Корисничке алатке

Алатке сајта


натко_нодило

Натко Нодило

Натко Нодило (Сплит, 31. август 1834 — Загреб, 21. мај 1912), историчар и политичар, професор универзитета (Загреб).

Живот и рад

Основну школу и гимназију је похађао у Сплиту. Године 1853. започео је да студира у задарској богословији. Након 3 године прекинуо је студије и отишао у Сплит да ради као помоћни учитељ на гимназији. Године 1857. одлучио је да студира филозофију у Бечу. Године 1861. положио је професорски испит и вратио се кући. Године 1861. постаје суплент у сплитској гимназији. Због судјеловања у покрету за уједињење Далмације са Хрватском 1861. смијењен је и отпуштен 1862.

Након тога је постао уредника листа Il Nazionale. Ту је радио и писао 5 година, долазећи у полемику и са Николом Томазеом. Његов рад је довео до оснивања Народних Читаоница и организације нарочито омладине у борби против Аустрије и италијанизације. Заступао је идеју јединства Хрвата и Срба. Због патриотског рада град Загреб га је одликовао, а због велеиздаје су га власти гониле 1863. и 1864.

Године 1867. постао је посланик на далматинском сабору. Касније је радио на гимназији а кад се отворио загребачки универзитет ту је 1874. именован за професора историје. Ту се бавио искључиво науком. Године 1901. отишао је у пензију, а 1907. постао је предсједник друштва хрватских књижевника.

Написао је низ студија из опште историје са јаким талентом за критично испитивање и приказ идеја. Имао је јако добру ерудицију и укус у изношењу испитаних историјских чињеница. У своје вријеме је био цијењен и као есејист, а његова предавања су радо слушана.

Важнија дјела на српском језику: Први љетописци и давна хисториографија дубровачка, Религија Срба и Хрвата, Хисторија средњега виека за народ хрватски и српски (3 књиге, 1898-1905).

Цитати

„У Дубровнику, ако и не од првог почетка, а оно од памтивијека, говорило се српски: говорило - како од пучана, тако од властеле; како код куће, тако у јавном животу и у опћини, а српски је био и расправни језик.”1)

У истом дјелу Нодило још пише: „… српски идиотизми нису ријетки у талијанскоме језику свију љетописаца дубровачких… Све ово наговјешћује особу изразиту, једину, која мисли своје склада сасвим хрватски илити српски, а талијански пише за невољу. Томе првом љетописцу кано је српштина више прирођена, него љетописцима што иза њега поникоше.“

У истом дјелу о краљу Твртку каже: „… По ископу правих Немањића, Твртко њихов потомак по танкој крви, казивао им се баштиником, и тежио са њиховом моћи, те узео себии српски доходак од 2000 перпера из Дубровника… Ваљда нема српскога владара, који би, у повељама и у писмима, поузданије и усрдније од Твртка говорио о Дубровчанима.“

Академик

Дописни је члан Српске краљевске академије (Академије друштвених наука) од фебруара 1910.

Литература

  • Српска краљевска академија Год. 23 (1910) 482–484.
  • Народна енциклопедија српско–хрватско–словеначка, Београд, 1924.3 (В. Новак).
  • ÖBL 32 (1976) 141.
  • Biographisches Lexikon zur Geschichte Südosteuropas, München 3 (1979) 332–333 (А. Moritsch).
  • Енциклопедија српске историографије, С. Ћирковић и Р. Михалчић, Београд, 1997. 542–543 (Ђ. Бубало).

Спољне везе

1)
Натко Нодило, „Први љетописци и давна хисториографија дубровачка“, ЈАЗУ, Загреб, 1883, свеска 65, стр. 92-128.
натко_нодило.txt · Последњи пут мењано: 2021/09/05 13:55