Ударац на Граово Омер-пашине године српску народну пјесму, Вуку Караџићу је послао поп Вук Поповић из Боке. Односи се на Црногорско-турски рат (1852—1853). Објављена је у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

0001    Закукали у Стамболу Турци

0002    Принијели крваве мазаре

0003    А од Спужа и од Подгорице,

0004    И од Бара и од града Скадра,

0005    И Жабљака на крај Горе Црне,

0006    Плачу, куме, царску руку љубе:

0007    „Ај помагај, драги господару!“

0008    Давом чине аге и бегови

0009    И остали турски муселими.

0010    Осман паша поче говорити:

0011    „Султан-царе, земљи господаре,

0012    “Ал’ помагај, ал’ сабљом сијеци,

0013    „Ал’ обали мечит и мунаре,

0014    “Нек се граде цркве и олтари.

0015    „По граници крајем Горе Црне,

0016    “У три града твоја, господару,

0017    „Књаз Данило с Турцим’ мира неће,

0018    “Већ с Турцима заметнуо кавгу,

0019    „А све своје кори Црногорце,

0020    “Друмове нам сваке затворише,

0021    „А одбише од ћабе аџије,

0022    “Затворише ловце и трговце,

0023    „По друмима исјекоше Турке,

0024    “Не даду нам вола уватити,

0025    „Ни од града никуд одмакнути,

0026    “Ни радити нашу бабовину;

0027    „Ми од глади побисмо волове,

0028    “А од рђе коње продадосмо,

0029    „А бијеле овце ископасмо,

0030    “Још држимо при себе оружје.

0031    „Те бранимо цареве градове;

0032    “Ми их више држат’ не моремо,

0033    „Ни цареву бранити границу.“

0034    У ту ријеч у коју бијаху,

0035    Доклен друге даве допадоше:

0036    Од широке од Херцеговине

0037    Дође бега двадес и четири,

0038    Све бијело нагрдили лице,

0039    И дванајес була завитијех

0040    У крваве ћурке и калпаке,

0041    Сваког ћу ти по имену казат’:

0042    Од Мостара бега Ћумурију,

0043    А од Стоца Ризван-беговића,

0044    Из Љубина Гавран-капетана,

0045    С Невесиња бега Љубовића,

0046    С Гацка равна два Ченгића млада,

0047    Од Никшића бега Мушовића

0048    Шњим ђидија Брунчевић кадија,

0049    С Плане равне два Хавдесић’ млада,

0050    А од Ђеча Ћатовић-Мурата,

0051    Од Требиња Ресул-беговића,

0052    Од проклете Корјенићке Жупе

0053    Ту четири аге долазише,

0054    И четири буле доведоше,

0055    И пред свијем Аговић Мамуте.

0056    Кара-Мамут даву учинио,

0057    Више лаже него право каже:

0058    „Ај помагај, драги господару,

0059    “Што ти раја од Турака ради,

0060    „Све продаше Турке у кауре

0061    “А предаше колач на Цетиње.

0062    „Султан-царе, драги господаре,

0063    “Сва се раја море одољети,

0064    „Ал’ не могу млади Граовљани,

0065    “Која, царе, о невјери ради,

0066    „Све за образ црногорског књаза.

0067    “Да ти право, господару, кажем,

0068    „А што триста Граовљана раде,

0069    “А пред свијем војвода Јакове

0070    „Што искори триста Граовљана,

0071    “А пред њима тридес харамбаша,

0072    „Од књаза им обећава мито,

0073    “Да сијеку Херцеговце Турке.

0074    „Које јаде по Турћији раде:

0075    “Робе, пале, многе јаде раде

0076    „Исјекоше по друмима Турке.

0077    “И те бисмо јаде поднијели,

0078    „Али ево мука и горијех:

0079    “Сваку су нам скалу затворили

0080    „Од Њемачке и од Дубровника,

0081    “Не даду нам ћара учинити,

0082    „Отеше нам трговне волове,

0083    “Исјекоше ловце и трговце,

0084    „А разбише карван-кириџије,

0085    “И те бисмо јаде поднијели,

0086    „Али ево мука и горијех:

0087    “Читлуке нам царске посвојише,

0088    „А побише баше и субаше,

0089    “Обалише царске карауле,

0090    „А сејмене ваше изгубише.

0091    “И те бисмо јаде поднијели,

0092    „Кад нам нема боље, господару,

0093    “Али ево јада и горијех:

0094    „Ево има три године дана

0095    “Не даду ти гроша ни харача,

0096    „Тескере ти ногам’ погазише,

0097    “Бурунтије на ватру турише.

0098    „Све то чини војвода Јакове.

0099    “Он је глава од свега Граова,

0100    „И сувише од по Горе Црне,

0101    “Што он рече, ни књаз не порече.

0102    „Ај помагај, драги господару,

0103    “Ал’ данаске али до вијека,

0104    „Већ с’ овако не може живљети.

0105    “Сву је нашу побунио рају,

0106    „Обрнуше на Цетиње равно,

0107    “Принијеше колач и дарове

0108    „За поштење Петровића књаза,

0109    “Што им руку и слободу дава.„

0110    Тадар царе ријеч проговара:

0111    “Дишер море, Аговић-Мамуте,

0112    „Ко ће сили мојој одољети

0113    “Ко л’ цареву земљу посвојити?

0114    „Ви лажете аге свеколике.“

0115    Тад дванаест зацмиљело була,

0116    А бацише крваве хаљине:

0117    „Ај помагај, драги господару,

0118    “Све ј’ истина што ти аге кажу.

0119    „Нас ватају буле у чардаке

0120    “На душеке у шикли одаје,

0121    „У по ноћи кад видока нема,

0122    “Па сијеку наше господаре,

0123    „А нас воде у Граово равно,

0124    “Те нас крсте у бијеле цркве,

0125    „А каде нас воском и тамјаном,

0126    “А мажу нас уљем и памуком,

0127    „Ај помагај, драги господару,

0128    “А то није у нашему дину.

0129    „Кад нас крсте, да нас узму за се,

0130    “Све бисмо им буле опростиле,

0131    „Него неће но нас препродају

0132    “У Латине, те узимљу благо.

0133    „То ми више трпљет’ не можемо,

0134    “Но ако нам помоћ дати нећеш,

0135    „Ми ћемо се саме покрстити

0136    “Часнијем се вином напојити,

0137    „А четверо поста испостити,

0138    “Сву ришћанску дужност савршити,

0139    „Дин поулит’, а крст пољубити,

0140    “Султан-царе, драги господаре,

0141    „Све о тебе и о твојој души.

0142    “Није воља, но је за невољу.„

0143    Кад то царе буле разумио,

0144    Па срдито на ноге скочио,

0145    У суџаду ногом ударио:

0146    “Ала, рече, до Бога милога!

0147    „А што моји јадни Турци раде!

0148    “Ја не жалим млоге турске главе,

0149    „Но кадуне моје кукавице.

0150    “Да ј’ од кога не бих ни жалио,

0151    „Но од мале ломне Горе Црне

0152    “И Данила књаза Петровића,

0153    „Који земљу моју притискује,

0154    “Според њега војвода Јакове,

0155    „Он затиче босанског везира

0156    “Вели поћ’ ће ал’ му неће доћи,

0157    „Ел не смје с војском на Граово.“

0158    Онда царе пашам’ бесидио.

0159    „Седам паша у Стамболу моме,

0160    “Што чините, сваки погинуо!

0161    „Што цареву земљу не браните,

0162    “А с Црном се Гором не бијете,

0163    „А Данила књаза не палите?“

0164    Омер паша поче говорити:

0165    „Султан-царе, земљи господару,

0166    “Ну погледај у старе ћитапе,

0167    „Што су старе паше задобиле

0168    “Бој бијући с ломном Гором Црном.„

0169    Па му наред поче кажевати:

0170    Камо ли ти три паше цареве

0171    Румелиски и паша Пољачки,

0172    И Мехмеда паше босанскога

0173    И сувише Ћају из Стамбола

0174    И он води четерес иљада,

0175    Тамо пође, а амо не дође.

0176    Махмуд паша од Скадра бијела

0177    И он купи у два пута војску,

0178    Оба пута у полу године,

0179    Шњиме иде седамдесет бега

0180    Од дванаес царевих градова,

0181    И сувише сила и Турћија,

0182    Четрдесет и једна иљада,

0183    И удари на Петра владику.

0184    Ту изгуби силу свуколику,

0185    И сувише цвијет од Турака,

0186    И господу старијех оџака,

0187    И сувише њега погубише.

0188    Нашто није ласно ударити

0189    Без стотину и двадес иљада.

0190    Кад то чуо султан у Стамболу,

0191    Омер-паши ријеч бесидио:

0192    “Ја ћу дати колико ти драго

0193    „И сувише на мору бродове.“

0194    Завезе му бумбе и топове,

0195    А у друге таин и џебану,

0196    А у треће регуларну војску.

0197    И цар пашу стаде сјетовати:

0198    „Ајде с Богом, моја вјерна слуго,

0199    “Сву погази рају по граници,

0200    „А поватај српске поглавице,

0201    “Па свакога у тамницу баци,

0202    „Нек познају свога господара.

0203    “Док не дођеш Оногошту граду,

0204    „До границе Петровића књаза,

0205    “Ту ћеш с војском добро починути,

0206    „Док планине запану снијегом,

0207    “А промрзну дрвље и камење.

0208    „Осман паша од Скадра бијела

0209    “Нек истури близу Зете војску.

0210    „Трећу војску низ равне Дробњаке,

0211    “Нека пале све седморо Брда,

0212    „Сви једнако с војском ударите.

0213    “А четврту на равне Бањане,

0214    „И пред њима Дервиш-пашу мога,

0215    “Нека себе зове Граовљане,

0216    „Нек војводи божју вјеру дава,

0217    “Нек му вјеру и невјеру дава.

0218    „Ако њему не изгубиш главу,

0219    “Кунем ти се вјером и кураном,

0220    „Даћеш твоју чисто за његову.

0221    “А он мене више јада ради,

0222    „Но остала сваколика раја,

0223    “И сувише полу Горе Црне.

0224    „Дервиш-пашо, моја права слуго,

0225    “Што је мушко од седам година,

0226    „Све сијеци и на ватру бацај,

0227    “Што је женско младо и лијепо,

0228    „Све пороби мало и велико,

0229    “Мене ћеш их у Стамбол послати.

0230    „Њихове им куће опалите,

0231    “Богомоље цркве оборите,

0232    „Липове им крсте погазите,

0233    “А црквене књиге погорите,

0234    „А попове српске поватајте,

0235    “Обријте им браде и главе.

0236    „А Антуна војводина сина

0237    “Њега ћете како преварити,

0238    „Ал’ на вјеру, али на невјеру,

0239    “Жива ми га у девлет пошљите.

0240    „Мене кажу у Стамболу Турци,

0241    “Таке главе у Граову нема

0242    „И сувише што влаиња рађа,

0243    “Зањ ћу старе повратит’ границе,

0244    „И потврдит’ што и прије биле.“

0245    То рекоше, цара пољубише,

0246    И отолен војску поведоше.

0247    Здраво сиње море превезоше,

0248    Изађоше бијелу Мостару

0249    О јесени дану Николину.

0250    У пут паше рају погазише,

0251    И тежак им зулум учинише,

0252    Узеше им пусат и оружје,

0253    Узеше им коње и волове,

0254    Расјекоше масло и овнове,

0255    И сувише јечам и шеницу;

0256    Поваташе рајске поглавице,

0257    Све бацише у тамницу Турци,

0258    И у тешко гвожђе заковаше,

0259    Па с отолен с војском подигоше,

0260    И на троје војску дијелише:

0261    Смаил паша низ равне Дробњаке,

0262    И повезе бунбе и топове,

0263    Да тевтиши Брда и Дробњаке;

0264    Махмуд паша на Нишићку Жупу,

0265    Да опали Жупу свуколику,

0266    И манастир, српску богомољу;

0267    Омер паша граду Нишићкоме,

0268    И повезе бунбе и топове,

0269    И он оде на Острог границу,

0270    Да обали стојна манастира

0271    И зароби светог Василија,

0272    Па отолен на Чево крваво;

0273    Дервиш паша на равне Бањане,

0274    И повезе бунбе и топове. -

0275    Књаз Данило не сједи залуду,

0276    Но покупи ловну Гору Црну

0277    И пред њима српске поглавице,

0278    И лијепо поче сјетовати:

0279    „Не бојте се, браћо Црногорци,

0280    “Нек је Турак’ стотину иљада,

0281    „А нас Срба двадесет иљада,

0282    “Ако Бог да, разбићемо Турке,

0283    „Нека пале Брда сваколика,

0284    “Нека иду низ Бјелопавлиће,

0285    „Док изађу у дно Мартинића,

0286    “Куда им је стара погибија.„

0287    Па дозивље свога брата Мирка:

0288    “Ајде узми шест иљада војске,

0289    „Шњима да си на Орлову Луку,

0290    “Те премамљуј преко поља Турке.

0291    „Ти Новица српска поглавица,

0292    “Ајде узми три иљаде војске,

0293    „Шњима пођи на равно Јаворје,

0294    “Те премамљуј уз Морачу Турке.

0295    „Ти војвода с Црничке наије,

0296    “Ајде узми војске шест иљада,

0297    „Те се чувај паше скадарскога,

0298    “И премамљуј преко поља Турке.

0299    „Ти војвода Петре Вукотићу,

0300    “Ајде узми војске три иљаде,

0301    „Шњима чувај светог Василију,

0302    “И премамљуј преко Чева Турке,

0303    „Док уједно војску саставимо,

0304    “Па ћемо им онда ударити,

0305    „Вала Богу, славу задобити,

0306    “А поштење старо поновити.

0307    „А ти бане, војвода Јакове,

0308    “Ето тебе Цуце свеколике,

0309    „И пред њима Андрије сердара,

0310    “Имаш добро триста Граовљана,

0311    „И сувише Цуца шес стотина.“

0312    То рекоше, на ноге скочише,

0313    Сваки оде ђе је мјесто коме,

0314    А војвода у Граово пође,

0315    И понесе књигу на сердара,

0316    Да нареди Цуце свеколике,

0317    Да чекају по границам’ Турке.

0318    Здраво пође, у Граово дође.

0319    Насред поља код бијела хана

0320    Ту на окуп Граовљане нађе,

0321    Ту им књигу од Цетиња каза,

0322    Па отолен сваки дому своме,

0323    А војвода на бијелу кулу.

0324    На ногам’ га дочекала Стана,

0325    На оџаку у бијелу кулу,

0326    На оџаку ватру наложила,

0327    А у за њу каву пријарила,

0328    Крајем ватре душек поставила,

0329    И дивно му мјесто учинила,

0330    Њему каву и ракију дала.

0331    У том хашам мркла ноћца дође,

0332    Па војвода у постељу пође,

0333    Те уморан санак боравио,

0334    Крајем њега вјерена љубовца.

0335    Санак спију ноћи до поноћи,

0336    Док се Стана у сну препанула,

0337    А војводу руком отурила.

0338    Мили Боже чуда великога!

0339    Грдна санка, Бог да га убије!

0340    Сан саснила војводина Стана

0341    У Граову у бијелу кулу

0342    На бијелу војводину руку,

0343    Ђе је била и очим’ виђела

0344    Са висока брда Савинога,

0345    Ђе Бањане вода притиснула

0346    Од бијеле куле Баћовића

0347    До бијеле куле Радовића,

0348    Вода мутна брда потопила,

0349    А по води поникнуло борје

0350    А на борје несите аждаје

0351    Крвавије нога до кољена,

0352    Огњеније крила до рамена,

0353    Иза воде сиви соколови,

0354    Па са сваке салијећу стране,

0355    И доносе бањске перјанице,

0356    Товарне им коње занијела,

0357    И потопи ораће волове.

0358    Виђох голе проз Бањане цркве.

0359    На Велимље код Царске Паланке,

0360    Пред њом кука седам кукавица,

0361    Међу њима попадија млада,

0362    Гологлава како мушка глава,

0363    Попа Крста вјерена љубовца,

0364    Она ћеши седам кукавица.

0365    Мало стоја, не би николико,

0366    Док порева вода из Бањана

0367    На широко поље Ријечане.

0368    Док се Стани дало погледати

0369    Изнад поља на Осоје Црно,

0370    Ту виђела војводу Јакова,

0371    Око њега триста Граовљана,

0372    И пред свијем дијете Антуна,

0373    На Антуну обиљежје дивно,

0374    Наглу сабљу у десници руци.

0375    Док уз брдо вода наревала,

0376    А скочило триста Граовљана,

0377    Да завале друме и потоке;

0378    Вода мутна више кидисала,

0379    Занесе им овце и торине,

0380    И остале куће и јагнила.

0381    Излијећу сиви соколови

0382    Огњеније крила до рамена,

0383    Па све младе прже Граовљане;

0384    Док из воде загрмљеше муње,

0385    Разагнаше на четири стране

0386    А побјеже Јаков на дорату

0387    Уз Руштицу зелену планину,

0388    А за њиме сва остала војска.

0389    Страга вода брда уватила,

0390    Све потопи дрвље и камење,

0391    И сувише овче прибојице,

0392    А из воде жива пуца муња

0393    Вала Богу! брда проламљају,

0394    Стра узела и гора и трава.

0395    Полећели сиви соколови,

0396    Да избију очи у јунака,

0397    Ал’ се свачим добри момци бране,

0398    А највише праом и оловом.

0399    Док завика Јакововић Анто:

0400    „Граовљани, моја браћо драга,

0401    “Пун’те пушке, ноже повадите,

0402    „Те удрите сиве соколове.“

0403    Па он свога ножа повадио,

0404    Те соколу крила уграбио,

0405    Лијево му од огња живога,

0406    Десно бјеше од сувога злата,

0407    Он га себе метну у њедарце.

0408    У то виђе остала дружина,

0409    Вода стаде, тице заплашише.

0410    Све то Стана очима гледаше,

0411    Од тога се добро препанула,

0412    Па побјеже натраг у Граово,

0413    Кули дође, ту Јакова нађе,

0414    И Антуна сина јединога,

0415    У руци му соколово крило,

0416    Па га метну на бијелу кулу.

0417    То Граову свему мило било.

0418    Мало стаја, не би николико,

0419    Док по пољу тама притиснула,

0420    Сама тама ка из земље трава,

0421    Иза таме шаровите гује,

0422    И за њима несите аждаје;

0423    Колико су подигнуле крила,

0424    Све Граовско поље притиснуле,

0425    А испод њих жива ватра скаче,

0426    Од њих куле горе по Граову.

0427    Кад то виђе војводина Стана,

0428    Па побјеже на бијелу кулу,

0429    А на кулу пенџер отворила,

0430    А уз поље горје погледала:

0431    Двије цркве обје огољеле,

0432    А мутна их вода обузела,

0433    Из њих златне крсте изнијела,

0434    Низ поље их на валове ваља,

0435    А по крају б’јеле пјене баца,

0436    Док сарева до бијела хана.

0437    Ту је стала, поље потопила,

0438    А на кулу змије кидисале,

0439    Аждаја се око ње савила,

0440    Сву је кулу вода обузела,

0441    А све равно поље потопила,

0442    У њу бјежи Бара сваколика,

0443    А највише браћа Вујачићи,

0444    Сви да бране кулу војводину.

0445    Док аждаја кулу оборила,

0446    Мутна вода Живка занијела,

0447    И осталу браћу свуколику,

0448    А војводу аждаја прождрла,

0449    Анта сина жива доватила,

0450    Готово га прождријет’ бијаше,

0451    Све га брани остарала мајка,

0452    Поповића опазила Врука,

0453    Ђе му змије очи пију црне.

0454    Сан виђела, па се препанула,

0455    У сну скочи ка да се помами,

0456    Па закука из грла бијела,

0457    А побјеже низ бијелу кулу.

0458    А виче јој војвода Јакове:

0459    „Љуби Стано, бољела те глава!

0460    “А зар си се ноћас помамила,

0461    „Ал’ си јуче у вину препила,

0462    “Што ли ти је, Бог те не убио!„

0463    Тадар Стана санак разабрала.

0464    Више неће у меку постељу,

0465    Но ево је на оџак укулу,

0466    На оџаку ватру наложила,

0467    А уза њу каву пријарила,

0468    А насула у боцу ракију.

0469    У то дође војвода Јакове

0470    Из одаје из мека душека.

0471    На ноге га Стана дочекала,

0472    И свилен му душек поставила,

0473    А мрку му каву послужила,

0474    Иза каве бистрицу ракију.

0475    Тадар Стани ријеч беседио:

0476    “Шта је, Стане, глава те бољела!

0477    „Али си се бона помамила,

0478    “Ал’ под старост свијест изгубила,

0479    „Али си се у сну препанула,

0480    “Кажи право, очињег ти вида!„

0481    Тадар Стана тиом бесидила,

0482    “Прођи ми се, драги господаре,

0483    „Сан виђела, чудо невиђено,

0484    “Тако рећ’ ћу биће у добри час.„

0485    Па му с прве до потоње каже

0486    Шта је било, и на сан виђено.

0487    Кад то чуо војвода Јакове,

0488    Не бјеше му мило николико,

0489    Па овако ријеч бесидио:

0490    “Прођ’ се тога, моја вјерна љубо,

0491    „Сан је клапа а Бог је истина.“

0492    У то свану и сунце ограну,

0493    Док му књига из Бањана дође

0494    Од Дервиша паше царевога:

0495    „О војвода, бане из Граова,

0496    “Дођи мене на равне Бањане,

0497    „И доведи Граовске главаре.“

0498    Он му доста обећава мита.

0499    Кад Јакову танка књига дође,

0500    И видио што му паша пише,

0501    Ону тури, њему другу пише,

0502    „Дервиш-пашо, царева катано,

0503    “Што ме зовеш ја ти доћи нећу,

0504    „А ти оди кад је тебе драго,

0505    “Не било ти за очину душу!

0506    „Не бојим се тебе и топова,

0507    “Док су мене Цуце Црногорци.„

0508    Ону посла, другу начинио,

0509    А посла је Андрији сердару,

0510    Да му купи Цуце свеколике:

0511    Рок четвртак који први дође

0512    “У Руштицу да се састанемо,

0513    „Да чекамо пашину ордију,

0514    “Удриће нам у први четвртак

0515    „На границу од поља Граова.

0516    “Јуче сам се шњима затакао.„

0517    Књигу посла у Цуце камене.

0518    Кад сердару танка књига дође,

0519    Те видио што војвода пише,

0520    Ону тури, другу начинио,

0521    А посла је у Бањане равне:

0522    “Дервиш-пашо, царева катано,

0523    „Шта ћеш дати у Трешњево мита,

0524    “Да уставим моје Црногорце,

0525    „А да с тобом не замећу кавгу,

0526    “А ето ти поља Граовскога,

0527    „И војводе и шњим Граовљана,

0528    “Чини од њих што је тебе драго.

0529    „Војводу ћеш у пећини наћи,

0530    “Пред пећину у бијелу кулу,

0531    „Шњиме нема но педесет друга,

0532    “Све највише браћа Граовљани

0533    „И ускоци царски банћеници,

0534    “У њег’ нема лунте и лубарде,

0535    „Него пушка у бијелу руку.

0536    “Но ми пошљи иљаду дуката,

0537    „А на моје иљаду момака,

0538    “А пошљи ми и другу иљаду,

0539    „А на Цуце моје поглавице,

0540    “Мене пошљи дара пет стотина,

0541    „Што сам с тобом вјеру уватио.“

0542    А кад паши така књига дође,

0543    Самому се мила учинила.

0544    Све му жуто оправио благо,

0545    И дивно му паша завалио:

0546    „Вала тебе, Андрија сердару,

0547    “И још ћу те боље даровати,

0548    „Док савладам кулу војводину.

0549    “Ја ћу сјутра ићи на Граово

0550    „На војводу и бијелу кулу.“

0551    Књига дође Андрији сердару,

0552    А уза њу много царско благо.

0553    Кад Андрија виђе маџарлије,

0554    Паре броји, ситну књигу пише

0555    У Граово војводи Јакову:

0556    „Купи војску, ајде на рочиште,

0557    “Ја ћу доћи и довести војску,

0558    „Ето сјутра паша у Граово.“

0559    Кад војводи така књига дође,

0560    У мах скочи, викну на сеизе,

0561    Те му брже коња изведоше

0562    Оракћена и опусаћена,

0563    Он припаса сабљу оковану,

0564    А објеси везену шишану,

0565    Прекрсти се, узја на зеленка,

0566    Па Антуна дозиваше сина:

0567    „Ајде купи своје Граовљане,

0568    “Да идемо пашу дочекати,

0569    „Ево ће нам сјутра ударити.

0570    “Сердар пође и поведе војску

0571    „Све из реда Цуце свеколике.“

0572    То му рече, коња ударио.

0573    Скочи Анто, довати оружје,

0574    Све на окуп браћу Граовљане,

0575    Шњима дође на Осоје Црно,

0576    Кад ту нико с Црне Горе нема.

0577    Чекаше их док навали подне,

0578    У то сила турска ударила

0579    Низ Рудине и низ Ријечане

0580    На границу од поља Граова.

0581    Дочека их три стотин’ Грављана,

0582    Упут с пашом кавгу заметнуше,

0583    Побише се, боље не могоше.

0584    Док обрну бумбе и лубарде,

0585    И топове чим прима градове,

0586    Тадај маче јадне Граовљане,

0587    А за њима Турци кидисаше.

0588    Вала Богу на његову дару!

0589    Коњ до коња Турчин до Турчина,

0590    Сјајна лунта како гора густа,

0591    Полећеше турачки барјаци

0592    Како мрки по небу облаци,

0593    Страх заузе и гора и трава,

0594    Камо л’ неће једна шака људи,

0595    Све се бију, нигда не престају.

0596    А кад виђе Јакововић Анто,

0597    А ђе Турци узмакнути неће,

0598    Јунак викну што га грло дава:

0599    „Јуриш у ње, браћо Граовљани,

0600    “Нећемо ли повратити Турке,

0601    „И сувише добити поштење,

0602    “Нема мајка но мене једнога,

0603    „Па ми није жао умријети

0604    “За крст часни и вјеру ришћанску,

0605    „И за образ свога господара.“

0606    Нож повади, у Турке удари,

0607    Живу турску посијече главу,

0608    И узе му коња и оружје.

0609    Кад то виђе остала дружина,

0610    Кидисаше, Турке повратише,

0611    Неколике главе посјекоше,

0612    И седлене коње поваташе,

0613    У то доба мркла ноћ отела.

0614    Тудар Турци на конак панули,

0615    Граовљани сишли у Граово,

0616    А војвода својој танкој кули.

0617    Како дође, ситну књигу пише,

0618    А после је у Цуце сердару:

0619    „Што учини, сердаре Андрија!

0620    “Зар ћеш мене издат’ на Граову

0621    „Ка Бранковић цара на Косову

0622    “Сјутра ће ми Турци у Граово

0623    „Ја сам данас шњима бојак био,

0624    “И од њих сам шићар задобио:

0625    „Турске главе и коње седлене,

0626    “И с мртвије свијетло оружје,

0627    „Чекаћу их у бијелу кулу,

0628    “Но ми сјутра војску у Граово.„

0629    Посла књигу, у Трешњево дође.

0630    Када сердар ситну књигу прими,

0631    Ону учи, другу паши пиши,

0632    Па и ону посла војводину:

0633    “Ето, пашо, шта војвода пише,

0634    „Ајд’ ударај и како ти драго,

0635    “Ја му не дам моје Црногорце.„

0636    Ону посла паши у Вилусе,

0637    Другу посла у Граово равно:

0638    “А не бој се, војвода Јакове,

0639    „Затвори се у бијелу кулу.

0640    “Кад навале око куле Турци,

0641    „Ја ћу њима с леђа ударити,

0642    “Па ћеш виђет’ шта ћу учинити,

0643    „И тебе ћу на пећину доћи.“

0644    Књига пође, у Граово дође.

0645    Кад је виђе војвода Јакове,

0646    Млидијаше, истина бијаше,

0647    Па затвори педесет момака,

0648    И осталу кућу и вамиљу,

0649    И сва добра у бијелу кулу;

0650    Брата Живка у његову кулу,

0651    Шњим затвори двадес и четири,

0652    Доста даде праа и олова.

0653    Па дружину Јаков сјетоваше:

0654    „Пун’те пушке, а туците Турке,

0655    “Сад ће нама наша браћа доћи,

0656    „Црногорци, Цуце и Бјелице,

0657    “Виђећете јада од Турака.„

0658    У то свану и сунце ограну,

0659    Дој ијетки навалише Турци,

0660    На Граово поље ударише,

0661    Све граовске куће изгорјеше,

0662    На војводу сложно ударише,

0663    С једне стране руком кидисаше,

0664    С друге стране бумбе и топове,

0665    С треће стране ватру и сијено.

0666    Три бијела дана без престана

0667    И четири ноћи без помоћи,

0668    Ни сједоше, ни санка имаше,

0669    Ни једоше, нити вина пише.

0670    Док топови кулу саломише,

0671    И живом је ватром изгорјеше,

0672    Од Турака јаде починише,

0673    Ту бимбаше царске погибоше

0674    И остали турски мулазими,

0675    Нагонећи аскер на јунаштво;

0676    Изгибоше Херцеговци Турци,

0677    И пред њима Аговић-Махмуте,

0678    Која пушка убила Махмута,

0679    Она бита у срму облита.

0680    Кад војводи муке додијаше

0681    Од мртаца и од рањенијех,

0682    Од врућине и од огња жива,

0683    Земан дође ваља умријети,

0684    И Христове муке поднијети.

0685    А кад виђе војвода Јакове

0686    Ђе г’ издаше Цуце свеколике

0687    И пред свијем сердаре Андрија,

0688    Ка Бранковић цара на Косову,

0689    Бог им дао пред књазом поштење,

0690    Као Вуку у Долу Крушеву,

0691    Онда себе упуштио Турке,

0692    Нит’ им иште вјере ни амана,

0693    Један види ђе му не помаже.

0694    А кад Турци Србе закопаше

0695    Невјерници у проклете руке,

0696    Па некога сабљом посјекоше,

0697    А некога жива замакоше,

0698    А некога на ватру спекоше,

0699    Живу Живку очи извадише,

0700    А војводу с муком уморише

0701    Поповића замакоше Вука,

0702    А остале на муке удрише,

0703    Као Јуде Христа блаженога,

0704    А највише Јакововић Анта.

0705    Њему ломе обадвије руке,

0706    Чим је сјеко низ Руштицу Турке,

0707    Друге муке и ноге и руке.

0708    Вала Богу и Петру светоме,

0709    Те нањ метну своје десне скуте,

0710    И Антове сачувао руке,

0711    Слава Богу и цару српскоме,

0712    Који врати с Црне Горе Турке,

0713    Оде Анта из пашине руке,

0714    За познање браће Граовљана,

0715    За вјерности Петровића књаза,

0716    Бог му дао души спасеније,

0717    Књаз Николи здравље и весеље.

• Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
• Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902.

---

Udarac na Graovo Omer-pasine godine