Корисничке алатке

Алатке сајта


бој_бушатлије_с_царем

Бој Бушатлије с царем

Бој Бушатлије с царем је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Сима Милутиновић Сарајлија. Објављена је најприје у дјелу Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

Текст пјесме

0001    Сунце зађе а мјесец изађе,

0002    младо момче у Цариград дође,

0003    голо, босо, тужно и жалосно,

0004    оно бјеше паша Ибрахиме

0005    од крвава Спужа на крајини,

0006    горко цвили, сузе пролијева

0007    пред кољено цара честитога:

0008    „Султан царе, драги господаре!

0009    Ол’ не знадеш, ол’ ништа не хајеш,

0010    да се други султан учинио

0011    Кара-Махмут од Скадра бијела,

0012    усред равне земље Арбаније,

0013    роби, пали села и вароше,

0014    а сијече крајичнике Турке

0015    и узимје од раје хараче,

0016    он за тебе ни спомена нејма,

0017    он је бабу мога погубио

0018    и витеза Зотовића бега

0019    на Дољане више Подгорице

0020    и брзо ће до Епира доћи

0021    ако војску нећеш сакупити

0022    и погубит душманина твога,

0023    Бушатлију ону љуту змију,

0024    који се је хајин учинио

0025    и градове млоге освојио.“

0026    А када је царе разумио,

0027    силну војску сакупио био

0028    од све Босне и Херцеговине,

0029    од Србије и од Булгарије,

0030    Романије и Анадолије,

0031    од Морије и Маћедоније,

0032    таку силу Скадру оправио

0033    и пред њоме два силна везира,

0034    везир Босне и Херцеговине,

0035    други везир од Уруменлије

0036    и по мору пашу капетана

0037    су двадесет од боја ђемијах

0038    да погубе Махмута везира,

0039    утевтише земљу Арбанију.

0040    А кад Махмут војску угледао,

0041    он дозива стрица Мурто-бега

0042    и Тахира агу Паруцића,

0043    Јахо-бега Копиличевића,

0044    и Јакупа Сердаревић-бега,

0045    и Хасана од Хотах главара,

0046    и остале по избору Турке.

0047    Овако је њима говорио:

0048    „Ево на ме иде силна војска

0049    од онога Отмановић-цара,

0050    и пред војском два силна везира,

0051    још по мору паша капетане,

0052    они иду Скадру под бедеме,

0053    ја се хоћу у град затворити

0054    су пет стотин’ мојијех делијах

0055    да преварим цареве везире,

0056    а ви моји драги витезови,

0057    сусретните војску и везира,

0058    пред свим њима учините жалбу

0059    супроћ мене како ви је драго

0060    нека мисле цареви везири

0061    да сте моји велики душмани,

0062    ал’ немојте друго учинити,

0063    издати ме, оли преварити,

0064    споменте се Кастриота Ђура

0065    колико је с царом војевао

0066    и какву је славу задобио

0067    те с’ и данас Арбанија фали,

0068    Арбанија што је вас родила

0069    и јуначком боју одгојила.

0070    Држите ми младе Арбанасе

0071    у договор да нико не знаде,

0072    а пазите згоду и вријеме

0073    кад видите да им ударимо,

0074    нек познаду што су Арбанаси,

0075    ако л’ нама до потребе буде

0076    ми имамо узданицу тврду

0077    у владику Петра Црногорског,

0078    он ће нама у помоћи бити,

0079    ол’ нас примит све у Црну Гору

0080    да оданле изнова ратимо.“

0081    То вријеме задуго не било,

0082    ето иду су три стране војске:

0083    једна право преко Зете равне,

0084    друга иде преко воде Дрима

0085    и обје се војске саставише,

0086    према Скаду попеше чадоре,

0087    трећа војска преко мора слана,

0088    под Улцињом градом бијелијем,

0089    сватко иде клања се господи

0090    и цареву бијелу ферману

0091    како их је Махмут научио.

0092    Да је коме погедати било

0093    колико се војске сакупило

0094    и како је она војска зорна,

0095    нит је трудна, нити је уморна,

0096    свак би ово мога помислити

0097    да ће у град ончас улећети

0098    и уватит Бушатлију жива,

0099    но ставише бумбе и лубарде,

0100    сташе бити Скадар су три стране,

0101    не остаде бора ни стобора

0102    што нијесу бомбе разориле

0103    и лубарде земљи обориле,

0104    али ево млади Арбанаси

0105    на договор те су се састали

0106    у бијелу кулу Паруцића

0107    здоговором танку књигу пишу

0108    и у град је свом везиру шаљу:

0109    „Нека знадеш, драги господару!

0110    Да мислимо сјутра ударити

0111    пређе зоре и бијела дана

0112    на везира од Уруменлије,

0113    како смо ти тврду вјеру дали

0114    доиста те издати нећемо,

0115    а ти немој остављати града

0116    док не видиш од нас што ће бити.“

0117    Што рекоше то су учинили,

0118    прије зоре боја заментуше,

0119    царева се војска забунила,

0120    за оружје бојно прифатила

0121    нитко не зна што је и како је,

0122    тко л’ замеће изненада кавгу,

0123    док виђеше Махмута везира

0124    на сурога коња великога,

0125    з голом сабљом у руци јуначкој,

0126    а за њиме млади Арбанаси.

0127    Ту се двије војске ударише

0128    жестокијем огњем из пушаках,

0129    од зорице до мрклога мрака,

0130    два везира плећи обратише

0131    без обзира натраг побјегоше

0132    а за њима сва њихова војска,

0133    гладна, жедна, тужна и жалосна,

0134    гола, боса и тешко крвава.

0135    Оставише коње седленике,

0136    самур-капе, зелене доламе,

0137    џамадане, ћурке и бињише

0138    и велике гаће туманлије

0139    и свкакве турске саручине,

0140    прах, олово, бумбе и лубарде,

0141    џевердаре сребром оковане,

0142    мале пушке, сабје и гадаре

0143    јатагане и балте јуначке

0144    и цареве зелене барјаке,

0145    набројено благо и богатство

0146    и осталу за војске захиру,

0147    а сувише лијепе чадоре

0148    и под њима ствари свакојаке

0149    и свилене госпоцке душеке.

0150    На то руке нико не пружаше

0151    без тестира Махмута везира,

0152    ал’ он собом све раздаде њима,

0153    јунацима што је за којега

0154    а остало носи у мирију

0155    да намири учињену штету

0156    својој земљи и својему граду

0157    и трошкове своје и војничке,

0158    да понови града и шехера,

0159    проза шехер куће и дућане

0160    љто су бомбе и лубарде силне

0161    разориле Скадру при Бојани,

0162    да погради сада на технани

0163    а без страха цара силенога.

0164    Ето, побро, Србаљ-Стратимире,

0165    какав бјеше Махмуте везире.

Литература

  • Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.
бој_бушатлије_с_царем.txt · Последњи пут мењано: 2020/03/25 23:24 од жељко_тодоровић