Стефан Верковић (Угљари, 4. март 1821 — Софија, 30. децембар 1893), сакупљач народних песама и старинар. Постао је познат по збирци народних песама Веда Словена, научном фалсификату, којим је настојао да докаже да су Словени прастановници Балкана и да потичу од Индијаца.

Стефан Верковић је рођен као Хрват Стјепан Верковић 1821. године у Угљарима у Босанској Посавини.¹⁾ Са девет година остао је сироче, па је кратко време био код родбине, а онда су га 1830. предали на одгој фрањевачком свештенику у Толиси, западно од Градачца.²⁾ Ту је живео са фрањевцима и 1833. завршио основно школовање.³⁾ након тога упутили су га у фрањевачки самостан (манастир) Сутјеска, где је похађао 4 разреда једне верзије скраћене гимназије.⁴⁾ Окончавши школовање 1837. постао је фратар и приправник за свештеника. Фрањевци су Верковића 1837. послали у Загреб, где је похађао две године Филозофије, што је била уобичајена степеница између гимназије и Теолошког или правног факултета.⁵⁾ На Теолошки факултет уписао се 1839.⁶⁾ Завршио је три године теологије, а онда је 1843. одустао од школовања.⁷⁾

Школовао се у време илирског покрета и ступио је у контакт са Људевитом Гајем, Вјекославом Бабукићем и Албертом Нугентом почео је да за њих обавља поверљиве послове.⁸⁾⁹⁾ Прихватио је Гајеве идеје да су Јужни Словени потомци Илира.¹⁰⁾ Током 1843. Гај га је послао да извиди политичко расположење и успостави контакте дуж обале, све до Скадра.¹¹⁾ Тад је боравио и на Косову, Албанији, Босни и Херцеговини. Крајем 1843. по Нугентовом налогу путовао је у Београд и Солун. У Београду се упознао са Фрањом Захом и Илијом Гарашанином.¹²⁾ Једно време, изгледа до 1848, био је у служби неког властелина. По налогу Илије Грашанина тајно је пратио Михаила Обреновића у Загребу, па је након успешно обављенога задатка у Крагујевцу добио 200 дуката од Гарашанина.¹³⁾ Илија Гарашанин му је онда давао друге поверљиве задатке, а 1849. заједно са Матијом Баном укључен је у рад тајне организације припреме устанка у јужнословенским земљама.¹⁴⁾ Док је Матија Бан био главни за јужне крајеве са средиштем у Дубровнику Верковић је девет месеци као његов курир у Котору преносио пошту до Скадра и Цетиња.¹⁵⁾ Поред основнога посла у то време је почео да сакупља стари новац.¹⁶⁾

Напустио је богословију и отишао је 1848. године у Београд.¹⁷⁾ Упознао се са Илијом Гарашанином и прешао је на православље.¹⁸⁾ Гарашанин га је упутио у Македонију са циљем да обавља поверљиве послове за Кнежевину Србију.¹⁹⁾²⁰⁾ У Македонији је боравио од 1850. до 1860.²¹⁾ Бавио се археологијом, историјом и сакупљао је народне песме.²²⁾ Један део песама издао је 1860. у Београду, а то су биле Народне песме македонских Бугара.²³⁾ Сакупио је у Македонији много старих рукописа и књига, а бавио се и трговином антиквитетима.²⁴⁾ Бугарска влада му је дала пензију у замену за његову збирку антиквитета, па је отада живео у Софији.²⁵⁾

Био је занесен идејама да су Словени потомци Илира, Трачана и античких Македонаца и да су преносници културе као и Индијци.²⁶⁾²⁷⁾ Надао се да ће то моћи да докаже помоћу народне предаје Помака, муслиманског становништва. Идеје је црпио од бугарскога псеудоисторичара Раковскога, који је тврдио да је грчка митологија настала преправљањем старобугарске митологије, да је бугарски претопљени санскрит и да су Пелазги као учитељи Грка били у ствари само различито називани, час као Етрурци, као Илири, Македонци и као Бугари.²⁸⁾ Верковић је почео да тражи доказе за оно у што је веровао. Један учитељ из Крушева Гологанов почео је да по Верковићеву налогу тражи песме о старом македонском цару, о Орфеју и о пресељењу Словена из Индије.²⁹⁾ Међутим пошто Гологанов није ништа нашао почео је да измишља и продаје Верковићу песме, какве је овај тражио.³⁰⁾³¹⁾

Верковић је на основу измишљених песама објавио 1874. године у Београду књигу Веда Словена.³²⁾³³⁾ Иако је било неких негативних критика Верковић је у Санкт Петербургу 1881. објавио други том песама. Са књигом Веда Словена успешно је изашао пред московску етнографску изложбу.³⁴⁾ Иако је то био очит фалсификат ипак је требало јако много времена да се то утврди.³⁵⁾ У Русији је живео 14 година, а у Бугарску се вратио 1891.³⁶⁾

Кореспондентни је члан Друштва српске словесности од 1863. Дописни је члан Српског ученог друштва наименован 1864. Почасни је члан Српске краљевске академије од 1892.

• Зборник 53, 2005 http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0543-1220/2005/0543-12200503029R.pdf, наслов Љ. Раденковић, Кривотворење фолклора и традиције- неки словенски примери , издавач Матица српска, часопис Зборник матице српске за језик и књижевност, број 53, година 2005, место Нови Сад, стр. 29-44, приступ 5. 5. 2014.
• Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд 1929, књига 4, 1065
• Љ. Доклестић, 1981 http://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=86701, наслов Животни пут Стјепана Верковића (1821-1894) , издавач Филозофски факултет Загреб, часопис Радови Завода за хрватску повијест, број 14(1), година 1981, место Загреб, стр. 229-358, приступ 7. 5. 2014.
• Енциклопедија Југославије, Загреб, 1955–1971.
• Енциклопедија српске историографије, С. Ћирковић и Р. Михалчић, Београд, 1997.
• Српски биографски речник. Матица српска 2004 2, 152 (Љ. Вељковски).

• http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=81, Краћа биографија на сајту САНУ

Stefan Verkovic