Сима Милосављевић Паштрмац звани Амиџа (Сјеничка нахија, 1776 — Крагујевац, 17. август 1836), учесник Првога и Другога српског устанка. Био је барјактар у оба устанка. Био је стални пратилац кнеза Милоша и управник кнежева двора у Крагујевцу, који је по њему добио назив Амиџин конак.

Сима Милосављевић Паштрмац је рођен 1776. године у сјеничкој нахији.¹⁾ Одатле је побегао у Србију и настанио се у селу Паштрми у крагујевачкој нахији.²⁾ По имену тога села прозвали су га Паштрмац.³⁾ У време Првог српског устанка био је барјактар код војводе Антонија Пљакића.⁴⁾ При крају Првог српског устанка затекао се у топољачком шанцу на Делиграду заједно са војводом Пљакићем.⁵⁾ Дуго су били опкољени од турске војске, а у октобру 1813. су успели да се ноћу прокраду кроз турске редове и побегну кући.⁶⁾ За време Хаџи Проданове буне придружио се 1814. године Хаџи Продану Глигоријевићу заједно са Томом Вучићем и устаницима из Груже.⁷⁾ Милош Обреновић је код Кнића затекао око 1.000 устаника, па је ступио са њима у преговоре и успео је да наговори на предају главније коловође, а то су били Паштрмац и Тома Вучић.⁸⁾ Од тога времена остали су уз Милоша као његови момци.⁹⁾

На састанку у Рудовицама марта 1815. истакнутије народне старешине договориле су да подигну устанак. Пре проглашења устанка на два места су нападнути Турци. Арсеније Ломо је 8/20. априла 1815. растерао Турке харачлије у Јасеници. Симо Паштрмац је са Јованом Обреновићем и Благојем из Кнића 10/22. априла 1815. у Коњуши у Гружи напао и побио турске порезнике.¹⁰⁾ У Такову је 11/23. априла донесена одлука о почетку устанка. Када се Милош Обреновић коначно одлучио да преузме водство устанка предао је заставу Сими Паштрмцу и рекао: Ево мене, а ето вама рата са Турцима.¹¹⁾ Паштрмац је забо заставу у земљу и почео је да око заставе прикупља устанике.¹²⁾ Паштрмац се отада стално налазио уз Милоша Обреновића, осим када је Милош отишао накратко у Срем.¹³⁾

Паштрмац је остао од тада у сталној служби кнеза Милоша, који га је називао „Амиџа”.¹⁴⁾ Амиџа на турском значи чича или стриц.¹⁵⁾¹⁶⁾ Остао је целога живота велики кнежев пријатељ.¹⁷⁾ Симо Паштрмац је добро познавао нарав кнеза Милоша, па је добро знао како да га смири када је био веома љут.¹⁸⁾ У таквим приликама настојао је да све пребаци на шалу.¹⁹⁾ Кнез је волио да често збија неслане шале са многим познатим, али и са новајлијама, а Амиџа је био веома вешт у томе.²⁰⁾ Према Вуку Караџићу због шале, шегачења и безобразног подсмевања успео је да буде Милошев саветник у многим и најважнијим делима.²¹⁾ Могао је да говори што никоме другоме није било дозвољено.²²⁾ Био је буљукбаша Милошевих момака и управник његовога конака у Крагујевцу, који је касније добио назив Амиџин конак.²³⁾ За време Милетине буне био је уз кнеза.²⁴⁾ Постављен је фебруара 1835. за надворног саветника.²⁵⁾ Умро је 5/17. августа 1836. у Крагујевцу.²⁶⁾

• https://archive.org/stream/pomenikznameniti00miliuoft#page/514/mode/2up, наслов Поменик знаменитих људи српског народа новијега доба, место Београд, аутор М. Ђ. Милићевић, година 1888
• Радош Љушић, 1986, аутор Радош Љушић, наслов Кнежевина Србија (1830–1839), место Београд, издавач САНУ, година 1986
• К. Ненадовић II, 1884, аутор К. Ненадовић, наслов Живот и дела Карађорђа и његови војвода и јунака 2. део, место Беч, година 1884
• М. Гавриловић I, 1908, аутор Михаило Гавриловић, наслов Милош Обреновић I, место Београд, година 1908
• М. Гавриловић II, 1909, аутор Михаило Гавриловић, наслов Милош Обреновић II, место Београд, година 1909

Sima Milosavljevic Pastrmac