Добро дошли на Српску енциклопедију

Адам Драгосављевић

Адам Драгосављевић (Беременд, 1. март 1800 — Опатовац, 28. јун 1862), српски књижевник, филилог, учитељ и директор школа. Један је од првих присташа правописне реформе Вука Стефановића Караџића. Био је члан Друштва српске словесности.

Школовање

Адам Драгосављевић се родио 1. марта 1800. у тада потпуно српском насељу Бремену (Бермент) у Барањи.1)2) Са две године остао је без оца. Основну школу почео је да учи у Берменту, затим у Кишфалубу (Кисфалуди), Медини и Качвалу.3)4) Током 1813. отишао је у Сигет, где га је један трговац позвао да се школује, а заправо је морао да шегртује и надничи.5) После тога похађао је 1814. мађарску школу у Харшању.6) Пошто је научио црквено појање постао је учитељ и звонар најпре годину дана у Бездеку, а затим једну годину у Белом Манастиру (тада се звао Моноштор).7) Са уштеђевином отишао је и био примљен 1817. у сомборској учитељској школи (тзв. препарандији).8) Ту се први пут упознао са делима Доситеја Обрадовића. Поред школских предмета већ тада је много читао све о српском језику и правопису. Своје професоре изненадио је ђачком дизертацијом О Диалекту Србскога иезика (1818—1819).9) Учитељску школу у Сомбору завршио је 1819.10) Током 1819. уписао се у гимназију у Новом Саду, чији директор је био чувени слависта Павел Јосеф Шафарик. Пошто је знао нешто латинскога уписао се директно у други разред. У винковачку гимназију уписао се 1820. да би боље научио немачки.11) У Винковцима је 1822. завршио гимназију и ту је боравио до 1823.12)

Учитељ

По окончању гимназије запослио се као учитељ у Шиклошу, где је боравио од 1823. до 1827.13) Већ тада дописивао се са Вуком Стефановићем Караџићем. Након тога био је учитељ у Мохачу (1827—1830), па онда у Вуковару (1830—1838). Једну зиму је провео са Вуком Стефановићем Караџићем и помагао му је у сакупљању и сређивању речи и народних умотворина.14) Био је 1838. општински бележник у Шиду, а када му је власт дала отказ отишао је 1839. у Београд, где је радио у суду. Вратио се у Шид 1840. пошто су му поново понудили посао бележника, али ту је постао и директор српских школа.15) Од 1860. радио је као општински бележник у Гибарацу код Шида.

Филолог и присташа Вукове реформе

Најпре је био под утицајем Доситеја Обрадовића, а онда под утицајем Вука Стефановића Караџића. Постао је пропагатор народнога језика у школи и књижевности.16) Био је Вуков велики пријатељ и помоћник.17) Још као учитељ у Шиклошу радио је по Вуковом правопису и обрађивао српску граматику, па га је школска управа због тога оштро упозорила.18) Драгосављевићева ода владици Стефану Станковићу 1829. друга је књига штампана Вуковим правописом.19) Поред више школских књига објавио је много чланака у Летопису матице српске и у Бачкој Вили. Највише је био заинтересован за писменост и како да се најлакше научи да се чита и пише. Његов најважнији рад Буквар остао је нештампан. Био је то први српски буквар, а састављен је синтетичком методом. Вуку је слао народне песме, речи и друге народне умотворине из Барање и Срема. Током 1842. постао је члан Друштва српске словесности.

Дела

  • Ода Г. Стеф. Станковићу Епис. Будимск., Будим 1829.
  • Преосвештеному господину Стефану Станковићу православном скоропостављеном епископу будимском припевка од учитеља Муачког, Будим, 1829.
  • Постанак' славенски слова или писменост' каква је и каква треба да је у србском' језику, Београд, 1840.
  • Немачка граматика за децу с'рпску. Парче друго, Нови Сад, 1843.
  • Немачка граматика : за децу и за свакога, који је рад немачки језик из књîга да научи, Пешта, 1851.

Литература

Спољне везе

2)
„НА”, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд, 1929, књига 1, 553
3) , 7) , 14) , 16) , 17) , 19)
НА
4) , 5) , 6) , 8) , 9) , 10) , 11) , 12) , 13) , 15) , 18)
ЖИ
Штампање