Стефан Кумануди (грч. Στέφανος Κουμανούδης) (Једрене, 22. децембар 1818 — Атина, 19. мај 1899), грчки археолог. Био је професор и декан на Универзитету у Атини и генерални секретар Атинског археолошког друштва (1859—1894). Као дечак живео је и школовао се у Београду. Руководио је многим археолошким ископавањима споменика античке Грчке.

Родио се 22. или 23. децембра 1818. године у Хадријанопољу (Једрене) у богатој трговачкој породици. На почетку Грчкога рата за независност (1821—1830) због турског прогона његова породица је избегла у Београд.¹⁾ У Београду је похађао основну школу и научио је српски, а школовање је наставио са неколико грчких учитеља.²⁾ Из Београда се 1832. преселио у Силистру, град у североисточној Бугарској, који се од 1829. до 1836. налазио под руском контролом.³⁾ Градоначелник Силистре био је Куманудисов рођак. У том граду мали Куманудис је научио и руски језик.⁴⁾

Отац га је 1835. вратио у Београд, а онда га је послао у Минхен, где је Куманудис две године учио немачки и латински језик.⁵⁾ Уписао се на филозофски факултет у Минхену. Ту су му професори били немачки хелениста и филолог Фридрих Вилхелм Тирш и немачки филозоф Фридрих фон Шелинг.⁶⁾ У Минхену је студирао до 1839, а онда је годину дана студирао у Лајпцигу, а од 1840. до 1842. студирао је у Берлину.⁷⁾ У Берлину му је предавао Фридрих Август Бек, филолог, оснивач новије епиграфије и блиско повезан са Грчком и Атинским археолошким друштвом.⁸⁾ После Немачке Куманудис се преселио у Париз, где је од 1842. до 1843. учио филологију на Сорбони и Колежу де Франс.⁹⁾ Након студија путовао је по Риму и Италији упознавајући се са историјским споменицима.¹⁰⁾

У Београд се вратио 1843.¹¹⁾ Своју прву књигу издао је 1845. године о братовом трошку. У Београду је преводио филозофска дела са немачког и француског, а почео је и да пише поезију.¹²⁾ У Атину је стигао 1845. и тражио је да предаје на универзитету, али одбијен је јер са собом није понио ниједну диплому, која би доказивала да је завршио факултете у Немачкој и Француској.¹³⁾ Одбио је понуђено место у гимназији. Ипак уз помоћ пријатеља из Париза добио је место привременога предавача филологије на Универзитету у Атини.¹⁴⁾ Постављен је 1846. за ванреднога, а 1854. за редовнога професора.¹⁵⁾ Четири пута био је биран за декана филозофскога факултета. Постао је 1863. учитељ младога грчкога краља Ђорђа I Грчкога, који је као син данскога краља веома мало знао о Грчкој.¹⁶⁾ Када се краљ оженио Олгом Константиновном онда је Кумануди постао краљичин учитељ.¹⁷⁾ Био је професор на универзитету све до 1886, а једном приликом је одбио понуђени положај ректора Универзитета.¹⁸⁾

Паралелно са универзитетским обавезама Кумануди је учествовао у археолошким истраживањима.¹⁹⁾ Био је члан Атинског археолошког друштва. Изабран је 1853. за секретара Атинског археолошког друштва.²⁰⁾ Када је замрла активност друштва тражио је и добио 1858. од министарства средства за обнову друштва под истим именом. Он је 1859. изабран за генералног секретара Атинског археолошког друштва и на том положају остао је до 1894.²¹⁾ Написао је књигу Атински надгробни натписи (1871). Руководио је археолошким ископавањима храма олимпијскога Зевса, Асклепијевога светилишта, Еуменове стоје, Азталове стоје Хадријанове библиотеке, Римске агоре у Атини, гробља Дипилос-Керамикос, Дионизијева театра и другим.²²⁾ Између осталога бавио се и превођењем српских народних пјесама на грчки језик.

Дописни је члан Српског ученог друштва од 1881. Почасни је члан Српске краљевске академије од 1892.

• Биографија Стефана Куманудија на грчком
• Α. Παπαγεωργίου: Σ. Κουμανούδης (1818–1899). In: Αφιέρωμα εις K. I. Αμαντον. Αθήνα 1940. Σελ. 331–350.
• Εγκυκλοπαίδεια Δομι 9, σελ. 5.

• Краћа биографија на сајту САНУ

Stefan Kumanudi