Корисничке алатке

Алатке сајта


крађа_и_прекрађа_коња_од_мегдана

Крађа и прекрађа коња од мегдана

Крађа и прекрађа коња од мегдана је српска народна пјесма. Објављена је у овом облику у дјелу: Хрватске народне пјесме, скупила и издала Матица хрватска. Одио први. Јуначке пјесме. Загреб 1890-1940.

Многе од пјесама прикупљене у овом дјелу су у ствари српске народне пјесме, прикупљене на територији Хрватске и околних подручја, и објављене заједно са хрватским народним пјесмама у истој збирци. По именима у пјесми се често лако може утврдити да ли је пјесма српска, хрватска, или муслиманска. У неким случајевима то је знатно теже.

Текст пјесме

0001    Пију вино сењски витезови

0002    Усред Сења, града бијелога.

0003    Кад се хладна вина понапили,

0004    Проговори Сењанине Иво:

0005    „Чуо јесам, што људи говоре,

0006    Да не има љепшега коњица

0007    У Турчина, ни у Каурина,

0008    Што је један доли у Кладуши

0009    У Турчина Орлановић Муја:

0010    Под девет га кључа затворио.

0011    Који би се добар јунак нашо

0012    Од овијех сењских витезова,

0013    Да би пошо равну у Кладушу

0014    Коња однит Орлановић Мују

0015    И да би га мени поклонио?

0016    Танку бих му кулу даровао,

0017    Која ми је усред Сења града,

0018    И још моју сестру Анђелију,

0019    Јунак добар да се жени њоме.”

0020    Сви јунаци доли погледали,

0021    Само није Сењанин Јуриша,

0022    Нег се скаче на ноге јуначке:

0023    „Ево мајка родила јунака,

0024    Кој ће поћи равну у Кладушу,

0025    Приварити Орлановић Муја,

0026    Приварит га и довести вранца!”

0027    Пак отиђе двору бијеломе.

0028    Л’јепо ти се Јуре наресио,

0029    Како да је царева катана,

0030    А турско му пристајало рухо,

0031    Па се свога баци на алата

0032    И он пође равно пут Кладуше.

0033    Кога стигне, кога ли сусретне,

0034    Он свакога за Мујагу пита.

0035    Сви су њему право повидјели:

0036    Да је пошо до Стамбула града,

0037    С младим агам’ играт се карата.

0038    То Јуриши пуно мило било,

0039    Ноћно Муји б’јели прид двор дође

0040    И закуца алком на вратима,

0041    Па дозивље Мујагину мајку:

0042    „Госпођице, Мујагина мајко!

0043    Мујо те је пуно поздравио,

0044    Поздравио јест и поручио:

0045    На картама коња изгубио;

0046    Дао га је цару честитоме.

0047    Да отвориш деветера врата

0048    И десета, па да пустиш вранца!”

0049    Кад то чула Мујагина мајка,

0050    Низ образ је сузе оборила.

0051    Жао јој је вранца добра било,

0052    Па дозивље четири робиње:

0053    „Брже хајте и пустите вранца!”

0054    Проговоре четири робиње:

0055    „Кад је свога коња изгубио,

0056    Ми га више ни дворит не ћемо”.

0057    Стара скочи из мека душека,

0058    Пак ми шета доли у чардаке

0059    И отвори деветера врата

0060    И десета, па пуштила вранца.

0061    Ухити га Сењанин Јуриша,

0062    Па се своме баци на рамена,

0063    Добра вранца за собом водио,

0064    Па говори Мујагиној мајци:

0065    „Чуј ме, стара Мујагина мајко!

0066    Кад ти Мујо б’јелу двору дође,

0067    А ти њему каживај праведно,

0068    Да је дошо Сењанин Јуриша,

0069    Привари те, па одведе вранца.”

0070    Када га је стара разумила,

0071    Она цмили и сузе прол’јева,

0072    Тако јадна петнаест данака,

0073    Докле Мујо б’јелу двору дође.

0074    Она њему повиди праведно,

0075    Али јој је Мујо говорио:

0076    „Што се бринеш, стара мајко моја?

0077    Ласно ћу се добавити вранца:

0078    Справи мени лаке брашенице

0079    И за пута што је од потребе!”

0080    Стара свога послушала сина,

0081    Све му брзо она направила;

0082    Отправи се Орлановић Мујо.

0083    Кад је дошо у сењске лугове,

0084    Ту је добра одсједнуо дору,

0085    Сакрио га гору у зелену,

0086    Па узима својега дурбина,

0087    Право гледа Сења пут б’јелога.

0088    Кад свануло и грануло сунце,

0089    Од Сења се врата отворила,

0090    Ту исходи Тодор чобанине

0091    Са младијех двадесет чобана,

0092    А за њима пет стотин’ оваца.

0093    На Тодору скарлетно од’јело,

0094    На плећима свилена торбица

0095    А у њоме сребрна плосница.

0096    Сам је Мујо собом говорио:

0097    „Кад погубим Тодор чобанина

0098    И садерем са њега од’јело

0099    И отмем му пет стотин’ оваца,

0100    Пол ћу мога осветити вранца.”

0101    Мујо сједе друму накрај пута,

0102    Куд ће проћи Тодор чобанине,

0103    На кољено пушку наслонио.

0104    Уто дође Тодор чобанине,

0105    Из далека Мују угледао,

0106    Пак завиче Тодор чобанине:

0107    „Немој, Мујо, погубити мене:

0108    За коња ћу каживати твога.”

0109    Пушку дигне Орлановић Мујо,

0110    Положи је по трави зеленој.

0111    Уто приђе Тодор чобанине,

0112    Па се Муји л’јепо поклонио

0113    И овако њему говорио:

0114    „Све ја знадем, драги господаре,

0115    Која те је дон’јела невоља

0116    Амо данас у сењске лугове:

0117    Коња т’ укро Сењанин Јуриша

0118    И дарово Сењанин Ивану,

0119    А он њему силновито благо.

0120    Да т’ је видјет, драги господаре,

0121    Нитко коња тимарит не мого,

0122    Ушим’ стриже, копитима бије

0123    А јунаке иза врата гризе.

0124    Враг донесе баторску баницу,

0125    Она пође Сењу бијеломе,

0126    У Ивана кад видјела вранца,

0127    Њоме он је веле омилио,

0128    Дала му је хиљаду цекина,

0129    Одведе га Батору б’јеломе.

0130    Ја ти више казат не умијем.”

0131    Кад то чуо Орлановић Мујо,

0132    Дорату се баци на рамена,

0133    Па он пође Батору б’јеломе.

0134    Кад је био баторско уз поље,

0135    Он видио свилена шатора,

0136    Под шатором баторску баницу

0137    И њезину сестру удовицу,

0138    Мало даље двадесет војника;

0139    Добра хоће да тимаре коња,

0140    Ал га они тимарит не могу.

0141    Уто дође Орлановић Мујо

0142    Прид шаторе баторске банице

0143    И он свога одсједне дорина,

0144    Па се њима л’јепо поклонио.

0145    Говори му баторска баница:

0146    „Откле дође, незнана делијо?

0147    Ал си Турчин, ал си крштен човјек?”

0148    Говори јој Орлановић Мујо:

0149    »Турчин н’јесам, госпођице моја.

0150    Дворио сам цара честитога,

0151    С његовим се пашам’ завадио,

0152    Па овамо једва побјегнуо.

0153    Па сам дошо, госпођице моја,

0154    Да би мене за дворбу узела.”

0155    Говори му баторска баница:

0156    „А сад мени повиди праведно,

0157    Какав занат ти си изучио?”

0158    Одговара Орлановић Мујо:

0159    „Знам ти свега, госпођице моја,

0160    А највише тимарити коње.”

0161    Говори му баторска баница:

0162    „Добро дошо, незнана делијо!

0163    Кад сам скоро ја у Сењу била,

0164    У Ивана коња сам купила;

0165    Нитко њега тимарит не може.

0166    Тимаре га двадесет војника,

0167    Ал му они одољет не могу”.

0168    Одговара Орлановић Мујо:

0169    „Каж’ ми коња, госпођице моја!”

0170    Један слуга на ноге скочио

0171    Па је к Мују вранца доводио.

0172    Када вранац види господара,

0173    Звижди вранац, а сапима шири.

0174    Мујо њега миловати стаде,

0175    Па се њему баца на рамена,

0176    Поигра га уз поље, низ поље,

0177    Одиграва, опет доиграва

0178    До шатора баторске банице.

0179    А кад она очима видјела,

0180    Како Мујо тимарио вранца,

0181    То је њоме пуно мило било,

0182    Пак је она Мују говорила:

0183    „Ти остани двору у мојему,

0184    Двори мене, незнана делијо,

0185    Платит ћу ти и захвалит л’јепо.”

0186    Двори Мујо по године дана,

0187    Он баници пуно омилио.

0188    Мислио је и мислио Мујо,

0189    Како ће се вратит у Кладушу.

0190    Једном пође у лов у планину,

0191    И одведе вранца и дорина

0192    Ма не иде да улови лова,

0193    Већ побјегне равно пут Кладуше.

Литература

  • Хрватске народне пјесме, скупила и издала Матица хрватска. Одио први. Јуначке пјесме. Загреб 1890-1940. НАПОМЕНА: Многе од пјесама прикупљене у овом дјелу су у ствари српске народне пјесме, прикупљене на територији Хрватске и околних подручја, и објављене заједно са хрватским народним пјесмама у истој збирци.

Kradja i prekradja konja od megdana

крађа_и_прекрађа_коња_од_мегдана.txt · Последњи пут мењано: 2022/04/16 20:50