад чуо војвода Јакове,

0217    Пољуби га у бијелу руку:

0218    „А нека те, протопопе Шћепо!

0219    „Вазда ли си срца јуначкога!

0220    „А твоја се посветила уста!”

0221    Па му ситну књигу накитио,

0222    А поп Шћепо књигу доватио,

0223    Како соко под бијело крило,

0224    Па полеће преко горе Црне,

0225    Јаков оста чекајући Турке,

0226    Докле сила Турска навалила,

0227    Док дођоше Унцу каменоме

0228    А на мечит своју ђедовину,

0229    Ту клањаше и авдес узеше,

0230    И велики логор учинише,

0231    Па Јакову онда ударише,

0232    Ма се Јаков из чардака брани

0233    Све брзијем прахом и оловом

0234    Од дне до дне три бијела данка

0235    И четири ноћи без помоћи,

0236    Све му с главе гину Граховљани:

0237    Погибе му Лако на пећину,

0238    Добро му се крила саломише,

0239    И Јакова жалост опржила;

0240    Турци носе жито и сијено,

0241    Оков чине а сијеку главе,

0242    А све пале по Грахову куле.

0243    А кад јутро треће освануло,

0244    Кад ево ти брата владичина

0245    А за њиме пет стотин’ момака,

0246    Носи барјак у бијеле руке,

0247    Здраво сиђе Јакововој кули,

0248    Ту га Јаков дочекао дивно,

0249    И даде им бистрицу ракију,

0250    Па сједоше трудни починути;

0251    А кад се је сила окупила,

0252    То гледају Херцеговци Турци,

0253    Па код Унца табор запалише,

0254    На ријеку горје побљегоше,

0255    Па казаше Ченгијћ-Смаил-аги,

0256    Смаил-ага војску уставио.

0257    То виђеше тужни Црногорци,

0258    Па вељаху, утекоше Турци,

0259    Погледа се јунак на јунака:

0260    „Ала, браћо, за Бога једнога!

0261    „Да се данас накидамо глава,

0262    „Шићаримо коња и оружја

0263    „И с Турака ћурков’ и калпака.”

0264    Па отолен на ноге скочише,

0265    Полећеше како соколови

0266    Од бијеле војводине куле

0267    До ријеке и Никољске цркве,

0268    Уватише брда и планине,

0269    А с Турцима џењак заметнуше:

0270    Лукави су Херцеговци Турци:

0271    Силну војску напушташе на се,

0272    Су двије им ударише банде,

0273    Црногорску околише војску.

0274    Ђе је срећа, ту је и несрећа,

0275    У Челину претекоше Турци;

0276    Посјекоше брата владичина,

0277    Узеше му барјак и оружје,

0278    Ту тридесет глава посјекоше,

0279    А остало гором рашћераше,

0280    А Јакова Турци освојили,

0281    И он њима пољубио руке,

0282    И даде им кључе и хараче

0283    И момака дванаест талаца,

0284    И он шњима Али-паши пође,

0285    Пољуби му руку и кољено,

0286    Поведе га у града Мостара,

0287    Ту га паша у тавницу баци,

0288    У њој био по године дана,

0289    Док Грахово фета учинише

0290    И по њему харач покупише

0291    Од нејака од године дана

0292    И до старца од стотине љета,

0293    И виши му зулум учинише,

0294    Двије цркве харач предадоше:

0295    Свети Саво и Свети Никола,

0296    Узеше им двије маџарлије,

0297    И потом је шњима ратовао

0298    И владици руку пољубио.

• Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
• Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862. Исто издата и у Београду, 1986.

---

Prvi udarac Turski na Grahovo (1836)