Корисничке алатке

Алатке сајта


ђорђе_мушицки

Ђорђе Мушицки

Ђорђе
Мушицки
ђорђе_мушицки.jpg
Рођење:
9. јун 1811.
Ђурђево,
Хабзбуршка монархија

Смрт:
16. април 1887.
Славонски Брод,
Аустроугарска

Познат као:
лекар, историчар
и професор

Ђорђе Мушицки (Ђурђево, 9. јун 1811 — Слав. Брод, 16. април 1887), српски лекар и историчар. Био је лични лекар породице кнеза Милоша и професор Лицеја у Београду. Као управитељ алексиначког карантина спасао је 1838. Кнежевину Србију од епидемије куге.

Биографија

Ђорђе Мушицки је рођен 9. јуна 1811. године у Ђурђеву у Шајкашкој.1)2) Школовао га је његов стриц Лукијан Мушицки.3) Похађао је приватно српску школу у Ђурђеву, немачку школу је похађао у Дмитровици (Сремској Митровици) и латинску школу у Новом Саду.4) Гимназију је завршио у Карловцу, у коме је у то време његов стриц био горњокарловачки епископ.5) Медицинске науке је завршио у Пешти и постао је доктор медицине.6) Постоје и тврдње да је филозофију завршио у Пешти, а медицину у Бечу.7) Студирао је једно време у Грацу и ту је био члан студентскога удружења, кога су најпре звали „Илирски клуб”, а онда и „Српска влада”.8) Поред њега чланови те тзв. Српске владе били су Божидар Петрановић, Јован Шупљикац, Људевит Гај, Димитрије Деметер и Мојсије Балтић.9)

Отишао је 1838. године у Кнежевину Србију, где је био управитељ алексиначког карантина у време јаке куге у Нишу и Лесковцу.10) Захваљујући његовом залагањау Србија је тада била поштеђена куге.11) Државни савет га је похвалио, јер је земљу спасио од куге.12) Након годину дана постао је лични лекар кнеза Милоша и кнежевића Милана и кнеза Михаила.13) Пратио је кнеза Михаила на његовом путу у Цариград. Био је један од првих чланова Друштва српске словесности.14) Постављен је 1841. године за професора физике на београдском Лицеју.15)

Након смене кнеза Михаила пао је у немилост код уставобранитеља.16) Министарство просвете га је оптужило да је у своју кућу примао руског конзула Вашченка, у време када је Русија поткопавала нову власт.17) Оптуживали су га јер се дружи са влади сумњивим особама и јер се његова супруга дружи са супругом аустријског конзула.18) Покушавао је да се оправда, а онда је 27. марта 1843. године дао оставку на место професора Лицеја.19) Вратио се у Војводину, где је најпре био лекар у Сентомашу (Србобрану).20) За време српског народног покрета 1848/1849. боравио је једно време у Чуругу, јер се у њему појавила колера.21) Након тога био је до 1855. директор контумаца (карантина) у Земуну.22)23) После се преселио у Славонски Брод, у коме је остао до смрти.24) У Славонском Броду радио је у карантину и Војној болници.25) Пензионисан је 1877. Умро је 4/16. априла 1887. године у Славонском Броду.26)

За штампу је припремио и издао Стихотворенија (1838—1847) од свог стрица Лукијана Мушицког.27) Поводом Лукијанове стогодишњице написао је Животопис Лукијана Мушицког, који је издала Матица српска.28) Објавио је 1847. године у Београду Историческоје описаније битке косовополске.29) Објављивао је у Летопису Матице српске, Сербском народном листу, Застави и Гласнику друштва српске словесности.30) Редовни је члан Друштва српске словесности од јуна 1842. Почасни је члан Српског ученог друштва наименован лета 1864.

Литература

  • Др Ђорђе Мушицки, Јавор, број 16, уредник Илија Огњановић, 19. 4. 1887, стр. 255-256
  • Р. Гудовић, С. Бабовић, Б. Срдић Галић, Прилог биографији Др. Ђорђа Мушицког, стр. 127-140
  • Јован Скерлић, Омладина и њена књижевност (1848—1871), Српска краљевска академија, Београд, 1906.
  • В. Алексијевић: Савременици и последници Доситеја Обрадовића и Вука Стеф. Караџића: био-библиографска грађа. Рукопис се чува у Одељењу посебних фондова Народне библиотеке у Београду. Ρ 425/6 (В. Алексијевић).
  • Лексикон писаца Југославије, Нови Сад 4, 600

Спољне везе

1) , 3) , 6) , 10) , 11) , 12) , 13) , 14) , 15) , 20) , 22) , 24) , 27) , 28)
Јавор, 19. 4. 1887, стр. 255
2) , 4)
Прилог биографији, Ђ.Мушицки, стр. 127
5) , 7)
Прилог биографији, Ђ.Мушицки, стр. 130
8) , 9)
Ј. Скерлић Омладина, 1906, стр. 4
16) , 17)
Прилог биографији, Ђ.Мушицки, стр. 133
18) , 19)
Прилог биографији, Ђ.Мушицки, стр. 134
21) , 23) , 25)
Прилог биографији, Ђ.Мушицки, стр. 131
26)
Прилог биографији, Ђ.Мушицки, стр. 132
29) , 30)
Прилог биографији, Ђ.Мушицки, стр. 137
ђорђе_мушицки.txt · Последњи пут мењано: 2023/03/08 15:42