Адам Драгосављевић
Рођење: 1. март 1800. Беременд, Хабзбуршка монархија Смрт: 28. јун 1862. Опатовац, Хабзбуршка монархија

Адам Драгосављевић (Беременд, 1. март 1800 — Опатовац, 28. јун 1862), српски књижевник, филолог, учитељ и директор школа. Један је од првих присташа правописне реформе Вука Стефановића Караџића. Био је члан Друштва српске словесности.

Адам Драгосављевић се родио 1. марта 1800. године у тада потпуно српском насељу Бремену (Бермент) у Барањи.¹⁾²⁾ Са две године остао је без оца. Основну школу почео је да учи у Берменту, затим у Кишфалубу (Кисфалуди), Медини и Качвалу.³⁾⁴⁾ Током 1813. отишао је у Сигет, где га је један трговац позвао да се школује, а заправо је морао да шегртује и надничи.⁵⁾ После тога похађао је 1814. мађарску школу у Харшању.⁶⁾ Пошто је научио црквено појање постао је учитељ и звонар најпре годину дана у Бездеку, а затим једну годину у Белом Манастиру (тада се звао Моноштор).⁷⁾ Са уштеђевином отишао је и био примљен 1817. у сомборској учитељској школи (тзв. препарандији).⁸⁾ Ту се први пут упознао са делима Доситеја Обрадовића. Поред школских предмета већ тада је много читао све о српском језику и правопису. Своје професоре изненадио је ђачком дизертацијом О Диалекту Србскога иезика (1818—1819).⁹⁾ Учитељску школу у Сомбору завршио је 1819.¹⁰⁾ Током 1819. уписао се у гимназију у Новом Саду, чији директор је био чувени слависта Павел Јосеф Шафарик. Пошто је знао нешто латинскога уписао се директно у други разред. У винковачку гимназију уписао се 1820. да би боље научио немачки.¹¹⁾ У Винковцима је 1822. завршио гимназију и ту је боравио до 1823.¹²⁾

По окончању гимназије запослио се као учитељ у Шиклошу, где је боравио од 1823. до 1827.¹³⁾ Већ тада дописивао се са Вуком Стефановићем Караџићем. Након тога био је учитељ у Мохачу (1827—1830), па онда у Вуковару (1830—1838). Једну зиму је провео са Вуком Стефановићем Караџићем и помагао му је у сакупљању и сређивању речи и народних умотворина.¹⁴⁾ Био је 1838. општински бележник у Шиду, а када му је власт дала отказ отишао је 1839. године у Београд, где је радио у суду. Вратио се у Шид 1840. пошто су му поново понудили посао бележника, али ту је постао и директор српских школа.¹⁵⁾ Од 1860. радио је као општински бележник у Гибарацу код Шида.

Најпре је био под утицајем Доситеја Обрадовића, а онда под утицајем Вука Стефановића Караџића. Постао је пропагатор народнога језика у школи и књижевности.¹⁶⁾ Био је Вуков велики пријатељ и помоћник.¹⁷⁾ Још као учитељ у Шиклошу радио је по Вуковом правопису и обрађивао српску граматику, па га је школска управа због тога оштро упозорила.¹⁸⁾ Драгосављевићева ода владици Стефану Станковићу 1829. друга је књига штампана Вуковим правописом.¹⁹⁾ Поред више школских књига објавио је много чланака у Летопису матице српске и у Бачкој Вили. Највише је био заинтересован за писменост и како да се најлакше научи да се чита и пише. Његов најважнији рад Буквар остао је нештампан. Био је то први српски буквар, а састављен је синтетичком методом. Вуку је слао народне песме, речи и друге народне умотворине из Барање и Срема. Током 1842. постао је члан Друштва српске словесности.

• Ода Г. Стеф. Станковићу Епис. Будимск., Будим 1829.
• Преосвештеному господину Стефану Станковићу православном скоропостављеном епископу будимском припевка од учитеља Муачког, Будим, 1829.
• Постанак' славенски слова или писменост' каква је и каква треба да је у србском' језику, Београд, 1840.
• Немачка граматика за децу с'рпску. Парче друго, Нови Сад, 1843.
• Немачка граматика : за децу и за свакога, који је рад немачки језик из књîга да научи, Пешта, 1851.

• Ђ. Магарашевић: A. Драгосављевић. ЛМС 188 (1896) 1–32
• Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књига 1, Београд, 1929, стр. 553

• Биографија на сајту САНУ

Adam Dragosavljevic