Корисничке алатке

Алатке сајта


павле_кенђелац

Павле Кенђелац

Павле Кенђелац (Кикинда, 29. јун 1766 — Темишвар, 19. март 1834), српски архимандрит, природњак, историчар и теолог. Био је највећи српски интелектуалац свога времена. Међу Србима први је доктор теологије и доктор филозофије. Написао је Јестестословије (природопис) назначајнију научну књигу код Срба у првој половини 19. века.

Детињство и младост

Павле Кенђерац се родио 29. јуна 1766. године у Великој Кикинди.1) Његови родитељи су пореклом из Моришке крајине, а након укидања крајине дошли су 1751. у Кикинду. Основну школу похађао је у Кикинди до 1779. и ту је добро научио црквенословенски. Од 1779. три године био је трговачки шегрт и годину дана трговачки помоћник у Сегедину, да би од 1783. до 1785. био трговачки помоћник у Будиму и Стоном Београду.2) Пошто се заситио трговине, а жудио је за наукама вратио се у Кикинду и замолио је родитеље да му помогну да се школује, али они нису имали много новца да му дају.3)

Школовање

Уписао се 1785. у гимназију у Кежмарку у Горњој Угарској, где је слушао предавања двојице познатих професора. У Кежмарку је имао среће да га је помогао Јован Сабин примајући га у своју кућу, а поред тога учећи га. Кенђелац је био веома заинтересован за учење, па је шест разреда гимназије завршио за једну годину.4) Једно време провео је у Пожуну (Братислави) по свој прилици приватно похађајући предавања. Током 1786. уписао се у гимназију у Шопроњу, где је похађао седми и осми разред гимназије, углавном филозофију. Гимназију је завршио 1788. Почео је да се издржава подучавајући другу децу, а добијао је и помоћ од Атанасија и Алексија Карамате. Тражио је од намесничкога већа да му дозволе да на пет година оде у Русију на студије, али дозволу је добио тек 1790. након годину и по чекања и то не на пет, него на три године.5)

Школовање у Русији и Халеу

Стигао је у Санкт Петербург, где је нашао Теодора Јанковића Миријвскога, који је био надзорник руских основних школа и који му је помогао да буде примљен на Богословију Александра Невскога - Лавру.6) Са посебним уважавањем је касније говорио о својим професорима природних наука на богословији. Схватио је да га највише интересују природне науке. Након окончања богословије путовао је морем до Хамбурга и отишао до Халеа да се упише на тај протестантски универзитет. Уписао је права, али се брзо посветио природним наукама на Филозофском факултету. Веома важна су му била предавања Јохана Рајнхолда Форстера, који је предавао природне науке и минералогију.7) У Халеу је студирао две и по године и докторирао је вероватно крајем 1794.8)

Заступање народа пред царем

Вратио се потом у Кикинду. Народ није био задовољан како га заступају у жупанији и пред мађарском властелом, наиме Србима граничарима кршили су и сужавали привилегије, које су им раније давали. Срби су због тога тражили од Кенђелца да их он заступа. Био је шеф делегације, која је отишла у Беч код цара и ту је Кенђелац објаснио о којима проблемима се ради и од цара је затражио заштиту за свој народ.9) Позитивни одговор од цара разљутио је мађарске великаше, па су настојали да се освете Кенђелцу.

У манастиру

Рукоположен је за ђакона и архиђакона и након тога је примљен као монах у манастир Светога Ђурђа.10) Током 1798. темишварски владика Петровић именовао га је за архимандрита, али о томе није косултовао митрополита Стевана Стратимировића, коме се Кенђелац није свиђао.11) Чим је Кенђелац именован за архимандрита Стратимировић је тражио од темишварскога комитета да га лише архимандритскога положаја, што је изведено уз пратњу пандура почетком 1799. У исто време почели су га и други тужикати, али владика се пожалио аустријском цару, па је Кенђелцу враћен положај архимандрита.12) Током 1800. био је професор прве Богословије у темишварској епархији, а као доктор богословије држао је већину предмета за стотинак полазника.13) Када је крајем 1800. умро Кенђелчев заштитник владика Петровић одмах је то искористио митрополит Стеван Стратимировић, па га је преместио у манастир Бездан, али као јеромонаха.14)

Грешка са унијатским владиком

Нови владика Стеван Авакумовић му је рекао да је непожељан, па је Кенђелац нашавши се у безизлазном положају отишао код великоварадскога унијатскога епископа Дарабанта.15) Дарабанти је 1801. понудио своје услуге тражећи да буде ердељски владика и да православни народ преводи у унијате.16) Дарабанти је потписао да ће то радити, али нешто касније се покајао и предомислио, па је Дарабанти рекао да повлачи своју изјаву. Око две и по године провео је на милости код једнога богатога трговца. Касније је 1803. одлуком цара враћен на положај архимандрита манастира Свети Ђорђе.17) Након смрти Дарабанте 1807. папир са Кенђелчевим потписом о унији доспео је до Стевана Стратимировића.18) Кенђелац је о томе морао да пише изјаву, а синод га је онда казнио да 7 година нема право да обавља никакву свештеничку функцију. Међутим функцију архимандрита је и даље вршио.

Природопис саблажњава Стратимировића

Пошто је био ослобођен свештеничких обавеза имао је времена за интелектуални рад. Пошто је приметио да нема доброга уџбеника географије на српском језику одлучио је да он напише један, али како су се у то време границе драматично мењале због Наполеонових освајања одустао је након некога времена. Савремени природопис (Јестестословије) писао је око три године у четири дела. У Будиму је захваљујући једном српском трговцу 1811. одштампан само први део, а остали делови нису објављени због жестоке критике митрополита Стратимировића.19) Стратимировић је сматрао да су објављени саблажњиви садржаји, а то се посебно односило на ембриологију и зачеће човека.20) Кенђелац је морао да даје изјаву, а Стратимировић је онда ширио и вести да је та књига заправо плагијат.

Никада владика

Када му је истекла казна Кенђелац је 1816. тражио да буде арадски владика, али Синод СПЦ га није изабрао. Од тада престаје са молбама са изузетком 1822. када је покушао да буде изабран за темишварскога владику. Након 1816. углавном се обраћа царским органима. Након више писама цар је најпре 1824. поставио Кенђелца за темишварскога владику, али митрополит Стратимировић је онда оптужио Кенђелца да је руски шпијун и на тај начин га лишио владичанства. Кенђелац никада није изабран за владику. Кнез Милош Обреновић му је крајем 1830. нудио положај владике у Кнежевини Србији, али како је Павле тражио да може да бира владичанство међу њима није дошло до споразума.21) Завршио је и штампао Всемирнога сбитијасловија, а 1824. Церковнују историју. Добро је водио свој манастир. Његов портрет урадио је Константин Данил на захтев панчевачке црквене општине.

Језична критика

Био је полиглота, говорио је немачки, енглески, француски, мађарски, руски и румунски, а служио се латинским, грчким и хебрејским језиком. Књиге је писао црквенословенским језиком и сматран је за најбољега познаваоца црквенословенскога од свих Срба.22) Отворио је расправу о српском књижевном језику говорећи критики што српски писци пишу свако по својој вољи.23) Рекао је да се свуда пише по граматици, а код Срба по правилима бабе Смиљане.24) Исмевао је славеносрпску језичну мешавину. Остао је упамћен по алегорији о баби Смиљани.

Научни рад

Његово Јестестословије (природопис) постала је једна од најзначајнијих научних књига код Срба у првој половини 19. века. Штампан је само први део, а цели комплет од четири дела представљао је енциклопедију природе о биљкама, животињама и камењу. У књигу је унео научна сазнања из астрономије, геологије, физичке географије и биологије човека.25) Ту је написао о пореклу Земље и променама на њој, о планинама, фосилима, пећинама, каналима, морима, морским појавама, рекама, језерима, изворима, ветровима, потресима, вулканима, времену и човеку.

Литература


Pavle Kenđelac
Pavle Kendjelac

2) , 3) , 4) , 5) , 6) , 7) , 8) , 9) , 10) , 11) , 12) , 13) , 14) , 15) , 16) , 17) , 18) , 19) , 20) , 22) , 23) , 24) , 25)
ЖИ
21)
Гавриловић III, стр 499
павле_кенђелац.txt · Последњи пут мењано: 2021/09/06 14:44