Харес из Атине или Харет (грч. Χάρης) (4. век пре Христа), атински војсковођа који је био познат по корупцији и расипништву. Био је и веома популаран у Атини. Током 357. пре Христа заузео је Трачки Херсонез. За време Савезничког рата (357–355. пре Христа) заповедао је атинском војском.¹⁾

Први пут се спомиње 367. пре Христа, када је дошао да помогне Флијунту, граду близу Аргоса.²⁾ Ту је два пута победио Аргивце и након тога се вратио у Атину.³⁾У том походу по први пут се истакао и оратор Есхин. Након тога позвали су га да преузме заповедништво против Оропа…

Када је Александар од Фере победио Леостена током 361. пре Христа тада су Леостена сменили и поставили Хареса.⁴⁾ Харес је углавном избегавао непријатеље. Када је изабран уместо да нападне Александра од Фере отишао је на Коркиру, која је била растрзана грађанским ратом.⁵⁾ Помогао је олигархијски преврат, током којега је било много жртава. Тим потезом навукао је непријатељство збачене фракције, а са друге стране није успео да међусобно измири олигархе. Због свега тога Атина је изгубила Коркиру касније током Савезничкога рата.

Послали су га 358. пре Христа у Тракију. Ту је 357. пре Христа присилио Харидема на склапање споразума по којима се Атини уступа цели Трачки Херсонез сем Кардије. Харидем је у то доба заступао малолетнога трачкога краља Керсоблепта. Следећих година Керсоблепт се понашао као да није потписао споразум, па је полагао право на лучке таксе и царине.

Током 357. пре Христа Харет је учествовао у Савезничком рату (357–355. пре Христа). Заједно са Хабријом заповедао је атинском војском приликом опсаде Хиоса. Након Хабријине погибије преузео је заповедништво над атинском морнарицом. Располагао је са 60 бродова. Атињани су му послали Тимотеја и Ификрата са још 60 бродова за борбе против побуњених савезника. Ификрат и Тимотеј и Херес су заједнички командовали током 356. пре Христа. Планирали су да нападну Бизантиј, да навуку побуњене савезнике да дођу у помоћ Бизанту, па да се са њима обрачунају у великој поморској бици на Хелеспонту. Када је требало да дође до битке дигла се олуја, која је омела Атињане. Ификрат и Тимотеј су одбијали да уђу у битку при таквом невремену. Због тога их је Харес оптужио за издају, па су били смењени и осуђени на високе новчане казне. Према Корнелијусу Непосу Харес је сам ступио у битку, у којој је лоше прошао. Да би оправдао свој пораз оптужио је Тимотеја и Ификрата да га нису подржали.

Харес је након тога остао једини заповедник, али био је без новца. Бојао се да тражи додатни новац од Атине. Због тога је ступио у службу Артабаза, побуњеног персијског сатрапа, коме је требала помоћ против персијске војске. Харес је заједно са Артабазом у једној бици победио персијску војску. Артабаз је због тога Харесу дао велику количину новца потребну за опремање целе армије.⁶⁾ Атињани су најпре одобрили његов савез са Артабазом. Након жалбе персијског цара Артаксеркса III Атињани су променили мишљење, поготово након гласина да је персијски цар обећао 300 бродова побуњеним атинским савезницима.⁷⁾ Осим тога изгледа да су персијске претње убрзале завршетак Савезничког рата. За завршетак рата су се залагали Еубул и Исократ, а Харес и његове присташе су биле за наставак рата.

Током 353. пре Христа Харес је напао Сест, који је одбијао да се покори Атини. Заузео је град, побио мушкарце, а жене и децу продао у робље.⁸⁾

За време Трећег светога рата дошло је 353. или 352 пре Христа до велике битке на Крочком пољу. Фокиђани су стигли у Тесалију и помагали су свога савезника Феру. Филип II Македонски заповедао је македонском војском и војском Тесалијске конфедерације. Атињани су одлучили да Фокиђанима пошаљу помоћ. Атинска флота под заповедништвом Хареса је кренула према Пегасу, Ферској луци. Међутим стигли су прекасно, након почетка битке, а поред тога Филип II Македонски је заузео луку. Пошто Харес није могао да уплови у луку није могао ни да спаси поражене Фокиђане.

За време напада Македоније на Олинт 349. пре Христа Атина га је послала на челу најамника да би помогао Олинту. Међутим изгледа да је његов допринос био веома мали. Заповедништво је због тога поверено Харидему, али Харес је поново 348. постављен за заповедника.

Током 346. пре Христа заповедао је атинском војском у Тракији. Тада се Филип II Македонски припремао на поход против Керсоблепта. У Атину су стигле притужбе са Херсонеза да се Херес повукао и да не могу да га нађу. Херсонез се налазио у опасности од македонске војске, а Хереса није било нигде на видику, па су Атињани морали да пошаљу једну чету да га тражи. Он је тада вероватно био ангажован у неком приватном пљачкашком походу. У то време Атињани су слабо финансирали своју војску.

Током 340. пре Христа заповедао је војском, која је отишла као помоћ Бизанту против Филипа II Македонског. Међутим пошто су сумњали у њега нису га примили у Бизанту, а он није ништа постигао. Заменио га је Фокион, који је био веома успешан. Током 338. пре Христа отишао је да помогне Амфиси, али поново је био неуспешан. Био је и заповедник атинске војске у бици код Херонеје 338. пре Христа. У тој бици македонска војска победила је тебанску и атинску војску и започео је период македонске хегемоније у Грчкој. Због тешкога пораза Атињани су другога атинскога заповедника осудили на смрт, а Харес је избегао казну.

Био је и у персијској служби 332. пре Христа у Митилени. Међутим био је присиљен да преда Митилену македонској војсци.

• Диодор са Сицилије
• John Buckler, Aegean Greece in the fourth century BC, Brill Leiden 2003, ISBN 9004097856

Hares