Диоба браће Беговића је српска народна пјесма. Објављена је у овом облику у дјелу: Хрватске народне пјесме, скупила и издала Матица хрватска. Одио први. Јуначке пјесме. Загреб 1890-1940.

Многе од пјесама прикупљене у овом дјелу су у ствари српске народне пјесме, прикупљене на територији Хрватске и околних подручја, и објављене заједно са хрватским народним пјесмама у истој збирци. По именима у пјесми се често лако може утврдити да ли је пјесма српска, хрватска, или муслиманска. У неким случајевима то је знатно теже.

0001    Рано рани Иван-Беговица,

0002    Рано рани на бијелој кули,

0003    Па дозивље Ива господара:

0004    „Господаре, Иван-Беговићу!

0005    Ти ми кити књиге шаровите

0006    Твоме брату Милош-Беговићу,

0007    Твоме брату у Дуге планине,

0008    Нека иду двору бијеломе.

0009    Од шта вакат, од тога и вр’јеме;

0010    Дошо земан, да се дијелите.

0011    Већ чу ли ме, драги господаре!

0012    Ти дијели и ти одабири.

0013    Ако Милош и заметне кавгу,

0014    Ти пос’јеци твога мила брата,

0015    Нек остане биће и имуће

0016    Мен’ и теби, драги господаре!“

0017    Кад то чуо Иван-Беговићу,

0018    Он се скочи на ноге лагане,

0019    Па узимље књиге без јазије,

0020    Лако перо од орлова крила,

0021    Па ми брату ситну књигу кити,

0022    Своме брату у Дуге планине.

0023    Овако му у књизи китио:

0024    „О мој брате, Милош-Беговићу!

0025    Од шта вакат, од тога и вр’јеме,

0026    Дошо земан, да се дијелимо.

0027    Ходи, брате, двору бијеломе,

0028    Ти ми гони хиљаду оваца.“

0029    А тако је књигу накитио,

0030    Па под књигу нађе књигоношу.

0031    Књига оде гори уз планину.

0032    Кад Милошу књига долазила,

0033    У руци му кабо м’љека био,

0034    Па је с каблом о тле ударио,

0035    А у руке књигу прифатио.

0036    Па кад Милош књигу прифатио,

0037    На књизи је печат разломио.

0038    Сто је легат књиге шаровите.

0039    До пола је књигу проучио,

0040    А од пола сузам потопио.

0041    То га гледа дванаест чобана,

0042    Па Милошу ’вако бесједили:

0043    „О Милоше, драги господаре!

0044    И прије су књиге долазиле,

0045    Ма нијесу так жалостиве.

0046    Проклет био и ко је китио

0047    И крајина она, из које је!“

0048    А бесједи Милош-Беговићу:

0049    „Прођ’те ме се, дванаест чобана!

0050    Ово ми је књига долазила

0051    Од мојега двора бијелога,

0052    А од мога брата рођенога:

0053    Да ја идем двору бијеломе,

0054    Да ја гоним хиљаду оваца,

0055    Дошо земан, да се дијелимо.

0056    Ко је мене с братом омразио,

0057    Он омрзо Богу и свијету!

0058    Па чу ли те, дванаест чобана!

0059    Ја вам одох двору бијеломе,

0060    Ви гоните овце пребијеле,

0061    Гоните их до двора мојега.“

0062    Па да видиш Милош-Беговића!

0063    Гдје прифати бијесна ђогина

0064    И њему се на рамена баца,

0065    А потјера друмом кроз планину.

0066    Кудгод иде, свому двору сиђе.

0067    Угледа га вијерна љубовца,

0068    Пред њега је млада ишетала,

0069    Па под њиме коња ухитила.

0070    Коња прима, а за здравље пита:

0071    „А како си, мили господаре!

0072    Коња води у топле подруме,

0073    А Милоша на бијеле куле.

0074    Ту су они заједно ноћили.

0075    Кад у јутру саба зора била,

0076    Рано рани Иван-Беговићу,

0077    Па Милоша брата дозивао:

0078    „О Милоше, мој рођени брате!

0079    Да идемо, брате, дијелити.“

0080    Иван д’јели, Иван одабире:

0081    Дава брату старе земљетине,

0082    Он узимље нове подорине.

0083    То Милошу жао не бијаше.

0084    Па одоше дворе дијелити,

0085    Иван д’јели, Иван одабире:

0086    Он узимље стопрв саградњене,

0087    Њему дава старе оборине.

0088    Па одоше коње дијелити.

0089    Иван д’јели, Иван одабире:

0090    Дава брату старе кљусетине,

0091    Он узимље скоро потковане.

0092    Ни ту Милош не замеће кавге.

0093    Па дијеле сиве соколове,

0094    Па дијеле хрте и соколе.

0095    Иван д’јели, Иван одабире:

0096    Дава брату старе соколине,

0097    Он узимље младе соколиће.

0098    Па одоше дијелити овце,

0099    Иван д’јели, Иван одабире:

0100    Дава брату старе музенице,

0101    Он узимље младе уводлице,

0102    Што су, борна, двапут уводиле.

0103    Ни ту Милош не замеће кавге.

0104    Иван узме овцу разблудницу,

0105    Штоно Милош био разблудио.

0106    Хтједе Милош да заметне кавгу.

0107    Код њега се љуби догодила,

0108    Па Милошу ’вако бесједила:

0109    „О Милоше, драги господаре!

0110    Немој, Милош, заметнути кавге,

0111    Ти имадеш пет стотин’ оваца,

0112    Ласно хоћеш разблудити овцу,

0113    Па ћеш имат овцу разблудницу.“

0114    Кад је Милош љуби разумио,

0115    ’Надар иде у старе дворове,

0116    А Иване у нове палаче.

0117    И ту су ми ноћцу преноћили.

0118    Кад је Иво к љуби долазио,

0119    Љуби му је ’вако бесједила:

0120    „О, Иване, драги господаре!

0121    Што ми брата погубио н’јеси?“

0122    А вели јом Иван-Беговићу:

0123    „Вјерна љубо, да те Бог убије!

0124    Како хоћу брата погубити?

0125    Ја дијели, ја и одабирај,

0126    Не ће Милош да заметне кавгу.

0127    Како хоћеш, да погубим брата?“

0128    А вели му вијерна љубовца:

0129    „О Иване, драги господаре!

0130    Ти ми сјутра подрани раније,

0131    Па ти зови твог брата Милоша:

0132    Да се јесте браћа разд’јелили,

0133    Да идете у лов у планине.

0134    Па чу ли ме, драги господаре!

0135    Пушти брата првог у планину.

0136    Хрти ће вам утве истјерати,

0137    Истјерати утве златокриле;

0138    Ти потегни сјајна џефердара,

0139    Ти не гледај утве златокриле,

0140    Него брата посред срца жива.

0141    Тако хоћеш брата погубити,

0142    Тад ће остат биће и имуће

0143    Мен’ и теби, драги господаре!“

0144    И ту су ми ноћцу преноћили.

0145    Кад у јутро саба зора била,

0146    Рано рани Иван-Беговићу,

0147    Па ми зове свог брата Милоша:

0148    „О Милоше, мој рођени брате!

0149    Ми се јучер јесмо под’јелили,

0150    Да идемо у лов у планину.“

0151    Одзивље се Милош-Беговићу:

0152    „О мој брате, Иван-Беговићу!

0153    Причекај ме, док сигуран ђога,

0154    Док сигурам себе и ђогина.“

0155    Па је момак на ноге скочио,

0156    Сигурао себе и ђогина.

0157    Отоле су браћа одлазила,

0158    Иду браћа у лов у планину.

0159    А говори Иван-Беговићу:

0160    „О Милоше, брате од матере!

0161    Хајде, брате, први уз планину.“

0162    А вели му Милош-Беговићу:

0163    „О Иване, мој брате рођени!

0164    Од људи је велика срамота,

0165    А од Бога велика грехота,

0166    Да брат млађи иде пред старијим.“

0167    Не хтијаше Иван-Беговићу,

0168    Не хтијаше, мање не могаше:

0169    Иде Иван први уз планину.

0170    Кад су били поврх од планине,

0171    А и хрти утве истјераше,

0172    Истјераше утве златокриле,

0173    А да видиш Иван-Беговића!

0174    Гдје ми пушти младога сокола,

0175    Да ухити утве златокриле,

0176    Па му утва перје поломила.

0177    Стоји цика младога сокола.

0178    Кад то види Милош-Беговићу,

0179    Он ми пушти старога сокола,

0180    Па ухити утве златокриле,

0181    Па је носи свому господару,

0182    А Милош је утву прихватио.

0183    Али вели Иван-Беговићу:

0184    „О Милоше, брате од матере!

0185    Ми смо, брате, лова уловили,

0186    Да идемо двору бијеломе.

0187    Хајде, брате, први низ планину.“

0188    А вели му Милош-Беговићу:

0189    „О Иване, мој рођени брате!

0190    Од људи је велика срамота,

0191    А од Бога велика грехота,

0192    Да брат млађи иде пред старијим.

0193    Него хајде први низ планину.“

0194    Не хтијаше Иван-Беговићу,

0195    Не хтијаше, мање не могаше.

0196    Иде Иван први низ планину.

0197    Све то гледа Иванова љуба:

0198    Иде Иван први низ планину,

0199    А за њиме Милош-Беговићу.

0200    То је њоме тешка мука била.

0201    Од змаја је крви наточила,

0202    А по купе вина црвенога,

0203    Па је млада пред њих ишетала

0204    И Милошу коња ухитила:

0205    „О Милоше, мој мили дјевере!

0206    Јеси ли се дјевер уморио?

0207    Јеси ли ми лова доносио?

0208    Ја ћу теби златну купу вина,

0209    Ти си жедан, да се понапијеш,

0210    А ти мени утве златокриле.“

0211    Кад ли је Милош разумио

0212    Дава њоме утве златокриле,

0213    Она прида златну купу вина.

0214    Не ће Милош да с’ напије вина,

0215    Него брату Иву докучује:

0216    „О Иване, мој рођени брате!

0217    Од људи је велика срамота,

0218    А од Бога велика грехота:

0219    Да брат млађи пред старијим пије.

0220    Пиј, Иване, мој рођени брате!“

0221    А Иван је чашу прихватио,

0222    Хтио се је Иван понапити,

0223    А зазове Милошева љуба,

0224    А зазове са бијеле куле:

0225    „О Иване, мој мили дјевере!

0226    Ово ти је вино отровано.

0227    Немој, Иво, ти попити вино,

0228    Него пролиј, мој мили дјевере!

0229    А низ гриву твојему вранчићу.

0230    Ако буде вино отровано,

0231    Сва ће вранцу грива отпаднути.

0232    Ак’ не буде вино отровано,

0233    Ништа твому вранцу бити не ће.“

0234    Кад то чуо Иван-Беговићу,

0235    Проли вино низ гриву вранчићу:

0236    Сва вранчићу грива отпаднула.

0237    Кад је Иван и то сагледао,

0238    Од бедрице ћорду повадио,

0239    Од љубовце двије начинио.

0240    Па да видиш два брата рођена!

0241    Они иду у бијелу кулу,

0242    Пију вино за недјељу дана.

0243    Опета се браћа мијешала,

0244    Па Ивана бољом оженили,

0245    Бољом љубом нег је прије била.

0246    Оде Милош с овцам у планину,

0247    Оста Иван на бијелој кули.

• Хрватске народне пјесме, скупила и издала Матица хрватска. Одио први. Јуначке пјесме. Загреб 1890-1940. НАПОМЕНА: Многе од пјесама прикупљене у овом дјелу су у ствари српске народне пјесме, прикупљене на територији Хрватске и околних подручја, и објављене заједно са хрватским народним пјесмама у истој збирци.

---

Dioba brace Begovica