Корисничке алатке

Алатке сајта


сима_андрејевић_игуманов
Сима Андрејевић Игуманов

Сима Андрејевић Игуманов

Сима Андрејевић Игуманов (Призрен, 30. јануар/11. фебруар 18041) — Призрен, 24. фебруар/8. март 1882),2)3), српски трговац и народни добротвор. Заслужан је за оснивање Призренске богословије и за задужбину, која је финансирала целу културно-просветну активност у Старој Србији и Македонији.

Трговац Игуманов

Рођен је на Три Јерарха, 30. јануара/11. фебруар 1804. године у Призрену. Имао је још тројицу браће.4) Његов брат Аксентије се замонашио, а доцније је постао игуман манастира Светога Марка крај Призрена. Сима је код њега одрастао у манастиру па је због тога добио надимак Игуманов.5) Живио је у Србији, затим у Битољу, Цариграду, Одеси, Кијеву.6) Брат га је послао на занат у фабрику бурмута, а Сима је био толико способан да је постао ортак у послу.7) Фабрика је била профитабилна, али Турци су је затворили, па је Сима отишао у Алексинац. У Алексинцу је са стеченим капиталом покушао да отвори фабрику бурмута, али не само да није успео да отвори фабрику него је изгубио сав капитал. Вратио се у Битољ, где је започео трговину пијавицама, које је преко Београда слао по целој Европи.8) Међутим турски паша му је отео један спремљени контингент, а када га је Сима тужио дошло је до дугога судскога спора у коме је Сима остао без новца. Паша је поред тога удесио да Сима буде бачен у тамницу, у којој је чамио пет месеци, а пуштен тек кад је паши поклонио посао са пијавицама.9)

Постаје богат

Започео је испочетка тргујући на ситно. У Цариграду се у то време у тамници нашао Куртеш-ага, пријатељ Симинога брата игумана.10) Бринуо се и обилазио агу у затвору, па му је ага дао скривени новац да га ако може оплоди трговином.11) Тај пут Игуманов је успео да се обогати и да разграна уносан посао. У Одеси је отворио фабрику и трговину дуваном. Посао са трговином дуваном је разгранао у Цариграду, Одеси, Кијеву и Београду. Живећи аскетски и предан Богу почео је да помаже манастир светога Марка, а давао је и средства за школовање многим Србима у Русији. Почео је да поклања црквама, школама, сиротиштима и манастирима.12)

Подизање Призренске богословије

Године 1865. изгубио је сина јединца и то потпуно мијења његово дјеловање. Основао је тада Задужбину Симе Андрејевића Игуманова Призренца, а тестаментом је одредио да задужбином управља Српска православна црква.13)

Дао се у рад за народно добро, помаже цркве и подиже школе у родном крају.14) Главни циљ му је постао да се у Призрену подигне богословија у којој би се образовали свештеници и учитељи. У периоду од 1862 до 1871. дао је 10.000 дуката Призренској црквено-школској општини за откуп земљишта за богословију.15) Богословији је даровао и своју стару кућу у Призрену.16) Дана 16. априла 1871. ударио је темељ за богословско-учитељску школу у Призрену, која је потом дала низ народних дјелатника и свештеника, не само Јужној Србији, него и Црној Гори, Босни и Херцеговини. Издржавање те просветне институције осигурао је једним имањем, купљеним у Београду на Теразијама. У центру Београда се налази његова задужбина, тзв. Игуманова палата. Призренска богословија била је од огромне важности за српски народ. Поред мноштва свештеника и учитеља везана је и за тројицу српских патријарха: патријарха Варнаву, патријарха Павла и патријарха Гаврила. Варнава и Гаврило су били ученици, а патријарх Павле је био учитељ на Призренској богословији.

Повратак у Призрен

Симиним залагањем у Призрену је отворен и руски конзулат.17) Од 1872. поново је у Призрену гдје уз прекид 1875—1881. живи до смрти. Вратио се у манастир светога Марка у коме је и одрастао.18) Ту је и умро 24. фебруара/8. марта 1882. Његова задужбина је дуго времена била активна. Имала је седиште у Београду, а одбор задужбине је преко министарства иностраних дела финансирао целу културно-происветну активност у Старој Србији и Македонији.19) Тим средствима су се школовали студенти у Београду, плаћали се учитељи, давале стипендије ђацима, одржавале и градиле школе.

Извори

  • Народна енциклопедија Српско-Хрватско-Словеначка, друга књига, 1929.

Sima Andrejević Igumanov
Sima Andrejevic Igumanov

1)
http://serbia-forum.mi.sanu.ac.rs/wb/?action=getbook&bookkey=12939#page/40/mode/1up, наслов Сима Андрејевић - Игуманов, часопис Босанска вила, број 3, датум 15. 2. 1904., приступ 3. 3. 2014., аутор Самоуправа, издавач Никола Т. Кашиковић, Прва српска штампарија Ристе Ј. Савића, стр. 41—43
2)
АТ http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0353-9008/2008/0353-90080825253B.pdf Bazić, M. 2008, „Значај оснивања Богословске школе у Призрену у периоду од 1871. до 1912. године“, Баштина, no. 25, pp. 253-264.
3)
НА Народна енциклопедија Српско-Хрватско-Словеначка, друга књига, 1929.
4) , 5) , 15) , 16) , 18)
Значај оснивања Богословске школе у Призрену
6) , 14)
Народна енциклопедија
7)
ГС http://www.glassrpske.com/drustvo/feljton/HRISCANSKO-NASLEDjE-KOSMETA-6/lat/8165.html Фељтон на основу књиге Зорана Богавца Нечујна звона
8) , 9) , 10) , 11) , 12) , 13) , 17) , 19)
Зоран Богавац, Нечујна звона
сима_андрејевић_игуманов.txt · Последњи пут мењано: 2021/09/08 22:29