Корисничке алатке

Алатке сајта


растанак_кара-ђорђија_са_србијом

Растанак Кара-Ђорђија са Србијом

Растанак Кара-Ђорђија са Србијом је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862.

Опис

Ова краћа пјесма описује прилике у Србији на крају Првог српског устанка, и турску одмазду која је услиједила потом. Догађаје пјеснички описује вила у разговору са Карађорђем.

Текст пјесме

0001    Виче вила с Рудничке планине

0002    Изнад воде танке Јасенице,

0003    Она зове у Тополу равну,

0004    А на име Петровића Ђока:

0005    „О курвићу, Ђоко Петровићу!

0006    „Ђе си данас? Ниђе те не било!

0007    „Ако пијеш у механи вино,

0008    „Вино ти се на ране пролило!

0009    „Ако лежиш у ложници с љубом,

0010    „Удова ти љуба останула!

0011    „Зар не видиш, њима не виђео!

0012    „Ђе ти Турци земљу преотеше?”

0013    Ал’ говори Ђоко Петровићу:

0014    „Мучи, вило, муком се замукла!

0015    „Док је мене на Тимоку Вељка,

0016    „И док ми је на Равњу Милоша,

0017    „И док ми је Лазара Мутапа

0018    „На тврдоме шанцу Делиграду,

0019    „Не бојим се цара ни везира.”

0020    Тада њему вила говораше:

0021    „Бјежи, Ђоко, жалосна ти мајка!

0022    „Погибе ти на Тимоку Вељко,

0023    „Разби ти се на Равњу Милошу,

0024    „Мутапа ти Турци затворише

0025    „У тврдоме шанцу Делиграду,

0026    „И прођоше на воду Мораву,

0027    „И на ушћу воду пријеђоше,

0028    „И ето их у Годомин, Ђоко!

0029    „Годомин су поље напунили:

0030    „Коњ до коња, јунак до јунака,

0031    „Барјаци су, кано и облаци,

0032    „А чадори, ка’ бијеле овце,

0033    „Бојна копља, кано гора чарна;

0034    „Не уздај се ни у кога, Ђоко,

0035    „Нико теби помоћи не може;

0036    „Но товари мазге и сејсане,

0037    „А на мазге млого твоје благо,

0038    „На сејсане чоху нерезану,

0039    „Бјежи, Ђоко, Сријем земљи равној.”

0040    Кад то зачу Ђоко Петровићу,

0041    Проли сузе низ бијело лице,

0042    Удари се руком по кољену,

0043    Нова чоха прште на кољену

0044    И од злата бурме на рукама:

0045    „Авај мене, до Бога милога!

0046    „Ђе ме жива уватише Турци

0047    „Код толиких мојијех војвода!”

0048    Па товари мазге и сејсане,

0049    Оде Ђоко Сријем-земљи равној;

0050    Кад је био воду прељегао,

0051    На своју се земљу окреташе:

0052    „Остан’ с Богом, земљо Шумадијо!

0053    „Ако Бог да и срећа јуначка,

0054    „Проћи неће ни година дана,

0055    „Опет ћу те, замљо, проодити.”

0056    Оде Ђоко Сријем-земљи равној.

0057    Тада Турци земљу одузеше,

0058    И по земљи зулум починише,

0059    Поробише танке Шумадинке,

0060    Исјекоше младе Шумадинце.

0061    Да је коме стати, те гледати

0062    И љута се јада наслушати,

0063    Како вију по косама вуци,

0064    А пјевају по селима Турци!

0065    Тако стаде за годину дана,

0066    И од друге половина прође.

0067    Опет виче од Посавља вила,

0068    Она зове Петровића Ђока:

0069    „Ђе си, Ђоко? ниђе те не било!

0070    „Знаш, ђе си се зарекао лани,

0071    „Да поодиш земљу Шумадију

0072    „И бијеле у Тополи дворе.

0073    „Да ти видиш, каки су ти двори!

0074    „Похарани, огњем попаљени;

0075    „Како ти је порушена црква,

0076    „Како су ти парлог виногради,

0077    „И друмови твоји засјечени,

0078    „Обаљене твоје задужбине.”

0079    Проговара Петровићу Ђоко:

0080    „Богом сестро, од Посавља вило!

0081    „Поздрави се мојој Шумадији,

0082    „И мом куму обор-кнез-Милошу,

0083    „Нек ћерају по селима Турке,

0084    „Ја ћу њему доста оправити,

0085    „Оправити праха и олова,

0086    „Из Силистре оштрога кремена;

0087    „А ја одо цару Московскоме,

0088    „Да га служим за годину дана,

0089    „Не би ли ме тамо оправио,

0090    „Да поодим земљу Шумадију

0091    „И бијеле у Тополи дворе.”

Литература

  • Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
  • Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862. Исто издата и у Београду, 1986.

Rastanak Kara-Djordjija sa Srbijom

растанак_кара-ђорђија_са_србијом.txt · Последњи пут мењано: 2022/04/17 14:17