Ударац Али-пашин на Лијешњане (1858) је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

0001    Даву чине подгорички Турци

0002    На дивану паше честитога:

0003    „Али-пашо, цареви већилу!

0004    “Ал’ не видиш ал’ хабера немаш,

0005    „Да ми Турци живјет’ не можемо

0006    “Од крваве нахије Љешанске?

0007    „Притиште нам поља и ливаде,

0008    “А освоји грозне винограде,

0009    „Ми се Турци маћи не смијемо,

0010    “Нит’ у Љешкопоље испанути,

0011    „Нити Зетом прошетати равном,

0012    “Да ми наше видимо тимаре,

0013    „Од српскијех силнијех вукова,

0014    “Но излазе из крвавих гора,

0015    „Нас чекају на друмове Турке,

0016    “Те нам русе ос’јецају главе.

0017    „То је зазор цару честитоме,

0018    “А камоли цареву везиру,

0019    „Но подигни војску од низама,

0020    “А ми ћемо дићи Подгорицу,

0021    „Да на влашко племе ударимо,

0022    “На Фармарке на село крваво,

0023    „Не би ли нам Бог и срећа дала

0024    “И нафака Мухамеда свеца,

0025    „Да Фармарке село изгоримо

0026    “И Кокоте хариш учинимо,

0027    „С тијем бисмо лахе уплашили,

0028    “И ми Турци мало починули.

0029    „А ево нам згода превелика!

0030    “Књаз Даниле није на Цетиње,

0031    „Но је поша с његовом књегињом

0032    “На тефериџ на Ловћен планину,

0033    „Са Данилом српске поглавице,

0034    “Што би дошле њима уиндату.„

0035    На то паша њима одговара:

0036    “Турци браћо, жалосна вам мајка!

0037    „Није оно Љешанско јунаштво,

0038    “Да отимљу поља и ливаде,

0039    „И да с’јеку крајичнике Турке

0040    “Според наше варош-Подгорице,

0041    „Но Данила Петровића књаза,

0042    “Који метну у ред Црногорце,

0043    „Да не смије натраг побјегнути,

0044    “Но на себе Турке дочекати,

0045    „Па се бојим бруке и срамоте,

0046    “Јер ће паша изгинути војска,

0047    „Јер су, Турци, зорни Црногорци.

0048    “Откад Ферик-пашу задобише

0049    „И цареву војску исјекоше

0050    “На Граховцу пољу широкоме,

0051    „Не страше се до Бога никога.

0052    “Али хајте, диж’те Подгорицу

0053    „И њезине околине љуте,

0054    “Ја ћу дићи војску од низама,

0055    „И кренућу убојне топове,

0056    “Да на влашко племе ударимо,

0057    „Да га живим огњем изгоримо,

0058    “Нека знадувласи по крајини,

0059    „Да су јоште у животу Турци.“

0060    Када Турци пашу разумјеше,

0061    До земље се паши поклонише,

0062    Пак дигоше варош Подгорицу

0063    И њезине околине љуте,

0064    Паша диже војску од низама,

0065    Са низамом убојне топове.

0066    Мисли паша ударит’ кријући,

0067    Изненада село притиснути

0068    Љешњанина добра срећа била,

0069    Јере турску опазише војску,

0070    Те скочише на ноге јуначке,

0071    И Турцима поше у сретање.

0072    На Ситницу војску дочекаше,

0073    Убише се боја жестокога,

0074    И сломише варош Подгорицу,

0075    Која бјеше махом похитала,

0076    Да на’прва добије поштење.

0077    У то приспје Али-паша с војском,

0078    Са низамом и са топовима,

0079    Тер на војску ршун учинио.

0080    Ондан Турци сложно ударише,

0081    Од Ситнице Србе поломише,

0082    До Фармарка села доћераше,

0083    У убише сивога сокола,

0084    Од књажеве гарде десечара,

0085    По имену Митра Јошовића,

0086    И шестину раном обранили.

0087    Ал’ се Срби покорит’ не дају,

0088    Но бој бију, а село ми бране,

0089    А кликују Љешњане остале.

0090    У то дође стотина јунака,

0091    И пред њима војвода Иване

0092    С побратимом Иван-капетаном,

0093    И на Турке сложно ударише,

0094    Мало натраг турке поћераше,

0095    Метеризе тврде уфатише.

0096    Ал’ се низам повратит’ не даје,

0097    Него хоће село да опали,

0098    Јере паша ршун чинијаше,

0099    Ма се мушки војевода брани

0100    И његови Љешњани остали,

0101    Бој ми бију, метеризе бране,

0102    Турчин пада, никад не престаје,

0103    А не могу да уграбе главе,

0104    Јере низам сипље огањ живи,

0105    Брани своје мртве и рањене,

0106    Мртве грабе подгорички Турци,

0107    Да им Србин не пос’јече главу.

0108    У то низам топове привуче,

0109    Стаде бити метеризе тврде,

0110    Ал’ јунаци јесу Црногорци,

0111    За топове и низам не маре,

0112    Но бој бију, кличу се јунаци,

0113    Јунаке је тама притиснула

0114    Од брзога праха и олова.

0115    Тако траја од јутра до мрака,

0116    Бој огњени никад не престаде.

0117    Кад у вечер о акшаму било,

0118    Кћаше бити јада од Турака,

0119    Јер Србима добра помоћ дође,

0120    Од Љешњана сва нахија горња,

0121    Која та дан бјеше на пазару,

0122    И Цеклинска жупа сваколика.

0123    Но их Турци чекат’ не смљедоше,

0124    Него с пашом грдни побјегоше

0125    Пут лијепе варош-Подгорице,

0126    Носећ’ собом мртве и рањене.

0127    Вјеруј, побре, сами кажу Турци

0128    За њихову грдну погибију,

0129    Да нијесу тако изгинули,

0130    Како кад је Махмут погинуо

0131    На Крусама селу крвавоме,

0132    Нит’ Турцима вишег јада било,

0133    Нити више тужбарице било

0134    Од Турака и турскијех була,

0135    Што је та дан о светом Илији.

0136    А Срби се на једно скупише,

0137    И три пута шамлук учинише,

0138    Јер јунаци славу задобише,

0139    Међу њима Иван капетане,

0140    Он од књаза задоби сердарство,

0141    А војвода пофалу јуначку.

0142    Сада моју пјесму завршујем

0143    На пофалу српске крајичника.

• Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
• Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902.

---

Udarac Ali-pasin na Lijesnjane (1858)