Какав је Раде је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Сима Милутиновић Сарајлија. Објављена је најприје у дјелу Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

Три побратима, Краљевић Марко, Сибињанин Јанко и Јелечевић Раде пију вино. Причају о томе који јунак може да попије купу вина. Долази Мехо Ђурђевић, турски јунак, и без ријечи попије купу вина. Турчин изазива Раду на двобој, и почињу се ударати оружјем. Битка траје сатима, и Раде и Мехо су на измаку снага. Раде зове побратиме да му помогну, али они неће, пошто би то била повреда витешких правила двобоја. Раде онда зове вилу да му помогне, и она га савјетује да извуче нож из чизме. С ножем удара Меху, и одсијече му главу. Потом подијели плијен са својим побратимима.

0001    Вино пију до три побратима

0002    на обали Саве и Дунава:

0003    јендо ми је Краљевићу Марко,

0004    а друго је Јанко од Сибиња,

0005    а треће је Јелечевић Раде.

0006    Кад се рујна вина напојише,

0007    а у себе ћеиф опазише,

0008    наточио Марко Краљевићу,

0009    наточио једну купу вина,

0010    па бесједи Марко војводама:

0011    „Би л’ се нашло доброга јунака

0012    да попије ову чашу вина,

0013    да попије да ни не зафали?“

0014    Но да рече Јанко од Сибиња:

0015    ”Ја ти знадем доброга јунака,

0016    а сокола Мусу од Загорја,

0017    би попио, не би зафалио.”

0018    А да рече Јелечевић Раде:

0019    „Ја ти знадем и бољег јунака

0020    од Требиња мјеста честитога,

0021    а Турчина Меху Ђурђевића,

0022    нејма њему но двадест годинах,

0023    дванаест је добио мејданах,

0024    и дванаест има челенаках,

0025    да наљезе друмом овудије

0026    би попио и он купу вина,

0027    би попио, не би зафалио.“

0028    Баш у ријеч у коју бијаху,

0029    док ево ти Мехе Ђурђевића

0030    на дорину ка на горску вилу,

0031    на дорину ноге прекрстио,

0032    у руке му седефли тамбура,

0033    ситно куца, танко попијева,

0034    на њ’ су токе од четири оке,

0035    засјекли му до рамена брци,

0036    шјају му се токе проз бркове

0037    ка и мјесец кроз јелово грање,

0038    па мимо њих проћера дорина,

0039    тад од коња о’сједе виловна,

0040    на ункаш му узду устурио,

0041    преко седла кузман претурио,

0042    он отиде право к војводама,

0043    силан бјеше, ништа не збораше,

0044    нађе купу вина наточену,

0045    попио је па не зафалио,

0046    отле оде ка коњу дорину,

0047    па дозива Јелечевић-Рада:

0048    „Копиљане, Јелечевић-Раде!

0049    Јесам чуо ђе кажују љуђи

0050    е си јунак добар на свијету,

0051    а и мене крајина познаје,

0052    ход’ на мејдан да га дијелимо.“

0053    Баш ни мило Раду не бијаше,

0054    ал’ му друга бити не могаше,

0055    него скочи од земље на ноге,

0056    острицу је сабљу повадио

0057    и к Турчину јуриш учинио;

0058    нагнао се јунак на јунака

0059    докле сабље оба саломише

0060    и обадва ранах допадоше,

0061    но у вите кости с’ уфатише,

0062    четири се носише сахата.

0063    Љједи Марко и војвода Јанко

0064    не оте им помоћ’ ниједноме

0065    док Турчина пјене попануше,

0066    јадна Рада биј’ле и крваве,

0067    тада викну Јелечевић-Раде:

0068    „Побратиме од Сибиња Јанко!

0069    Помози ми, богом побратиме.“

0070    Скочи Јанко од земље на ноге,

0071    увати га Марко Краљевићу,

0072    увати га за скут о’ доламе:

0073    „Срамота је, богом побратиме!

0074    Срамота је по два на једнога,

0075    не шчекала мајка ниједнога.“

0076    А кад виђе Јелечевић-Раде

0077    е му нете помот’ побратими,

0078    таде викну богом посестриму,

0079    посестриму нагоркињу вилу:

0080    „Помози ми, богом посестримо!

0081    Е си мене дала вјеру тврду

0082    да ми вазди бидеш на невољи.“

0083    Таде вила ш њиме бешједила:

0084    „Да л’ нијесам тебе шјетовала

0085    да не пијеш преко мјере вино?

0086    А ђе су ти ножи иж чизамах?“

0087    Он упута ноже доватио

0088    те Турчина ш њима ударио

0089    попречице, насред ожичице,

0090    испаде му међу лопатице,

0091    разнесе му црне утробице.

0092    Паде Турчин у траву зелену

0093    а припаде Јелечевић Раде

0094    те Турчину главу посјекао

0095    и скиде му одијело дивно,

0096    па му узе дебела дорина,

0097    отле к својим оде побратимам’,

0098    уморан се напојио вина

0099    и прекори своје побратиме:

0100    „Ја бих вама, побре, помогао

0101    кад би вама за невољу било,

0102    ви ниједан мене неоћасте,

0103    али ћемо шићар дијелити.“

0104    Коња даде Јанку од Сибиња,

0105    Марку даде токе позлаћене,

0106    а остало себе оставио

0107    па на том се побре раздвојише

0108    и сва три се братски ижљубише,

0109    свак отиде ка својему двору.

• Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

Kakav je Rade