Корисничке алатке

Алатке сајта


марко_краљевић_и_муса_арбамуса

Марко Краљевић и Муса Арбамуса

Марко Краљевић и Муса Арбамуса је српска народна пјесма. Објављена је у овом облику у дјелу: Хрватске народне пјесме, скупила и издала Матица хрватска. Одио први. Јуначке пјесме. Загреб 1890-1940.

Многе од пјесама прикупљене у овом дјелу су у ствари српске народне пјесме, прикупљене на територији Хрватске и околних подручја, и објављене заједно са хрватским народним пјесмама у истој збирци. По именима у пјесми се често лако може утврдити да ли је пјесма српска, хрватска, или муслиманска. У неким случајевима то је знатно теже.

Текст пјесме

0001    Свечера се Турци састајали

0002    У мејани младе крчмарице,

0003    У Стамбулу, граду бијелому,

0004    Нуз дворове цара честитога.

0005    Там долази Муса Арбамуса

0006    На диване младој крчмарици.

0007    Попио је сто акова вина,

0008    Што је вина, а што и ракије.

0009    Кад се Муса понапио вина,

0010    Рујног вина и жуте ракије,

0011    Онда поче јунак набрајати,

0012    Набрајати и цара корити:

0013    ”Ево има девет годин’ дана,

0014    Откад дворим цара господара,

0015    Господара, да би га не било!

0016    Па још нисам издворио коња,

0017    Та нит коња, нит бојна оружја,

0018    НИ доламе нове ни половне.

0019    Ал тако ми моје вире свете,

0020    Утећи ћу у равно приморје,

0021    Куд с’ провози то царево благо,

0022    Растират ћу скеле окол мора,

0023    Затворит ћу путе по приморју,

0024    Сазидат ћу кулу у приморју.

0025    Окол куле метат ћу решетке,

0026    Гди ћу вишат оџе и спахије,

0027    Алајбеге, аге и везире,

0028    Старе Турке, младе јањичаре.”

0029    Што је Туре пјано бенедало,

0030    Те је тризно збиља учинило.

0031    Он утече у равно приморје,

0032    Куд пролази то царево благо,

0033    Те растира скеле окол мора

0034    И затвори путе у приморју,

0035    Куд пролазе цареве делије,

0036    Куд пролазе и благо провозе:

0037    На годину по триста товара,

0038    Што харача, што царева мита,

0039    Што везиром ђунђа и камења,

0040    А спахијам бисера и злата,

0041    Што булама бурма и ђердана,

0042    А кадунам разни шекерлија.

0043    Све је Муса себи уставио,

0044    На приморју кулу начинио,

0045    Окол куле гвоздене решетке,

0046    Гди ће вишат оџе и спахије,

0047    Алајбеге, аге и везире,

0048    Старе Турке, младе јањичаре.

0049    Том ни дуго постојало вриме,

0050    Приморје се у црно завило

0051    Од зулума Мусе Арбамусе

0052    И његових многијех сужања.

0053    Растирао скеле окол мора,

0054    Затворио путе у приморју,

0055    Куд пролазе цареве делије,

0056    Куд пролазе и благо провозе:

0057    На годину по триста товара,

0058    Што харача, што царева мита,

0059    Што везиром ђунђа и камења,

0060    А спахијам бисера и злата,

0061    Што булама бурма и ђердана,

0062    А кадунма разних шекерлија.

0063    Па он хвата оџе и спахије,

0064    Алајбеге, аге и везире,

0065    Старе Турке, младе јањичаре,

0066    И нуз Турек царево унуче,

0067    Па их виша кули на решетке,

0068    Па их мучи мукам нечувеним.

0069    Закукало то равно приморје,

0070    Закукало, у црно с’ обвило,

0071    Кукајући цара замолило,

0072    Да му царе у помоћи буде.

0073    А још више јадикују буле,

0074    Младе буле и липе кадуне,

0075    Не за благом, већ за младим Турци,

0076    Јер су Турци дражи од бисера.

0077    Кад је царе право разумио

0078    Што Арапин по приморју чини,

0079    Он дозивље Мустафу везира,

0080    Па је њему липо говорио:

0081    ”Мој везиру, моје десно крило!

0082    Додија ми тужба из приморја,

0083    А још више то плакање була,

0084    Младих була и липих кадуна.

0085    Па и то би Муси опростио,

0086    Да м’ унука није погубио

0087    И снаху ми љуто расцвилио,

0088    Расцвилио, у црно завио.

0089    Та се рана не да пригорити,.

0090    То се мора Муси осветити.

0091    Зато узми, Мустафа везиру,

0092    Зато узми три хиљаде војске!

0093    Па ти иди у равно приморје

0094    И укроти црног Арапина.”

0095    Кад је везир цара разумио,

0096    Узимао три хиљаде војске,

0097    Па он иде у равно приморје.

0098    Кад је дошо у равно приморје,

0099    Дочека га Муса Арбамуса

0100    И дари из тајних засједа.

0101    Како ј’ мудро Муса ударио,

0102    У брзо је Турке похарао

0103    И везира жива уфатио.

0104    Очи му је живом извадио,

0105    Пак му веже руке наопако,

0106    А ноге му испод коња пење,

0107    Пак га шаље цару у Стамбуле,

0108    Да му каже, куд допаде војска.

0109    Када царе везира угледа,

0110    Мал не пуче од тешкога јада.

0111    А кад се је мало осв’јестио,

0112    Осв’јестио, а и окрепио,

0113    Приче мислит, што би учинио,

0114    Како ли би Муси доскочио.

0115    Па дозивље све редом јунаке

0116    И обића небројено благо,

0117    Који би му Мусу погубио,

0118    Погубио али уфатио.

0119    Многи су се јавили јунаци,

0120    Ал се нису натраг поврнули.

0121    Када види царе господине,

0122    Што почини Муса Арбамуса,

0123    Што почини по равном приморју,

0124    Што почини из силних јунака

0125    И да нема над њега јунака,

0126    Побрину се и за своју главу;

0127    Па он мисли и мудро размишља,

0128    Гди ће наћи толиког јунака,

0129    Кој’ умије Муси доскочити

0130    И његову силу уништити.

0131    То гледао оџа Ћуприлићу,

0132    То гледао, цару долазио,

0133    Па бјеседи цару господину:

0134    ”Светла круно, царе господине!

0135    Тестир ми је с царом говорити.

0136    Да је сада Краљевићу Марко,

0137    Он би смио с Мусом бој водити,

0138    Јер је јунак, каквог Турска нема.”

0139    Кад је царе оџу разумио,

0140    Низ лице је горке сузе лио,

0141    Па бјеседи оџи Ћуприлићу,

0142    Па бјеседи тихо, жаловито:

0143    ”Прођи ме се, оџа Ћуприлићу!

0144    Давно ј’ умр’о Краљевићу Марко,

0145    Већ од њега ни костију нема:

0146    Три ј’године, како ј’ у тавници.”

0147    Вели њему оџа Ћуприлићу,

0148    Вели њему тихо умиљато:

0149    ”Светла круно, царе господине!

0150    Тестир мије упитати царе,

0151    Што ћеш дати оному јунаку,

0152    Кој’ти каже ал доведе Марка?”

0153    Одговара царе господине,

0154    Одговара и Богом се куне:

0155    ”Дао би му у Босној Везирлук

0156    Без промине на десет година,

0157    Нит ћу тражит паре ни динара,

0158    Нити дара, нит каквог уздарја.”

0159    Кад то чуо оџа Ћуприлићу,

0160    Скочио се на ноге лагане,

0161    Па он иде у тавницу тавну

0162    И доведе Краљевића Марка.

0163    Коса му је до црне земљице,

0164    Полу стере, с полом се покрива.

0165    Нокти су му, орати би мого,

0166    Убила га мемла са камена,

0167    Поцрнио кано катран црни,

0168    Жуто лице, ко да је од воска.

0169    Када га је царе угледао,

0170    Скоро га је од њег уплашио,

0171    Па говори царе господине,

0172    Па говори Краљевићу Марку:

0173    ”Јеси л’ јоште у животу, Марко!

0174    И хоћеш ли болу преболити?”

0175    Одговара Краљевићу Марко:

0176    ”Јесам, царе, али баш у худо,

0177    И тешко ћу болу преболити,

0178    Ак’ не будем добре дворбе имо.”

0179    Стаде царе тужити се Марку,

0180    Што је њему Муса починио,

0181    Пак он пита Краљевића Марка,

0182    Би л’ се мого јунак подузети,

0183    Погубити Мусу Арбамусу?

0184    Обића му три товара блага,

0185    Три товара и три била града,

0186    Два на мору, трећи на Дунаву!

0187    Слушао је Краљевићу Марко,

0188    Слушао је цареву бјеседу,

0189    Па је цару тихо одговаро:

0190    ”На милости, царе господине!

0191    Убила ме мемла од камена,

0192    Да не могу ни очима гледат,

0193    А камо ли с Мусом мејда дилит.

0194    Нег ме води у нове механе,

0195    И донеси вина и ракије,

0196    И дебелог меса овчетине,

0197    И пшеничног бијелога хлеба,

0198    Да се храним неколико дана,

0199    Казат ћу ти, кад будем за мејдан.”

0200    Кад је царе Марка разумио,

0201    Дозиво је три бербера млада.

0202    Један мије други Марка брије,

0203    А трећи му нокте обризује.

0204    Те га води у нову механу,

0205    У механу крчмарици Мари,

0206    Да га храни и поји слабога,

0207    Да се Марко скоро опорави.

0208    Кад је Мара Макра угледала,

0209    Од туге је горко проплакала,

0210    Пак се шеће по новој механи

0211    И даје му, штогод заискаше,

0212    Да е храни и окрипи Марко.

0213    Сједи Марко три пуна мисеца,

0214    Докле се је мало покрипио.

0215    Пита царе Краљевића Марка:

0216    ”Можеш, Марко, на мејдан изићи,

0217    Додија ми љута сиротиња,

0218    И вишање ага и спахија,

0219    Алајбега и младих везира,

0220    Старих Турак’, младих јањичара?”

0221    Одговара Краљевићу Марко:

0222    ”Ово јеси, царе господине!

0223    Донеси ми суве дреновине

0224    Са тавана од девет година,

0225    Да огледам, хоће л’ вода цурит.”

0226    Донесоше Марку дреновине,

0227    Дреновине од девет година.

0228    Стисну Марко са десницом руком

0229    И смрви ју на ситне комаде,

0230    Ал ни капље воде не исциди.

0231    Кад то види Краљевићу Марко,

0232    Он говори цару господину:

0233    ”Богме, царе, јошт није вриме,

0234    Још јакости нисам сакупио,

0235    Само чекај јоште мисец дана,

0236    Док се јунак боље покријепим.”

0237    Кад то чуо царе господине,

0238    Пусти Марка јоште мисец дана,

0239    Да се јунак боље покријепи

0240    И да снагу он јуначку купи.

0241    А кад поршло до мијесец дана,

0242    Марко ишће суву дреновину,

0243    Пак ју стишће са руком десницом

0244    И ижмика три капљице воде

0245    И сатре ју у ситани прашак.

0246    Тада Марко цару говорио:

0247    ”Ево доба од мејдана, царе!

0248    Сада ћу се с Мусом огледати.”

0249    Пак се шеће Новаку ковачу,

0250    Ковачу је мудро бјеседио:

0251    ”Куј ми сабљу, Новаче коваче!

0252    Куј ми сабљу, какве скоро ниси,

0253    Куј ми сабљу за Мусину главу,

0254    Ја ћу с Мусом мејдан дијелити.”

0255    Пак се маша у своје џепове

0256    И даје му тридесет дуката.

0257    Па се шеће у нову механу,

0258    Пије вино три четири дана,

0259    Да б’ бројио, било би тридесет.

0260    Па он иде Новаку ковачу:

0261    ”Јеси л’, Ново, сабљу саковао,

0262    Какве јоште ти ковао ниси?”

0263    Одговара Новаче коваче,

0264    Одговара Краљевићу Марку:

0265    ”Ето сабља, а ето наковањ,

0266    Пак покушај, је ли добра сабља.”

0267    Узе Марко сабљу са наковња,

0268    И удара ш њоме о наковањ.

0269    Како ј’ Марко љуто замахнуо,

0270    Наковањ је ш њоме просикао.

0271    Пак он пита Новака ковача:

0272    ”Еј Бога ти, Новаче коваче!

0273    Јеси л’ кадгод бољу ково сабљу?”

0274    Одговара Новаче коваче,

0275    Одговара и смије се с Марком:

0276    ”Еј Бога ти, Краљевићу Марко!

0277    Казат ћу ти, кад ме тако питаш.

0278    Јесам једну бољу саковао,

0279    Бољу сабљу а бољем јунаку,

0280    А то ти је Муса Арбамуса.

0281    Кад удари ш њоме по наковњу,

0282    Он расиче наков и наковањ

0283    И под њиме каме од мрамора.”

0284    Разљути се Краљевићу Марко,

0285    Разљути се, ал ништа не вели,

0286    Пак бјеседи Новаку ковачу:

0287    ”Пружи руку, Новаче коваче!

0288    Пружи руку, да ти сабљу платим.”

0289    То послушао Новаче коваче,

0290    То послушао, жалосна му мајка!

0291    Пружи руку, ујиде га гуја.

0292    Махну сабљом Краљевићу Марко,

0293    Махну сабљом, одсиче му руку.

0294    Па говори Краљевићу Марко:

0295    ”То је зато, Новаче коваче!

0296    Да не кујеш ни боље ни горе,

0297    НИ за бољог, ни горег јунака.

0298    А ево ти сто жутих дуката,

0299    Да не просиш за живота свога.”

0300    Кад је Марко с Новаком свршио,

0301    Фатао је шарца од мејдана,

0302    Па он јаши у равно приморје,

0303    Свуд се скита и за Мусу пита,

0304    Ал ни Мусе, ни од Мусе гласа.

0305    То је Марку и помучно било,

0306    Па он мисли свакојаке мисли,

0307    Па он тражи Муса Арбамуса.

0308    Кад је био прије б’јеле зоре

0309    Нуз клисуру испод Качаника,

0310    Ал ето ти Мусу Арбамусу,

0311    На вранцу је ноге прекрижио,

0312    Буздована баца у облаке,

0313    Пак га чека у бијеле руке.

0314    А када се близу састадоше,

0315    Састадоше а и опазише,

0316    Говори му Краљевићу Марко:

0317    ”Дедер, Муса, уклони се с пута,

0318    Ил уклони, ил ми се поклони.”

0319    Одговара Муса Арбамуса:

0320    ”Пројди, Марко, не замићи кавге

0321    Ил одјаши да пијемо вино.

0322    А ја ти се уклонити не ћу,

0323    Ако те је и краљица родила

0324    На чардаку, на мехку душеку,

0325    И у златну свилу повијала,

0326    Отхранила медом и шекером,

0327    А мене је љута Арапкиња

0328    Код оваца на зими студеној;

0329    У црну ме струку завијала,

0330    А виновом лозом повијала,

0331    Одгојила са мликом овчијем,

0332    Па ме ипак често заклињала

0333    Да с’ никому не уклањам с пута.”

0334    Кад је чуо Краљевићу Марко,

0335    Кад је чуо, што Муса говори,

0336    Пусти јунак своје бојно копје

0337    Измед уши шарцу од мејдана

0338    И баца га Муси спрам срдашцу.

0339    Али му је Муса доскочио,

0340    Прико себе копљ епорпустио,

0341    Па он баца своје вито копје,

0342    Да удари Краљевића Марка,

0343    Ал га Марко с будованом одби.

0344    Како га је лако заватио,

0345    На три га је д’јела реломио,

0346    Све три д’јела пред Мусу фрчила.

0347    Кад то види Муса Арбамуса,

0348    Дочепа се сабље оковане,

0349    Један другом јуриш учинише.

0350    Махну сабљом Краљевићу Марко,

0351    Тешки Муса подметну буздован,

0352    Пуче сабља на девет комада.

0353    Сада Муса ђорду пограбио,

0354    Да удари Краљевића Марка,

0355    Ал ју Марко с буздованом чека,

0356    Растепе ју на триест комада.

0357    Сад тргоше тешке буздоване,

0358    И ш њима се сташе ударати.

0359    Буздованом пера поломиши,

0360    Поломише, у траву бацише.

0361    Пак са брзих одсједоше коња,

0362    Пак с’ хватају рукам окол паса,

0363    Бацају се на зелену траву.

0364    Те како се ласно порушише,

0365    Црном земљом они потресоше.

0366    Али дојде јунак на јунака,

0367    Црни Муса на мркога Марка.

0368    Нит се може да обори Марко,

0369    Нит се даде Муса оборити.

0370    Хрваше се ко два б’јесна лава,

0371    Хрваше се литни дан до подна.

0372    По Муси је б’јела ина пала,

0373    А по Марку б’јела и крвава.

0374    Кад то види Муса Арбамуса,

0375    Бјеседио Краљевићу Марку:

0376    ”Махни, Марко, али да одмахнем,

0377    Да видимо, чиј ће бити мејдан.”

0378    Одмахује Краљевићу Марко,

0379    Ал се Муса одмахнут не даде.

0380    Тад одмахну Муса Арбамуса,

0381    Баци Марка у зелену траву,

0382    Пак му сједе на прса јуначка,

0383    Да га коље ил угњави млада,

0384    Ил угњави, ил ножем распори.

0385    Кад је Марко тужан опазио,

0386    Што је Муса из њег наумио,

0387    Све је мисли на једну смислио,

0388    Па је звао посестриму вилу:

0389    ”Гди си данас, посестримо вило,

0390    Гди си данас,нигда те не било!

0391    Једа си се криво заклињала,

0392    Да ћеш мени у помоћи бити,

0393    Гдигод мени до невоље буде.”

0394    Одвикује посестрима вила,

0395    Одвикује из црне горице:

0396    ”Је ли, брате, Краљевићу Марко!

0397    Је л’ нисам липо говорила,

0398    Да не чиниш у недиљу кавге,

0399    Недиља је Богу на поштење.

0400    А срамота двојма на једнога,

0401    Још срамније лудо погинути.

0402    Гди су теби гује из потаје,

0403    Које сам ти за обрамбу дала?”

0404    Слушао је Муса Арбамуса,

0405    Слушао је из облака ричи,

0406    Па погледа брду у облаке,

0407    Да он види, с ским Марко говори.

0408    Брзо ј’ Муса очи подигао,

0409    Ал ни брзо вилу опазио.

0410    Кад видио Мусино гледање,

0411    Потрго је ноже из потаје,

0412    Распорио Мусу Арбамусу,

0413    Распорио од пупка до врата.

0414    Паде Муса на Краљевић-Марка.

0415    Стење Марко под мртвијем Мусом,

0416    Стењући се тешко ископао.

0417    Па он сједе у траву зелену,

0418    Да одахне и да опочине

0419    Од умора и тешког борења.

0420    Туде га је вила сукобила,

0421    Па је Марку овак говорила:

0422    ”Чујеш баћо, Краљевићу-Марко!

0423    Од када је на свиту јунака,

0424    Још ниј’ бољих породила мајка,

0425    Ни од Мусе, ни Краљевић-Марка.

0426    Јачи Муса, ал мудрији Марко,

0427    Бржи Муса, а још бржи Марко.

0428    Нит су пили, нит су диванили,

0429    Већ борили, док су с оборили.”

0430    Кад се Марко мало одморио

0431    И вилине ричи послушао,

0432    Подиже се на ноге јуначке,

0433    Па он стаде Мусу прегледати,

0434    Ал у Муси три срца јуначка,

0435    Три су срца, једно до другога.

0436    Једно му се срце уморило,

0437    И крвавим знојем обалило,

0438    А друго се истом разиграло,

0439    Разиграло и за мејдан чуло,

0440    А на трећем љута гуја спава,

0441    Љута гуја љутога отрова.

0442    Кад је Марко гују угледао,

0443    Подрмо је са мртвијем тилом,

0444    Пробудио гују отровану.

0445    А кад се је гуја пробудила,

0446    Мртав Муса по ледини ђипа,

0447    Кано да је у механи с Турци.

0448    У том Марка гуја опазила,

0449    Па је њему овак говорила:

0450    ”Хвали Богу, Краљевићу Марко!

0451    Да се нисам прије пробудила,

0452    Док је Муса у животу био,

0453    Од тебе би много јада било.”

0454    Кад је чуо Краљевићу Марко,

0455    Кад је чуо те гујине грожње,

0456    Проли сузе низ бијело лице,

0457    Сузе точи, овако говори:

0458    ”Јао мени, да од Бога знадеш!

0459    Гди погуби од себе бољега,

0460    Та бољега а и јачијега.”

0461    Када се је Марко наплакао,

0462    Одсјеко је ту Мусину главу

0463    И баци ју шарцу у зобницу,

0464    Па он иде у Мусине дворе

0465    И он купи благо и богатство,

0466    Пак га дили приморким сирота,

0467    Па он руши кулу у приморју

0468    И растрга около решетке,

0469    Па он иде до Стамбула града.

0470    Он се шеће цару господину

0471    И даје му ту Мусину главу.

0472    Кад је царе главу угледао,

0473    На црну је он земљицу пао.

0474    Кад то види Краљевићу Марко,

0475    Он говори цару господину:

0476    Та не бој се, царе господине!

0477    Мртав Муса, а мртва му глава,

0478    Град порушен, благо придобито.”

0479    Али царе и не чује Марка,

0480    Него дршће ко шиба на води.

0481    Проговара Краљевићу Марко,

0482    Проговара, у ребра га барка:

0483    ”Устај, царе, нема више Мусе

0484    Ни његове силе ни освете.

0485    Тако дршћеш ти пред мртвом главом,

0486    Што би јадан, да га видиш жива?”

0487    Када се је царе осв’јестио,

0488    Даје Марку три товара блага,

0489    Три товара и три била града,

0490    Два на мору, трећи на Дунаву.

0491    Не ће Марко на даре ни гледат,

0492    Већ он иде бијелом Прилипу,

0493    Да поздрави стару милу мајку,

0494    Стару мајку и вијерну љубу.

0495    Оде Марко гором без обзира,

0496    Оста царе уживајућ мира.

0497    Кад је Марко у Прилипа дошо,

0498    Далеко га угледала љуба,

0499    Још је даље пред њег излазила.

0500    Кад је Марко љубу угледао,

0501    Липо ју је јунак целивао.

0502    Ал бјеседи љуба Анђелија:

0503    ”Давор Марко, једини у мајке!

0504    Липу сам ти јабуку убрала.”

0505    Кад је Марко љубу разумио,

0506    Од радости сузе је пролио,

0507    Па он иде горе у чардаке.

0508    Ал се мајка с чедом забављала,

0509    Лице му је Краљевића Марка,

0510    Руке су му Краљевића Марка,

0511    Црне очи љубе Анђелије,

0512    А погледа старе миле мајке,

0513    А см’јеши се на Краљевић-Марка.

0514    Кад је Марко сина угледао,

0515    Од радости сузе је пролио,

0516    Па бјеседи љуби Анђелији:

0517    ”Хвала, љубо, на златној јабуки,

0518    Липо си ју сачувала Марку

0519    Док је Марко с Мусом војевао.”

Литература

  • Хрватске народне пјесме, скупила и издала Матица хрватска. Одио први. Јуначке пјесме. Загреб 1890-1940. НАПОМЕНА: Многе од пјесама прикупљене у овом дјелу су у ствари српске народне пјесме, прикупљене на територији Хрватске и околних подручја, и објављене заједно са хрватским народним пјесмама у истој збирци.

Marko Kraljević i Musa Arbamusa
Marko Kraljevic i Musa Arbamusa

марко_краљевић_и_муса_арбамуса.txt · Последњи пут мењано: 2021/08/10 20:07