Јунаштво и смрт Лопушине Вука је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862.

0001    Вино пију до три побратима,

0002    На Лијечно у бијелу цркву:

0003    Прво ти је попе Милутине,

0004    А друго је Шундић калуђере.

0005    Треће бјеше Бућићу Малиша;

0006    Вино пију, разговарају се.

0007    Кад се побри напојише вина,

0008    Па им винце удари у лице,

0009    А ракија ријеч отворила,

0010    Но бесједи Бућићу Малиша:

0011    „Свјештеници, да се послушамо:

0012    „Јесам скоро у чету ходио,

0013    „Долазио у равно Крново,

0014    „Ту сам градске угледао овце,

0015    „Седамдесет и седам торина

0016    „Од Крнова до малог Вучева:

0017    „Ево сада честит Петров данак,

0018    „Петров данак и барјам хаџијнски,

0019    „Хоће бити у граду грађани,

0020    „Да клањају и теверич дају,

0021    „Код оваца нико бити не ће

0022    „До невјеста и до ђевојака

0023    „И до луде ђеце без пушака;

0024    „Саде смо им згоду уватили,

0025    „Али јутрос али никадаре,

0026    „Да ми једну војску покупимо,

0027    „Да удримо на градску планину,

0028    „Сви ни могу шићарит’ Брђани.”

0029    Кад то чуше до два свештеника,

0030    Па Малиши напојницу дају,

0031    И отоле ситну књигу пишу,

0032    Послаше је у равну Повију

0033    На бијелу кулу Мркоњића

0034    А на руке Мркоју сердару:

0035    „О Мркоје, од Повије главо!

0036    „Покупи ми момке Повијане,

0037    „Повијане, с њима Стубичане,

0038    „Све лакиће момке нежењене,

0039    „Који могу стићи и утећи,

0040    „А на страшно мјесто запанути,

0041    „На запету пушку ударити

0042    „А рањена друга унијети;

0043    „Хајде с војском на Сливје Никшићко,

0044    „Те ми Сливје од грађана чувај.

0045    „Удрићемо на градску планину,

0046    „Страх је мене, а бојим се љуто,

0047    „Да ме не би претекли грађани;

0048    „Ако би ми Бог и срећа дала,

0049    „Те би градске плијенио овце.

0050    „Добар ћу ти дио оставити

0051    „Како моме најбољему другу,

0052    „Још сувише тебе старјешинство.”

0053    Па отоле другу књигу пишу,

0054    Послаше је у Бјелопавлиће

0055    На бијелу кулу Николића

0056    А на руке Ђукану сердару:

0057    „О Ђукане од Бјелопавлића,

0058    „Дај покупи војске неколико,

0059    „Дођи с војском на равно Лијечно

0060    „У неђељу, која дође прва.”

0061    А отоле трећу књигу пишу,

0062    Послаше је право у Пипере

0063    На бијелу кулу Шушовића

0064    А на руке Шушовић-Пауну:

0065    „Чуј соколе, Шушовић Пауне!

0066    „Ти покупи Куче и Пипере,

0067    „Војске купи што можеш највише;

0068    „Хајде с војском на Лијечно равно

0069    „У неђељу, која дође прва.”

0070    Па четврту књигу накитише,

0071    Послаше је у стојну Морачу

0072    На бијелу кулу Драговића

0073    А на руке попу Драговићу:

0074    „Никодиме попе Драговићу!

0075    „Покупи ми обије Мораче,

0076    „Не остави Лопушину Вука,

0077    „Јер је момак скоро ускочио

0078    „Од Требјесе од градске крајине,

0079    „Он познава све градске торине,

0080    „На торине Турке Арбанасе,

0081    „И свакога ата и парипа;

0082    „Он ће дивно уводити овце;

0083    „Хајде с њима на равно Лијечно

0084    „У неђељу, која дође прва.”

0085    Кад су ситне књиге растурили,

0086    И сердаре књиге допануше,

0087    И за собом војске покупише,

0088    Сваки хита, за Лијечно пита,

0089    Докле војска на Лијечно дође:

0090    Како дошла, па се пребројила,

0091    Таман двадес’ и седам стотина,

0092    Тад главари и Вука завичу:

0093    „О ускоче, Лопушина Вуче!

0094    „Хајде узми три, четири друга,

0095    „Те ми пођи у равно Крново,

0096    „Та уводи овце и торине,

0097    „Код оваца Турке Арбанасе,

0098    „Боје ли се од Црногораца,

0099    „Моремо ли ласно ударити

0100    „Ја на силу ја на пријевару.”

0101    Скочи Вуче на ноге јуначке,

0102    И довати бистра џевердара,

0103    Собом узе три, четири друга,

0104    Повуче се уз планину Вуче,

0105    Докле сађе на равно Крново,

0106    А ту Вуче паде на даниште

0107    У Засеље у ражи озимој.

0108    Док у вече мрка нојца дође,

0109    Па се Вуче из Засеља крену,

0110    На најпрву приступи торину

0111    У Пиштете на Мустафагића,

0112    Ту ми нађе пет Мустафагића,

0113    И пет коња у метериз нађе

0114    Оседланих, уздом заузданих,

0115    За сичиле привезати љуте,

0116    Надају се џењку од Брђана;

0117    Па с’ отоле опет примакао

0118    На Улуке на Беширевиће,

0119    И ту нађе три Беширевића,

0120    И три коња у метериз нађе,

0121    Оседлани, уздам’ зауздани,

0122    За сичиле привезати љуте,

0123    Е се боје џењка од Брђана;

0124    Па с’ отоле опет примакао

0125    На торину Груде Омер-аге,

0126    Ту Омера су три сина нађе

0127    И свезана четири парипа,

0128    Оседлани, уздам’ зауздани,

0129    Надају се џењку од Брђана;

0130    Па с’ отоле опет примакао

0131    На торину Љуваревић-Салка,

0132    И ту бјеху три Салкова сина,

0133    Још сувише шездесет коњика,

0134    Сви бијаху коњи оседлани,

0135    Оседлани, уздам’ зауздани,

0136    За сичиле привезати љуте,

0137    Надају се џењку од Брђана,

0138    Ту је пусто срце од оваца;

0139    Па с’ отоле опет примакао

0140    На торину Веризовић-Муја,

0141    И ту бјеху шест Веризовића,

0142    И шест коња оседланих били,

0143    Оседлани, уздам’ зауздани,

0144    Надају се џењку од Брђана;

0145    Па с’ отоле опет примакао

0146    На торину Анзе Мушовића,

0147    И ту бјеху девет Мушовића,

0148    Девет коња оседлани били,

0149    Оседлани, уздам’ зауздани,

0150    Надају се џењку од Брђана;

0151    Па с’ отоле опет примакао

0152    На торину Маша Лакчевића,

0153    И ту Маша и Омера нађе,

0154    Су његова два ата зелена,

0155    Једне длаке како једне мајке,

0156    Оседлани, уздам’ зауздани,

0157    Надају се џењку од Брђана;

0158    Па с’ отоле опет примакао

0159    На торину Рожајачког Каја,

0160    Још ту бјеху три Кајова сина,

0161    И три коња оседлани били,

0162    Оседлани, уздам’ зауздани,

0163    За сичиле привезати љуте,

0164    Надају се џењку од Брђана;

0165    Па с’ отоле опет примакао

0166    У крваву гору Ћеранића

0167    На торину Дура Брновића.

0168    И ту Дура манитога нађе

0169    С његовијем проклетијем вранцем

0170    И његова три сокола сина,

0171    Оседлани четири парипа,

0172    Оседлани, уздам’ зауздани,

0173    Надају се џењку од Брђана,

0174    И већ с њима нигда нико нема

0175    До педесет шуша и мркама,

0176    То бијаху љути сиромаси:

0177    Стоји писка шуша и мркама,

0178    Све се боје од Црногораца,

0179    А Дурло им Барловићу виче:

0180    „Не бојте се, моја ђецо луда,

0181    „Ако нама удре Црногорци,

0182    „Те ми моју посијеку главу,

0183    „То је ваша срећа и несрећа;

0184    „Ак’ утечем и пушку унесем

0185    „И уведем вранца дебелога,

0186    „Кунем ви се, а вјеру ви давам,

0187    „Не ћу ласно упустити овце,

0188    „Но ће многе мајке закукати.”

0189    Више Вуче уводити не ће,

0190    Седамдесет обиде торина,

0191    И ту виђе Лопушина Вуче,

0192    На Крново да бит’ ништа не ће

0193    А до злића и крвопролића,

0194    Па побјеже нотњо уз Крново,

0195    Докле опет на Лијечно дође,

0196    Ту га срете Бућићу Малиша,

0197    Па га Малиш’ за Крново пита,

0198    А кад чуо Лопушина Вуче,

0199    Па овако њима говорио:

0200    „А шта ћу ви дуљит’ и казиват’,

0201    „Но вас Богом великијем кумим,

0202    „Ако сте се ужељели меса,

0203    „Хајте, браћо, са мном у Морачу,

0204    „Ту ја имам три стотин’ овнова

0205    „И стотину Бачкијех волова,

0206    „Хајте, браћо, те их покољите,

0207    „Те од меса жељу испуните;

0208    „Ако сте се ужељели вина,

0209    „А ја имам бистра џевердара

0210    „И за пасом двије пушке мале

0211    „И међу њих ноже и синџире,

0212    „Оружје сам скоро добавио

0213    „Са Турчина Рама Рушевића,

0214    „Њега убих а скидох оружје,

0215    „Те продајте свијетло оружје,

0216    „Свијех море напојити вина:

0217    „Кунем ви се, а вјеру ви давам,

0218    „Да ви никад заискати не ћу

0219    „Ни овога ни оног свијета;

0220    „А немојте ићи на Крново:

0221    „Како су се сигурали Турци,

0222    „Не боје се све седмеро Брда.”

0223    А Малиша Вуку бесједио:

0224    „О ти Вуче женска страшивице!

0225    „Ни си јунак, нити те родио,

0226    „Него хајде опет у Требјесу,

0227    „Те ту ори Турске поткутњице,

0228    „Те агама четвртину давај.”

0229    А кад чуо Лопушина Вуче,

0230    Млада момка убила срамота,

0231    Па упали бистра џевердара,

0232    А завика, што му грло даје:

0233    „Когођ са мном на ударац не ће,

0234    „Проклет био на оба свијета!

0235    „Ама ћемо, браћо, изгинути,

0236    „Да се каже у пошљедно вриме.”

0237    Па се Вуче уз планину вуче,

0238    А за њиме двадесет стотина.

0239    Кад је била војска починула,

0240    Па су ситну књигу накитили

0241    На Цетиње Петровић-владици:

0242    „О владико, сунце огријано!

0243    „Пошљи нама Његуше трговце

0244    „И по њима талијера новце,

0245    „Е ће купит’ Арбанашке овце,

0246    „Даћемо им овце по јевтино,

0247    „Како могу продат’ и добити;

0248    „И држи нам четверо денија

0249    „На освиту од Петрова дана,

0250    „Па ћемо ти парусију писат’

0251    „И довести једну булу младу,

0252    „Једну младу булу из Крнова,

0253    „Да јој нема пара до ћесара,

0254    „Милу сестру Кајовић-Демира,

0255    „Довести је па је превјерити,

0256    „Брата твога оженити њоме.”

0257    Па с’ отоле војска покренула,

0258    Докле војска низ Засеља дошла

0259    Код торине Муја Заловића,

0260    Ту ми Вуче разређује војску,

0261    Сваком каже, ђе ће ударити,

0262    А остави до двије торине

0263    Кајовића и Мустафагића,

0264    Једну себе а другу Малиши.

0265    На торину Љуваревић-Салка,

0266    На њу посла хиљаду Брђана,

0267    Јер је на њу шездесет коњика;

0268    Па дозива Малишу сердара:

0269    „А ја и ти Малиша сердару!

0270    „Осталу смо разредили војску.

0271    „Сад ја и ти окле доћ’ не ћемо:

0272    „Ал’ ти драго удрит’ на торину

0273    „Кајовића ја Мустафагића.”

0274    А Малиша Каја одабрао,

0275    Вук Малиши ријеч бесједио:

0276    „Хајде тамо, Малиша сердару,

0277    „Ако тебе утекоше Турци,

0278    „Ти си јутрос у јад ударио;

0279    „Ако ли ти изгибоше Турци,

0280    „Ела јави овце уз планину,

0281    „А на ме се немој обртати:

0282    „Како тебе, тако је и мене.”

0283    Отоле се с њима раздвојише:

0284    Дође Вуче на Мустафагића,

0285    Кад се Усо за колибу свуче,

0286    Тад’ удрише у крила пијевци,

0287    Па подрани Мустафагић Усо,

0288    Па старицу мајку дозиваше:

0289    „Мајко моја, оба ти свијета!

0290    „Дај дигни се на ноге лагане,

0291    „Дај ти мене гаће и кошуљу,

0292    „Што нијесу пријед облачене,

0293    „Нити прије на јунака биле,

0294    „Хоћу ти се, мајко, преобући,

0295    „Хоћу тебе јутрос погинути,

0296    „У ње ћеш ме укопати, мајко.”

0297    Скочи була на ноге лагане,

0298    Па му даде гаће и кошуљу,

0299    Што нијесу пријед облачене,

0300    Нит’ су прије на јунака биле,

0301    Па се свуче те се преобуче,

0302    Па припаса свијетло оружје,

0303    И довати бистра џевердара,

0304    Отле Усо у метериз пође,

0305    И своју је браћу пробудио:

0306    „Браћо моја, удрише Брђани!”

0307    Ма не виђе Лопушина Вуче,

0308    Каде Усо из пружине пође.

0309    Докле танке пушке запуцаше

0310    На торину Рожајачког Каја,

0311    Ту удари Малиша сердаре.

0312    Ту Малиши лоша срећа била:

0313    Утекоше три Кајова сина,

0314    И стари је Кајо сумакнуо,

0315    И Кајову Зилу уватише,

0316    И бијеле овце отворише

0317    Кад су прве пушке запуцале

0318    На торину Рожајачког Каја,

0319    Па је Вуче јуриш учинио

0320    На пружину Мустафагић-Уса

0321    Не би л’ Уса уфатио жива,

0322    Кад ли у њу нигда нико нема

0323    Но Усова остарила мајка,

0324    Ту јој Вуче добро јутро виче:

0325    „Здраво био, Лопушина Вуче!

0326    „А ето си добро уранио,

0327    „На Уса се мога потежио,

0328    „Ако било од Бога суђено,

0329    „Ти му јутрос посјекао главу

0330    „А бијеле одјавио овце!

0331    „Ак’ од Бога не било суђено,

0332    „Ни здрав био, ни њих одјавио!”

0333    Таде Вуче отворио овце;

0334    Кад ево ти Малише сердара,

0335    Ђе најави овце Кајовића,

0336    И наведе сестру Демирову.

0337    Кад два пуста стада саставише,

0338    Кајовића и Мустафагића,

0339    Но с Малишом Вуче говорио:

0340    „О чу ли ме, Малиша сердаре!

0341    „А зар јутрос нико не удари

0342    „До јаднога Вука и Малише.

0343    „Но издаше, љето их издало!

0344    „За нама ће све Крново кренут’.”

0345    Баш за њима нико не имаше

0346    До ђидије Мустафагић-Уса.

0347    Па поклопи бијесна ђогина,

0348    Е је својој браћи бесједио:

0349    „Браћо моја, црн ви образ био!

0350    „Што ће рећи у граду грађани,

0351    „Кад дођемо сјутра без оваца:

0352    „ „Да ђе бише пет Мустафагића,

0353    „ „Остала им саморана мајка!

0354    „ „Буд ли им се одјавише овце,

0355    „ „Бој не бише, боја не виђеше,

0356    „ „Ни убише, ни кога ранише,

0357    „ „Нити Брдску одсјекоше главу.” ”

0358    Но јуриш’те, црн ви образ био!”

0359    Па наћера газију ђогина

0360    Па у стражње војску достигнуо,

0361    Те уграби двије Брдске главе,

0362    Таде натраг узврати ђогина,

0363    Обје главе у траву турио,

0364    Па је опет јуриш учинио;

0365    Ту га Брдске пушке дочекаше,

0366    Убише му дебела ђогина,

0367    Паде ђогат у зелену траву,

0368    Обје ноге Усу притиснуо,

0369    А то гледа Мустафагић Ибро,

0370    Брани брату главу и оружје,

0371    Док и њега ранише Брђани;

0372    То гледао Мехмед Мустафагић,

0373    Мустафагић Мехмед и Алија,

0374    Па око њих браћа запануше,

0375    Бране браћи главе и оружје,

0376    Ту се бише, па их обранише,

0377    И они се обадва ранише,

0378    И по свијем Уса посјећ’ ћаху,

0379    Но се собом јунак нагонио,

0380    Па се брани малијем пушкама,

0381    Док изгорје три тесте фишека,

0382    Док ево ти Авди-Љуце Уса:

0383    „Бржај Усо, курталиши Уса!”

0384    Но се Усо скида са дорина,

0385    Па превали под Усом ђогина,

0386    Скочи Усо пјеше на ногама:

0387    Опет Усо пристиже Брђане,

0388    Па у стражње јуриш учинио,

0389    Те уфати два попова ђака,

0390    Поведе их натраг за перчине,

0391    Ко виђаше, вјешт се не чињаше,

0392    До јаднога Лопушине Вука,

0393    Па завика грлом бијелијем:

0394    „Сад ђе си ми Малиша сердаре!

0395    „Буд ли јучер на Лијечно рече,

0396    „Да ти мореш удрит’ на Крново,

0397    „Поглај саде Мустафагић-Уса,

0398    „Ђе одведе два попова ђака,

0399    „Сад не ваља болан у првијем,

0400    „Него саде ваља у стражњијем

0401    „Бојак бити и заметат’ кавгу,

0402    „Знах ја јучер, шта ће јутрос бити.”

0403    А Малиша ни хабера нема,

0404    Него води Зилу Кајовића,

0405    Ма се тако Вуку не могаше,

0406    Но за Усом потекао трагом,

0407    Па довати бистра џевердара

0408    Донесе га оку и образу,

0409    Пред очи му ватру наложио,

0410    Добро гађа, још боље погађа,

0411    Те погоди Мустафагић-Уса,

0412    Ни жива га земља не шчекала,

0413    Утекоше два попова ђака,

0414    Оставише на Уса оружје,

0415    Ма не хоће Лопушина Вуче,

0416    Но на Уса загон учинио;

0417    Него с пријед Турци дочекаше,

0418    Убише се с Вуком кубурама,

0419    Ту нањ пуче три стотин’ кубура,

0420    Још се Вуче оканити не ће,

0421    Но се вуче по зеленој трави,

0422    Док за мртво Туре приватио,

0423    Ту његову посијече главу

0424    И скиде му свијетло оружје

0425    И у ћесе четрљест фишека,

0426    Па побјеже Вуче уз планину,

0427    Прислекоше од страга грађани:

0428    Најприје су седам Авди-Љуца,

0429    А за њима пет Бешировића,

0430    Омер Груда су три своја сина,

0431    А за њима сви остали Турци.

0432    Уз планину Вука пристигоше,

0433    Најпрви је Љуца на дората,

0434    Тован доро а Љуца бијесан,

0435    Уз планину Вука пристигоше;

0436    А кад виђе Лопушина Вуче,

0437    Ђе га стиже Љуца на дората,

0438    Но завика Авди-Љуца Усо:

0439    „Копиљане Лопушина Вуче!

0440    „Немој мене гађат’ џевердаром,

0441    „Него ходи да се сијечемо.”

0442    А завика Лопушина Вуче:

0443    „Богм’ ето ме, Авди-Љуца Усо!

0444    „Својој сам се мајци зарекао

0445    „И свој мојој браћи и дружини,

0446    „Да ја бјежат’ од Турчина не ћу.”

0447    Тада Љуца ђипи са дората,

0448    И пламене ноже повадио,

0449    А сад да је видијети коме!

0450    Вук на вука ни по ноћи не ће,

0451    Ама хоће јунак на јунака,

0452    Авди-Љуца на бијесна Вука,

0453    Ал’ да ти се јада нагледати,

0454    Ђе се кољу два бијесна вука,

0455    Авди-Љуца и Вук Лопушина,

0456    Ножа маше један на другога.

0457    Ђе је срећа, ту је и несрећа:

0458    Б’јеше Вуче б’јесан и дугачак,

0459    Б’јеше Усо и узак и кратак,

0460    Оде Вуку под лијеву руку,

0461    Ману Вуче ножем пламенијем,

0462    По обрви Љуцу доватио;

0463    Ману Љуца пламенијем ножем,

0464    Вук’ ос’јече иза ножа руку,

0465    Оде рука преко мрка Вука;

0466    А кад виђе, да је погинуо,

0467    Он лијевом јуриш учинио,

0468    Те за прси Љуцу уватио,

0469    Обори га у зелену траву,

0470    На прси му игра кољенима,

0471    Одиста га изгубит’ хоћаше,

0472    Зубима му живот извадити;

0473    Враг нанесе Кајовић-Демира,

0474    Одмах Демир кубурлију пали,

0475    Те погоди Лопушину Вука

0476    Посред паса, укиде га с гласа.

0477    Паде Вуче у зелену траву,

0478    Скочи Љуца испод мртва Вука,

0479    Те ту Вуку одасјече главу,

0480    Усо главу, а Демир оружје,

0481    Учинише по пола јунаштво.

0482    Прислекоше од града грађани,

0483    Уз планину стигоше Брђане,

0484    А завика Зила Кајовића:

0485    „Бржај брате, Кајовић Демире!”

0486    Кајов Демир јуриш учинио,

0487    Не по једном, но по седам пута.

0488    Кад виђеше остали Брђани,

0489    Како Демир узмакнути не ће,

0490    Но за сестру хоће погинути,

0491    Погинути, ал’ је избавити,

0492    Па Брђани ноже потегоше,

0493    Потегоше, те је посјекоше,

0494    Да Демира брата не кликује.

0495    А сад да је видијети коме,

0496    Кад грађани стигоше Брђане,

0497    Па ту с њима џењак заметнуше!

0498    Вука нема, да Брђане брани.

0499    Мили Боже, немила састанка!

0500    Од мрамора Лопушине Вука

0501    До врх капе од Мораче горње

0502    Тридес’т и три посјекоше друга,

0503    А до Вука тридес’т и једнога;

0504    Поврнуше овце свеколике,

0505    Од Турака нико не погибе,

0506    Но погибе, само седамнаест,

0507    Све то поби Лопушина Вуче.

• Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
• Пјесме јуначке новијих времена, књига четврта 1862. Исто издата и у Београду, 1986.

---

Junastvo i smrt Lopusine Vuka