Ћер карловачког бана је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

0001    Ашикује момче и девојче,

0002    Младо момче од Крајине равне,

0003    А дјевојче од Карловца града,

0004    Ћер лијепа карловачког бана.

0005    Ал’ се она липо накитила:

0006    У ње јесу три златна ђердана ─

0007    Један гендар од инђија били,

0008    А други је од сува бисера,

0009    А трећи је од жута цекина, ─

0010    Баш и млада пониже спуштила,

0011    Све се њојзи по колиним’ туче;

0012    У ње јесу гаће од велуда,

0013    Ма и курва липо извезала ─

0014    До по ногу вуци и ајдуци,

0015    Од по ногу све јуначки брци,

0016    На два крила два пашина сина,

0017    У крилу је паша господин!

0018    Ма је курва просце намамила:

0019    Триест бана од триест земаља,

0020    И тридесет коњички војвода,

0021    Четрдесет од боја јунака,

0022    У вр свију до три додојеше ─

0023    Од Котара Смиљанић Илија,

0024    Од Приморја Приморац Никола,

0025    А од Сења Сењанин Иване.

0026    Ал’ је њојзи бабо бесједио:

0027    „Да ти Богом, драга ћери моја,

0028    Јал’ се удај јал’ џевап дај

0029    Да се, ћери, нећеш удавати!

0030    Што бијаше шенице бјелице,

0031    Изидоше мамиоци твоји;

0032    Што бијаше јечма у амбару,

0033    Позобаше све коњи јуначки;

0034    Што л’ бијаше вина у подруму,

0035    Све попише просиоци твоји ─

0036    Оста теби ни о чему бабо!

0037    Ено теби, драга ћери моја,

0038    Триест бана од триест земаља,

0039    И тридесет коњички војвода,

0040    Четрдесет од боја јунака!“ ─

0041    „Нећу, бабо, тога ниједнога!“ ─

0042    „А ти Богом, драга ћери моја,

0043    Ено теби Смиљанић Илија,

0044    Момче кршно и прикладно је ми,

0045    Зинђело је, ћери, и богато момче!“ ─

0046    „А мој бабо, да од Бога нађеш,

0047    Кршно момче и прикладно јес га,

0048    Зинђело је и богато, бабо, ─

0049    Што ћеш мени, мој бабајко стари,

0050    Што ће мени влашки говедаре

0051    Кад код двора нигди ништа нема,

0052    Што украде с онијем се рани,

0053    Туђа мука није пробитачна!“ ─

0054    „Ено теби, драга ћери моја,

0055    Ено теби Сењанин-Ивана,

0056    Момче кршно и прикладно јесте!“─

0057    „Богом теби, мој бабајко стари,

0058    Што ће мени Сењанин Иване

0059    Кад код двора нигди ништа нема,

0060    Кула му се надвоје разорила;

0061    У поли му остарила мајка,

0062    Торбу носи, па по свиту проси,

0063    Рани себе и Ивана свога

0064    И Ивану помамна коњица,

0065    Јер Иване, тешки мегданџија,

0066    Наскоро ће изгубити главу ─

0067    Што ћу јадна кад останем удова!“ ─

0068    „Ја ти Богом, драга ћери моја,

0069    Ено теби Приморац Никола,

0070    Кршно момче Приморче Никола,

0071    Кршно момче и прикладно јес’ га,

0072    Зинђело је и богато момче,

0073    Богатиј’ је, ћери, и од мене,

0074    Богатиј’ је и два и три пута!“ ─

0075    „Ал’ је јунак танушан у пасу,

0076    А окошт је у образу, бабо,

0077    Не би га се врана наглодала,

0078    Ја камоли да му љубим лишце!“

0079    Ал’ је њојзи бабо бесједио:

0080    „Ај Богом ти, ћери моја драга,

0081    У ов’лико баш твога земана

0082    Имаш ли иђе у себе јарана?“ ─

0083    „А мој бабо, да од Бога нађеш,

0084    Ал’ не знаш ал’ нећеш да кажеш ─

0085    Ја имадем у мене јарана

0086    Под Омером, под планином кривом,

0087    Под Омером, под бакоњом силном,

0088    По имену Велигић-Сејмана,

0089    Који има до тридесет друга,

0090    Кој’ се не боје Бога јединога,

0091    Бог им ништа учинити не море,

0092    А камоли каурске делије ─

0093    Да би се ведро небо подломило,

0094    Баш би њега на копље дочекали.

0095    Ово има девет годин’ дана,

0096    Турски сам се крстом покрстила,

0097    И у турску виру вировала

0098    И ја постим турском рамазану

0099    Све за здравље Велигић-Сејмана ─

0100    Удара’ ме, бабо, љаском уз образе!“─

0101    „Давор, ћерце, да те Бог убио,

0102    Што си липа, мада јеси слипа ─

0103    То би од бога чудна срића била

0104    Кад се јеси туда упутила!“

0105    Оде бане граду на бедену,

0106    Па постави млађана телара;

0107    Виче телар по бијелу граду:

0108    „Је ли мајка родила јунака,

0109    Оли сека брата угојила

0110    Јол’ кобила коња ождребила,

0111    Који оде под Омеру равну,

0112    Под Омеру, под планину криву,

0113    Под Омеру, под бакоњу силну,

0114    Баш увати Велигић-Сејмана

0115    Јол’ доведе јол’ донесе главу,

0116    Дава бане ћерку за љубовку!“

0117    Сви јунаци ником поникоше

0118    И по црној земљи погледаше

0119    Како ресте дителина трава;

0120    Не пониче Сењанин Иване,

0121    На стојећи здравицу попио:

0122    „Је л’ истина, од Карловца бане,

0123    Је л’ истина ма што телар виче?“ ─

0124    „Истина је, тврда вира моја!“

0125    Драгому вино Сењанин-Ивану

0126    Драго му вино, још дража ракија,

0127    Поји себе бистрице раки’це,

0128    А коњица вина рујенога,

0129    Па одсиде добра коња свога;

0130    Брци њему по пушками пали,

0131    Коњиц њему билу пјену ваља,

0132    Испод ногу одлијећу ст’јене,

0133    Ударају ћоше и кантуне.

0134    Гледале га с балкона дивојке,

0135    Па је једна другој бесједила:

0136    „Мили Боже, на свему ти вала,

0137    Чудна коња, а чудна јунака,

0138    Чудна њега породила мајка,

0139    Благо мајци која га је родила

0140    И сестрици која га угојила ─

0141    Да код куће девет љуба има,

0142    И ја би му за десету била,

0143    Да би мене никад не обљубио!“

0144    То Иване ништа не слушаше,

0145    Већ одлази Сењу на бедену,

0146    Одапиње шарку налимату,

0147    Па покупи по Сењу јунаке,

0148    Све јунаке момке нежењене,

0149    Кој’ немају жене ни дичице,

0150    Нити имаду брата ни сестрице,

0151    Нити имаду куће ни кућишта,

0152    Нити имаду ни оца ни мајке ─

0153    Пушка шарка, моја браћо драга,

0154    Пушка шарка и отац и мајка,

0155    Дви кубуре браћа и сестрице,

0156    А нож му жена и дичица,

0157    Кабаница, кућа вовичница,

0158    Ди омрче, не освиће онди,

0159    Кој’ не жали изгубити главе,

0160    Те и води под Омеру равну,

0161    Под Омеру, под планину криву,

0162    Под Омеру, под бакоњу силну.

0163    Три бусије поставио Иве,

0164    Чека Иво три бијела дана.

0165    Помоли се Велигић Сејмане;

0166    Сагледа га Сењанин Иване,

0167    Па говори Сењанин Иване:

0168    „Стани, курво, Велагић Сејмане,

0169    Да си, курво, лани потекао,

0170    Данас мени не би утекао!“

0171    Тишти њега по свилену пасу;

0172    Триест друга, триес’ дружбенице,

0173    Сваки једну осијече главу,

0174    Па је носи од Карловца бану.

0175    То је бану врло драго било,

0176    Свије и је даром даровао,

0177    Али неће Сењанин-Ивана,

0178    Што је њему ћери обећао.

0179    Отуд дође Нејаица Марко:

0180    „Божја помоћ, од Карловца бане!“

0181    А он њему горски одговара:

0182    „Да си здраво, ма скитницо једна!“

0183    А он њему тио одговара:

0184    „Шути, бане, не једи гована,

0185    Баш ти курве код двора раниш,

0186    А ја гледам, жалосна ми мајка,

0187    Ди ћу јунак изгубити главу!“

0188    Зуби шкрипу, а сабља му сину,

0189    И посјече од Карловца бана,

0190    Па запива танко гласовито:

0191    „Нека, нека, милом Богу вала,

0192    Кад погуби од Карловца бана

0193    И ожени побратим’ Сењанин-Ивана!“

0194    Нит’ је више нит’ је перо пише!

• Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

---

Cer karlovackog bana