Константин Јаковљевич Грот (рус. Константин Яковлевич Грот) (Царско Село, 22. јун/4. јул 1853 — Лењинград, 29. септембар 1934), историчар и историчар књижевности, професор универзитета (Варшава), и управник архива у Петрограду.

Други је син академика Јакова Грота. Студирао је на историјско-филолошком факултету Петроградског универзитета. Још као студент је награђен за рад Разбор свидетельств Константина Багрянородного о южных славянах (1880), у којем је штитио вјеродостојност извјештаја Константина Багрјанородног о насељавању Срба и Хрвата на Балкан против скептицизма Рачког и Дринова. Магистар је постао дисертацијом Моравия и мадьяры с половины IX по начало Х в. (1881). Током 1882. обишао је многе славенске земље, радећи у библиотекама Прага, Београда, Љубљане, Беча, Пеште и другдје. Године 1883. постао је професор славистике у Варшави. Постао је доктор славистике 1889. године у Петрограду са одбраном дисертације Из истории Угрии и славянства в XII в. Мноштво његових других радова и чланака је штампано у разним стручним часописима.

Дописни је члан Српског ученог друштва од почетка 1883. Почасни је члан Српске краљевске академије од новембра 1892.

• Энциклопедически словарь. С. Петербург, Брокгаузъ и Єфронъ, 1890–1904. 9.
• С. И. Данченко: Руски научници у Србији од 1878–1885. године. ИЧ 28 (1981) 105–128.

• Краћа биографија на сајту САНУ

Konstantin Grot