Буна босанскије Турака противу својега цара је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Сима Милутиновић Сарајлија. Објављена је најприје у дјелу Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

Пјесма је оригинално записана под именом: Буна босанксије Турака противу својега цара и његова низама 1831е године.

0001    Мили боже, на свем тебе фала,

0002    кад затрепта на истоку сунце

0003    и с’јевнуше на западу муње,

0004    тад је царе очи отворио,

0005    по свијету зулум опазио

0006    па у Стамбол низам поставио,

0007    јаничарски оџак погазио

0008    па им оштру сабљу ударио.

0009    Он изгуби силна јањичара

0010    за шест дана - шездесет хиљада,

0011    па он пише турали-фермана,

0012    а дозивље лале и везире,

0013    човадаре, своје капиџије,

0014    он им даје турали-фермане

0015    па их шиље од града до града,

0016    редом лако уз Уруменлију.

0017    Ко припозна цара и фермана

0018    све му, роде, пође под низама

0019    до Ушћупа и до Качаника,

0020    до Приштине ђе панађур бива,

0021    а старине Плетикосе Павла

0022    и до малог мјеста Вучитрна,

0023    а старине војводе Војина,

0024    мила зета славна цар-Стјепана;

0025    до Звечана и до Дмитровице,

0026    до Тетова и Призрена града

0027    и столице славна цар-Стјепана,

0028    па до Пећи и до Ђаковице

0029    и до двора Леке Дукађинца

0030    и Каваје покрај мора сиња,

0031    те до малог Бара и Улћина

0032    и Жабљака Црнојевић-Ива,

0033    Подгорице бега Лисичића

0034    и до Спужа војводе Лазара,

0035    пр’о планине Плава и Гусиња

0036    и нахије око града оба, -

0037    све је цару пошло под низама.

0038    Ал’ се двије силе супротиле:

0039    једно лоза Обрен-беговића,

0040    тешка сила брата Бушатлиј’на,

0041    господара Скадру на Бојану,

0042    по имену Мустафа везире;

0043    друга лоза Бранковића Вука,

0044    што издаде на Косову царство,

0045    изјела га од небеса муња!

0046    Не кабуле цара ни фермана,

0047    нит’ му хоће подић’ под низама.

0048    Но чујте ме, моја браћо славна,

0049    ну виђите Вусејн-капетана,

0050    њему везир шиље бурунтију:

0051    „Вусеине, побратиме драги!

0052    А тако ти дина и имана,

0053    немој, брате, подић’ под низама

0054    док т’ је здраво чет’рес капетана

0055    и дванаест главних алајбега

0056    и остали сехрат и крајина.“

0057    Кад капетан књигу разумио,

0058    одма’ другу књигу написао

0059    па је шиље одма’ у крајину,

0060    док покупи редом капетане

0061    на ливади под бојали кулу.

0062    Посједаше редом по ливади,

0063    ал’ да видиш Вусејн-капетана,

0064    принесе им вино и ракију,

0065    агааге пију вино и ракију,

0066    на лонџи су еглен затурили

0067    О земљама и о градовима,

0068    О коњима и о јунацима

0069    и о добром свијетлом оружју,

0070    гди л’ је који чинио јунаштво,

0071    на мејдану задобио главу,

0072    ал’ је добра роба заробио,

0073    ил’ је добар плијен плијенио.

0074    Но што рече Вусејн-капетане:

0075    „Капетани, тако вам имана,

0076    прођите се земље и градова,

0077    већ немојте подаћ’ под низама

0078    ради бога и хатара мога.“

0079    Кад то зачу четр’ес капетана,

0080    сви су сложно ником поникнули

0081    и у црну земљу погледали

0082    како трава расте на завојке

0083    баш к’о дојке у добре дјевојке,

0084    не поничу три добра јунака:

0085    једно бјеше паша Видајићу,

0086    а друго је бег Филиповићу,

0087    до њега је Новин-капетане

0088    од Новина града бијелога,

0089    ни поничу, ни у земљу гледе,

0090    нег’ међ’ очи црне капетана,

0091    на лонџи су њему говорили:

0092    „Вусејине, листом Босни глава!

0093    А тако нам дина и имана,

0094    и турскога поста рамазана,

0095    ми нећемо подијћ под низама

0096    док је нама на рамену глава.“

0097    Кад Вусејин р’јечи разумио,

0098    он од земље на ноге скочио,

0099    руке шири, у лица иј љуби,

0100    међу очи гди с’ јунаци љубе:

0101    „Ај, аферим, соколова крила!“

0102    Тад могаше уфатит везира

0103    но код њега бијаше муртата,

0104    везиру су хабер учинили,

0105    он побјеже ка Новоме Стоцу,

0106    ш њиме бјежи девет капетана,

0107    браћо славна, сва Херцеговина.

0108    Ал да видиш Вусејн-капетана,

0109    два пашића сургун учинио

0110    и б’јеле им дворе разорио,

0111    па је чет’ри књиге накитио

0112    на четири стране растурио.

0113    Од Мостара до Нова Пазара

0114    не оставја баше ни сердара

0115    и никаква главна капетана.

0116    У Крајини глас на Алајбега

0117    и на сваког кршна Крајишника.

0118    Док заигра сехрат и Крајина.

0119    Па је мало књиге накитио

0120    к Сребрници књигу оправио

0121    на кољено гази Мемиш-аги:

0122    „Мемиш-аго, сехратлијо стара!

0123    Ти опреми себе и ђогина

0124    и Бећира твога барјактара

0125    и појави сехрат и крајину,

0126    ајде, аго, Новоме Пазару,

0127    ен-иншала, Алаху се надам,

0128    на Косову да сретнем низама.“

0129    А кад к њему така књига дође,

0130    и кад виђе шта му књига каже,

0131    колико му врло мила била -

0132    на живоме заиграло т’јело,

0133    па Бећира зове барјактара:

0134    „О, Бећиру, драги барјактару“

0135    Ти опреми себе и зекана,

0136    ја ћу спремит себе и ђогата,

0137    ти дофати барјак с чивилука,

0138    пободи га на лонџу зелену,

0139    а истури пушке абердаре

0140    нек се купи сехрат и крајина

0141    јер хоћемо пута путовати

0142    до лијепа Новога Пазара,

0143    на Косову сретнути низама.„

0144    Хитро слуга ријеч разумио,

0145    с чивилука барјак дофатио,

0146    пободе га на лонџу зелену

0147    пак избаци пушке хабердале,

0148    абер даде сехрат и крајини.

0149    Мало вр’јеме било постануло,

0150    ал’ ето ти сехрат и крајине,

0151    ал’ се равно поље замаглило,

0152    а из магле зрака ударила

0153    све од тока и од челенака.

0154    Отидоше пута путовати,

0155    искочише друму пазарскоме -

0156    сусрете га скадарска ћехаја

0157    и Ђул-ага шехер Сарајева,

0158    ш њиме војске дванаест хиљада.

0159    Отидоше код Нова Пазара,

0160    на ливаде чадоре попели,

0161    под чадорим’ конак учинили,

0162    а око њи’ сехрат и крајина.

0163    Још да чуј’те, браћо моја славна,

0164    време стаде за неђељу дана,

0165    ал’ отпоче сехрат прилазити,

0166    по имену главни капетани.

0167    Првог, брате, капетана кажу

0168    по имену Дервен-капетана,

0169    ђе он ходи и Крајину води,

0170    вију му се зелени барјаци,

0171    к’о по небу магле и облаци.

0172    Док Дервента дође до Пазара,

0173    а то за њим капетана кажу

0174    по имену Маглај-капетана,

0175    за Маглајом Тешањ-капетане,

0176    па капетан од Гламоча града,

0177    а за њиме Крупа капетане;

0178    па још кажу добра капетана

0179    од онога Јајца бијелога

0180    по имену Мустај-капетане,

0181    још за њиме капетана фале

0182    од лијепе шехер Бајне-Луке

0183    по имену Мурат-капетана,

0184    а за њиме паша Видајићу

0185    од Зворника града његовога:

0186    опет кажу Новин-капетана

0187    од Новина града крајишнога;

0188    па ето ти змаја огњенога

0189    по имену Тузле капетана,

0190    за њиме су два Бећировића,

0191    оба веле да су капетана

0192    и за њима Клима капетане,

0193    људи кажу да је Клима шала,

0194    ал’ је Клима листом Босни глава;

0195    још за њима капетана фалу

0196    од Пећине на крајину љуте,

0197    по имену Даут-капетана,

0198    па казују бега Осман-бега

0199    од Мостара града бијелога.

0200    Кад се збука сехрат и крајина

0201    код шехера Новога Пазара,

0202    ста вријеме за неђељу дана,

0203    ал’ ето ти Вусејн-капетана,

0204    ш њим казаше девет капетана,

0205    још десетог Козлу-капетана,

0206    њега жешћег у свој Босни нејма;

0207    ал’ да видиш Вусејн-капетана,

0208    на конаку лонџу покупио,

0209    џематиле дову изучио,

0210    један другом божју вјеру дају

0211    на Косову да узмака нејма.

0212    Отле добре коње појахали,

0213    отидоше збогом путујући,

0214    пјевајући, коње играјући,

0215    гласовите пушке турајући;

0216    Тад’ са града пукоше топови

0217    и крену се Вусејн-капетане,

0218    док пријеђе Рогозну планину,

0219    а до Бањске и Звечана града,

0220    ту капетан гради конак први.

0221    Отале су рано подранили

0222    ка Ипеку пеко Дукађина,

0223    на Бањи су џењак зађенули

0224    и осамнаест глава задобили,

0225    а дванаест своиј оставили,

0226    пак под Пећи конак учинили;

0227    ту стајали три бијела данка,

0228    ал’ да видиш паше Видајића,

0229    често паша под чадор иђаше,

0230    под чадора Вусејн-капетане,

0231    те он пије кахве и духана.

0232    Вусејину паша проговара:

0233    “Ходи, друже, да им ударимо!„

0234    Но да чујеш Вусејн-капетана,

0235    из чадора паши одговара:

0236    “Царска руко,паша Видајићу!

0237    Да ми нашу не губимо војску,

0238    еда Ипек на аман узмемо.„

0239    Па у ријеч што су говорили,

0240    ето њима ситна књига дође

0241    од Разака паше Пећанина

0242    да им неће изић’ на амана

0243    но иј бити са града топов’ма.

0244    А да видиш Вусејн-капетана,

0245    у ордију попушти телала:

0246    “Крајишници, моји соколови!

0247    Отвор’те ми образ на мејдану,

0248    вам’ ће Алах на божјем дивану.„

0249    Тада добре коње појахаше,

0250    на метериз јуриш учинише,

0251    метериза брзо погазише,

0252    млого своиј глава оставише,

0253    али одма’ и Пећ приватише

0254    и силениј шићар задобише;

0255    па отле коње појахаше,

0256    отидоше низ Дреницу равну

0257    на високу камену ћуприју.

0258    Док ордија воду претурила,

0259    а искочи у поље Косово,

0260    у Приштини конак учинили.

0261    Тако стали неколико дана,

0262    изабра се триста сехратлија,

0263    а по избор коњи и јунаци,

0264    све ком’ није жао умријети,

0265    на Косову мејдан задобити,

0266    отидоше скитат по Косову,

0267    свуда скитат за низама питат.

0268    Добра иј је срећа натурила

0269    код Липљана села питомога

0270    ту нађоше царева низама,

0271    на Косову хендек истурио,

0272    а на хендек топа намјестио

0273    пак се брани по Косову њиме.

0274    Ал’ да видиш аге Мемиш-аге,

0275    свог је друга једног оправио,

0276    Вусејину хабер учинио,

0277    а у сабах џењак затурио;

0278    но бог уби пашу призренскога

0279    те је цару хилу учинио,

0280    на низама пушку окренуо,

0281    док сатрше на пољу низама.

0282    узеше му топе и џебану,

0283    за захиру ни говора нејма,

0284    и узеше хазну и чадоре.

0285    Кад то зачу мухур-сахибија,

0286    у Ушћупу граду бијеломе,

0287    па је ситну књигу накитио,

0288    у Косово књигу оправио,

0289    а на руке Вусејн-капетану:

0290    “Вусејине, царев муртатине!

0291    Ласно ти је хилом бити боја,

0292    но ти мувле до првог џумаха-

0293    ето мене на Косово равно

0294    са мојије’ сто хиљада војске,

0295    на Косову мејдан раздовјити!„

0296    Кад Вусеј’ну глас и књига дође,

0297    те он виђе што му књига прича,

0298    од стра’ су му заиграле руке -

0299    паде књига у зелену тарву.

0300    Брже коње добре појахаше,

0301    царску силу чекати не смјеше

0302    но срамотно бјеже пр’о Косова.

0303    Бошњак оде у Босну поносну.

0304    Тако стаде два мјесеца дана,

0305    па да видиш цара честитога:

0306    цар опрема шесет хиљад’ војске

0307    и пред њима четири везира

0308    нека бију на Бојани града.

0309    Хитро војска на Скадар изађе,

0310    тако њима бог и срећа дала -

0311    брзо шехер Скадра прифатили

0312    и везира у град заклопили

0313    па га бију топом и гударом

0314    без времена три неђеље дана:

0315    од ду’ара не одбија вара,

0316    а некмоли да му знадне врата.

0317    Кад је било о светоме Луки,

0318    зађеле се три магле облака,

0319    састаше се више Скадра града:

0320    вјетар пухну, а сијевну муња,

0321    од облака трес је ударио

0322    те разбио на Бојани града.

0323    Што градила сила Бушатлијна

0324    са његово пет хиљад’ мајстора,

0325    за времена шездесет година.

0326    Ту везира сила уфатила

0327    са његова до два мила сина,

0328    хазне кажу хиљаду товара

0329    оправише цару на дивану,

0330    хазну прати Мустафа везире,

0331    он и хазна цару на пешкеша

0332    пред џамију на Халем-муаје

0333    ђе с’ везирске истурају главе.

0334    Ал’ Вусеј’не царев муртатине!

0335    У зо час си земљу замутио,

0336    а у гори Косово разбио,

0337    ако бог да и царева рука,

0338    и твоју ће Стамбол виђет главу,

0339    сам ћеш му је однест на кобили,

0340    све што било, то се и виђело.

• Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

---

Buna bosanskije Turaka protivu svojega cara