Црнојевић је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Сима Милутиновић Сарајлија. Објављена је најприје у дјелу Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

0001    Књигу пише Чарнојевић Иво,

0002    а шиље је у Млетке дубоке

0003    а на име Млечанину дужду:

0004    „Чујеш ли ме, дужде Млечанине!

0005    Ја сам чуо, кажевали су ми,

0006    у тебе је питома ружица,

0007    а у мене цвијет карафиле,

0008    ајде, дужду, да их саставимо!“

0009    Кадек дужде књигу разумио,

0010    ево Иву књигу отправио,

0011    а кад Иво дужда разумио,

0012    Иво дужду на дворове пође

0013    и овако Иво бесједио:

0014    „Искупићу шест стотинах сватах,

0015    ако буде у свате љепшега

0016    од Максима сина Иванова,

0017    ни ми подај дара ни ђевојке.“

0018    Дужд му даде лијепу ђевојку,

0019    за године свадбу одмакнуше,

0020    дивно Иву руковање даје,

0021    дужд му даје о’ злата јабуку,

0022    отол’ Иво на дворове пође.

0023    Зима прође, а прољеће дође,

0024    на Максима красте излазиле

0025    те су њему нашарале лице.

0026    Љето мину, а јесен му дође,

0027    тадер дође Иву роковиште,

0028    окупио шест стотинах сватах,

0029    кадек Иво свате окупио,

0030    ишета се Иво проз сватове

0031    и видио љепшега јунака

0032    по имену Обренова Ђура,

0033    сватовима Иво бесједио:

0034    „Ево браћо, муке и невоље!

0035    Ђе ја виђу љепљега јунака

0036    по имену Обреновог Ђура,

0037    а ја сам се дужду зафалио:

0038    ако буде у свате љевшега

0039    од Максима сина Иванова,

0040    да ми не да ђевојке ни дара.“

0041    Јоште Иво ријеч бесједио:

0042    „Од’ те браћо, да га намјестимо,

0043    намјестимо на мјесто Максима,

0044    да му дамо дара пловину!“

0045    Сви сватови замолили Ђура:

0046    „Ма ти, Ђуро, половину дара,

0047    пођи, Ђуро, на мјесто Максима!“

0048    Ево Ђуро пристати не оће,

0049    њему даше свеколике даре,

0050    па кренуше кићени сватови,

0051    те пођоше у Млетке дубоке,

0052    здраво доше дужду на дворове,

0053    свадбовали за неђељу данах,

0054    кадек дође свијетла неђеља,

0055    но Иво је дужду бесједио:

0056    „О на ноге, пријатељу дужде!

0057    Вријеме је дома да идемо.“

0058    Ево дужде на ноге скочио

0059    и довати злаћену јабуку,

0060    пак ми дужде за Максима пита:

0061    „Ко је Максим ођен у сватове?“

0062    Сви сватови Ђура кажевали,

0063    љ њим се грли, јабуку му даје,

0064    пак су дошли два дуждева сина,

0065    донијели два чивта пушаках,

0066    ваљају им стотину цекинах,

0067    обојица пита за Максима,

0068    сви сватови Ђура кажевали,

0069    љ њим се грле и пушке му дају,

0070    ма дођоше дви шнахе дуждеве,

0071    донијеше до двије кошуље,

0072    више злата но бијела платна,

0073    за Максима обје упиташе,

0074    сви сватови Ђура кажевали.

0075    И кренуше на своје дворове,

0076    кад дођоше гори уз планину

0077    него вели Максим Ивовићу:

0078    „Дај ми, Ђуро, дио од даровах!“

0079    А ом ну га дати неоћаше -

0080    и Максим му главу посјекао,

0081    зашто му га дати не хоћаше.

0082    Но поћера Обреновић Вуче,

0083    но поћера Максима Ивова,

0084    у Скадар га Вуче угонио,

0085    а ту оба Турци опколише,

0086    уфатише те их помирише,

0087    ма упут их оба потурчише.

• Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

Crnojevic