Теофило Ханзен (Theophilus Edvard Hansen) (Копенхаген, 18. јун 1813 — Беч, 17. фебруар 1891), дански и аустријски архитекта. Као истакнути представник неокласицизма постао је познат по грађевинама и Атини и Бечу, а посебно по згради Парламента у Бечу и Атинској академији. Био је професор на Академији уметности у Бечу.

Теофил Ханзен је рођен 13. јула 1813. године у Копенхагену.¹⁾²⁾ Отац му је био Норвежанин, а мајка Данкиња. Његов брат је био архитекта Ханс Кристијан Ханзен. Велики утицај на обојицу имао је њихов презимењак и водећи дански архитекта 18. века Кристијан Фредерик Ханзен. Теофил је студирао архитектуру на данској академији, па је добио стипендију да оде у Берлин код Карла Фридриха Шинкела.³⁾ У Берлину је студирао архитектуру код Карла Фридриха Шинкела. Након тога боравио је у Дрездену, Прагу, Минхену, Верони и Венецији.⁴⁾

На крају је 1838. отишао у Атину, у којој је боравио његов старији брат.⁵⁾ У Атини је боравио осам година изучавајући византијску архитектуру и уметност и градећи.⁶⁾ Од 1840. до 1843. предавао је цртање на Техничкој високој школи у Атини.⁷⁾ Од 1842. почео је да дизајнира своје прве зграде.⁸⁾ Прва зграда, коју је дизајнирао била је 1842. године Национална опсерваторија у Атини. Већину важнијих зграда у Атини финансирао је богати аустријско-грчки банкар Сина Млађи. У Атини је касније дизајнирао најважније грађевине, али пре тога је 1846. отишао у Беч. Вратио се касније у Атину, где је дизајнирао две од три зграде такозване класичне трилогије. Он је изградио Атинску академију наука (од 1856) и Националну библиотеку. Трећу зграду дизајнирао је његов брат. Средства за Атинску академију обезбедио је углавном Сина Млађи и његов син Симон Сина, али због збацивања краља Ота Грчкога 1862. дошло је до застоја у градњи и заустављања 1864. Радови су касније настављени, а зграда је завршена тек 1885.

У Бечу је најпре радио у бироу Лудвига Ферстера, а касније је почео да ради самостално. Заједно са Ферстером до 1851. урадио је читав низ зграда.⁹⁾ Углавном је градио у стилу касног романтизма. Постао је познат по Војном музеју у Арсеналу у Бечу (1850—1856).¹⁰⁾ Ту зграду дизајнирао је у стилу касног романтизма, али са византијским, исламским и готичким елементима.¹¹⁾ Међутим касније је постао најистакнутији представник неоренесансе у архитектури, а тај његов стил називао се и бечки стил. Временом бечки стил се проширио и на унутрашњи дизајн. Заједно са Ферстером постао је један од најпознатијих и најутицајних бечких архитеката. Његово најпознатије дело у Бечу је зграда Аустријског парламента (1874—1883), која је изграђена као антички, неокласични храм. Од 1863. стално живи у Бечу.

Од 1868. до 1884. предавао је на Бечкој уметничкој академији.¹²⁾ У Бечу је изградио Зграду бечке филхармоније (Музикферајн, Musikverein, 1867—1869).¹³⁾ У Згради бечке филхармоније налази се концертна сала беспрекорне акустичности. Дизајн и акустичност зграде и сале покушавали су многи да копирају. Изградио је и Академију финих уметности (1872—1877), Бечку берзу (1874—1877).¹⁴⁾ Добио је 1884. титулу барона.

Почасни је члан Српског ученог друштва од 1886.

• Grande Encyclopédie, Paris 19, 829 (B-s).
• ÖBL 7 (1958) 181–182 (Anonim).
• G. Niemann und F. von Feldegg: Th. Hansen und seine Werk. Wien 1893.
• M. Fischer: Th. Hansen's Leben und Frühwerke. Graz 1946.
• R. Wagner-Rieger, M. Reissberger: Theophil von Hansen. Wiesbaden 1980 (Die Wiener Ringsrasse, 8).
• M. Јовановић: Теофил Ханзен, „Ханзенатика“ и Ханзенови српски ученици. Зборник за ликовне уметности Матице српске 21 (1985) 235–258.

• Краћа биографија на сајту САНУ

Teofilo Hanzen