Корисничке алатке

Алатке сајта


сестра_ђурковић-сердара

Сестра Ђурковић-сердара

Сестра Ђурковић-сердара је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846.

Текст пјесме

0001    Откада је свијет постануо,

0002    Није љепши цвијет процватио

0003    Што је данас на ову годину

0004    У Лијевну граду бијеломе

0005    Мила сестра Ђурковић-сердара,

0006    По имену лијепа Марија:

0007    Глас је дала на четири стране.

0008    Испроси је Смиљанић Илија

0009    Из приморја из кршних Котара:

0010    Ал’ на Мару просци навалили,

0011    Браћо моја са четири стране:

0012    Најпослије Турци навалили,

0013    А просити лијепу Марију:

0014    Једно бјеше цури муштерија

0015    Од Крајине Куна Хасан-ага,

0016    Пак Марији књигу начинио,

0017    И у књизи овако говори:

0018    „О Маријо, секо Ђурковића!

0019    „И ја сам ти, цуро, муштерија:

0020    „Хоћеш поћи за ме Хасан-агу,

0021    „Пак ћеш бити у двору госпођа?”

0022    Кад Марији така књига дође,

0023    Ону гледа, намах другу пише,

0024    Те ју шаље Куни Хасан-аги:

0025    „О Турчине, Куно Хасан-аго!

0026    „Влахиња сам, прилика ти нисам,

0027    „Већ ти тражи за себе Туркињу:

0028    „Ја сам цура давно испрошена,

0029    „Испршена у кршне Котаре

0030    „За ђидију Смиљанић-Илију.”

0031    Друго бјеше Мари муштерија

0032    А од Босне Шарац Махмут-ага,

0033    Те Марији књигу начинио:

0034    „О Маријо, секо Ђурковића!

0035    „И ја сам ти, цуро, муштерија,

0036    „Хоћеш поћи за ме Махмут-агу,

0037    „Па ћеш бити у двору госпођа?”

0038    Кад Марији и та књига дође,

0039    Књигу гледа, одмах другу пише,

0040    Пак је шаље Шарац-Махмут-аги:

0041    „О Турчине, Шарац-Махмут-ага!

0042    „Влахиња сам, прилика ти нисам,

0043    „Већ ти тражи за себе Туркињу:

0044    „Ја сам цура давно испрошена,

0045    „Испрошена у кршне Котаре

0046    „За сокола Смиљанић-Илију.”

0047    Треће бјеше цури муштерија

0048    А некакви Кудуз-Дел-Алија,

0049    И он Мари књигу оправио,

0050    Овако је њојзи говорио:

0051    „О Маријо, секо Ђурковића!

0052    „И ја сам ти, цуро, муштерија,

0053    „Хоћеш поћи за ме Дел-Алију,

0054    „Пак ћеш бити у двору госпођа?”

0055    Кад Марија и ту књигу прими,

0056    Њу ми гледа, намах другу пише,

0057    Овако је њему говорила:

0058    „О Турчине, Кудуз-Дел-Алијо!

0059    „Влахиња сам, прилика ти нисам,

0060    „Већ ти тражи за себе Туркињу:

0061    „Ја сам цура давно испрошена,

0062    „Испрошена у кршне Котаре

0063    „За јунака Смиљанић-Илију.”

0064    Такве Мара књиге оправила,

0065    За тим време мало постајало;

0066    Бре да видим Смиљанић-Илију!

0067    Стаде купит’ кићене сватове

0068    По Котару и около њега:

0069    Кад Илија свате покупио,

0070    Он се диже Лијевну б’јеломе

0071    А да води Мађу Ђурковића.

0072    Кад су дошли Л’јевну на крајини,

0073    Тамо су их л’јепо причекали,

0074    Придржали три четири дана,

0075    Земан дође, треба путовати,

0076    Пак повикну чауш по сватов’ма:

0077    „Хазур свати, хазур је ђевојка!

0078    „Земан дође, да се двору пође.”

0079    Тад’ ђевојку браћа изведоше,

0080    Дадоеш је младијем ђевер’ма,

0081    А сватове редом дариваше,

0082    Све по реду што за кога бјеше;

0083    Пак се свати тада подигоше,

0084    И пођоше пољем широкијем:

0085    Кад су били низ поље широко,

0086    Сви сватови шемно и весело:

0087    Који има коња од мејдана,

0088    Поиграва пољем широкијем;

0089    Ко имаде грло поуздано,

0090    Попијева пјесне од јунака.

0091    Тако свати весело иђаху,

0092    Ал’ не иде Смиљанић Илија,

0093    Већ се јунак тешко замислио,

0094    С миром јаше дебела путаља;

0095    Од сватова нико га не гледа,

0096    Ал’ га гледа лијепа ђевојка,

0097    Не могаше срцу одољети,

0098    Већ до Ила догони дората,

0099    Пак Илији стаде говорити:

0100    „О бора ти, драги господару!

0101    „А што си се тако замислио?

0102    „Што је теби? Каква је невоља?

0103    „Сви сватови шемно и весело,

0104    „А ти јеси тешко невесео?

0105    „Ах! Кажи ми, ако сам ти мила!”

0106    Тад’ говори Смиљанић Илија:

0107    „Чујеш мене, Маро Ђурковића!

0108    „Пред нама је Пролога планина,

0109    „Пак знадеш ли, Маро Ђурковића,

0110    „Који су те сватови просили

0111    „Од Турака, драга душо моја?

0112    „Данас сва три јесу у Прологу

0113    „И довели чету у планину,

0114    „Уфатили све бусије редом:

0115    „Није ласно проћи кроз планину:

0116    „За то сам ти данас невесео.”

0117    Кад Илију Мара разумјела,

0118    Она њему другу проговара:

0119    „Господару, кад се бојиш тако,

0120    „Да проведеш свате кроз планину,

0121    „Дај ти мени мушко одијело,

0122    „И дај мени свијетло оружје,

0123    „Ја ћу поћи прва у планину,

0124    „И уздам се у Бога вишњега,

0125    „Да ћу проћи у кршне Котаре.”

0126    Кад Илија Мару разумијо,

0127    Не знаде јој друго говорити,

0128    Већ он скида с’ себе одијело,

0129    Па га даје лијепој ђевојци,

0130    И даје јој свијетло оружје;

0131    Бре да видиш лијепу ђевојку!

0132    Кад обуче ђузел одијело

0133    Све у срми и у чисту злату,

0134    А припаса свијетло оружје,

0135    Начини се млада сератлија,

0136    А ђевојка и од себе л’јепа;

0137    Па одатле отиште дората

0138    И оћера пољем пред сватов’ма.

0139    Здраво дошла у Пролог планину,

0140    На бусију прву ударила,

0141    На бусију Куне Хасан-аге,

0142    Говори јој Куна Хасан-ага:

0143    „А бора ти, млада сератлијо!

0144    „Откуд идеш тако из далека?

0145    „Нијеси ли од Лијевна града?

0146    „Ја виђе ли свате Смиљанића?

0147    „И воде ли Мару Ђурковића?”

0148    Одговара лијепа ђевојка:

0149    „О бора ми, из горе хајдуци!

0150    „Ја сам таман из Лијевна града,

0151    „Видио сам свате Смиљанића,

0152    „Ал’ не воде Мару Ђурковића:

0153    „Не да мати Смиљанић-Илији,

0154    „Већ је мати Мару поклонила

0155    „А некакву Куни Хасан-аги.”

0156    Када Турчин ријеч разумијо,

0157    Машио се руком у џепове,

0158    Пак извади двадесет дуката,

0159    Те их даје лијепој ђевојци:

0160    „На то теби, млада сератлијо,

0161    „Кад ти сађеш у кршне Котаре,

0162    „Те се напиј вина и ракије.”

0163    Пак одатле отиште дората

0164    Док на другу удари бусију,

0165    На бусију Шарац-Махмут-аге;

0166    Пред Марију испадоше Турци,

0167    Па говори Шарац-Махмут-ага:

0168    „А бора ти, млада сератлијо!

0169    „Отклен тако јеси запутио?

0170    „Нијеси ли од Лијевна града?

0171    „Не виђе ли свате Смиљанића?

0172    „И воде ли Мару Ђурковића?”

0173    Проговара лијепа ђевојка:

0174    „А бора ми, из горе хајдуци!

0175    „Ја сам главом одЛијевна града,

0176    „Видио сам свате Смиљанића,

0177    „Ал’ не воде Мару Ђурковића:

0178    „Не да мати Смиљанић-Илији,

0179    „Већ је даје Шарац-Махмут-аги,

0180    „Да је води у Босну поносну.”

0181    Кад је Туре ријеч саслушало,

0182    Фатило се руком у џепове,

0183    Те извади двадесет дуката,

0184    Па их даје лијепој ђевојци:

0185    „На то теби, млада сератлијо,

0186    „Кад ти сиђеш тамо у Котаре,

0187    „Те се напиј вина и ракије.”

0188    И одатле поћера дората,

0189    Поћера га доље низ планину,

0190    Те нагази на трећу бусију,

0191    На бусију Кудуз-Дел-Алије;

0192    Бре да видиш Кудуз-Дел-Алије!

0193    Кад опази коња и јунака,

0194    Он му пође оштро говорити:

0195    „Чујеш ли ме, млада сератлијо!

0196    „Отклен идеш, од кога ли града?

0197    „Куд ли јеси тако запутио?

0198    „Не идеш ли од Лијевна града?

0199    „Не виђе ли свате Смиљанића?

0200    „И воде ли Мару Ђурковића?”

0201    Говори му лијепа ђевојка:

0202    „А бора ми, из горе хајдуци!

0203    „Ја сам јунак из Лијевна града,

0204    „И ја иђем у кршне Котаре,

0205    „Да с’ напијем вина и ракије;

0206    „Видио сам свате Смиљанића.

0207    „Ал’ не воде Мару Ђурковића:

0208    „Мајка Мару не да Смиљанићу,

0209    „Већ ће мајка Мару поклонити

0210    „А некакву Кудуз-Дел-Аллији.”

0211    То Турчину врло мило било,

0212    Фатио се руком у џепове,

0213    Па извади тридесет дуката,

0214    Те их даје лијепој ђевојци:

0215    „На то теби, млада сератлијо:

0216    „Кад ти дођеш у влашке Котаре,

0217    „Па се напиј вина и ракије.”

0218    И одатле отиште дората,

0219    Здраво прође све бусије редом,

0220    Оде право у кршне Котаре:

0221    А кад’ дође млада у Котаре

0222    Ка бијелој кули Смиљанића,

0223    У авлију коња нагонила

0224    И под кулом разјаха дорина,

0225    Кад ево ти лијепе Анђуше,

0226    Миле секе Смиљанић-Илије,

0227    Брже лети низ бијелу кулу,

0228    А да види какав јунак дође;

0229    Када спаде доље на авлију,

0230    Па сагледа лијепа јунака,

0231    Бијаше се много зачудила

0232    Његовоме стасу и образу,

0233    Јер га таког ни виђела није;

0234    Једва Анђа сама себи дође,

0235    Па се врати на бијелу кулу,

0236    Па матери својој казиваше:

0237    „Какав јунак у авлију дође,

0238    „Таквог, мајко, ни виђела нисам:

0239    „Ја каква је стаса и образа!

0240    „Баш је љепши од сваке ђевојке,

0241    „Већ чу ли ме, драга нано моја!

0242    „Ако јунак буде на конаку,

0243    „Питај, мати, доброга јунака,

0244    „А јели се до сад оженио;

0245    „Ако Бог да и срећа донесе,

0246    „Те с’ не буде јоште оженио,

0247    „Ја ћу млада баш за њега поћи,

0248    „Ја ли зањга, јал’ већ ни за кога.”

0249    Мајка Анђи онда проговара:

0250    „Бре не преши, моја шћери драга!

0251    „Док видимо, ко је и откуд је,

0252    „Што ли иђе тако по свијету.”

0253    За тим мало бјеше постајало,

0254    Ал’ ево ги Смиљанић Алије

0255    И он води кићене сватове,

0256    Здраво прошли Пролога планину,

0257    Јер им нису ништа учинили

0258    Кад нејмаде лијепе ђевојке;

0259    Муком иду кићени сватови:

0260    Ни пјевају, нити пушкарају,

0261    Барјактари савили барјаке;

0262    Јера мисли Смиљанић Илија,

0263    Да је веће Мара одведена,

0264    За то с миром сватове проводи,

0265    Није ласно доћи без ђевојке!

0266    Кад Илија дође у авлију,

0267    Пред њега је Анђа истрчала,

0268    Не пита га: „Како си ми, брате?”

0269    Већ му одмах ријеч проговара:

0270    „А чу ли ме, мој брате Илија!

0271    „Откада си кулу начинио,

0272    „ ’Ваки јунак није доходио,

0273    „Мој Илија на бијелу кулу;

0274    „Ја га таквог нисам ни виђела,

0275    „Ни његова стаса ни образа:

0276    „Љепши јунак од сваке ђевојке:

0277    „Већ, Илија, брате од матере!

0278    „Молим ти се, како брату моме,

0279    „Да ме дадеш овоме јунаку;

0280    „Ако ли ме њему дати не ћеш,

0281    „Нека знадеш, жива бит’ не могу.”

0282    Кад Илија сесру разумијо,

0283    Одмах ти се бјеше досјетио,

0284    Да је главом Мара Ђурковића,

0285    Пак Анђуши сестри проговара:

0286    „Анђелијо, моја секо драга!

0287    „Није оно момак јабанџија,

0288    „Већ је оно лијепа ђевојка,

0289    „По имену Мара Ђурковића.”

0290    Тад Илија грлом подвикује:

0291    „Браћо моја, кићени сватови!

0292    „Ви пјевајте и пушке бацајте,

0293    „Ево нама лијепе ђевојке!”

0294    Па што ћу вам дуљит’ лакрдију:

0295    Ту Илија одведе ђевојку,

0296    Одведе је у бијелу цркву,

0297    Па је вјенча себи за љубовцу;

0298    Лијеп пород шњоме породио:

0299    Двије шћери и четири сина;

0300    У младости шћери поудао,

0301    У старости сине иженио.

0302    Бог сам знаде, јели тако било,

0303    А ми браћо, да се веселимо!

Литература

  • Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
  • Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846. Исто издата и у Београду, 1988.

Sestra Djurkovic-serdara

сестра_ђурковић-сердара.txt · Последњи пут мењано: 2022/04/17 23:28