Урош Несторовић
Рођење: 1765. Будим, Хабзбуршка монархија Смрт: 20. август 1825. Сомбор, Хабзбуршка монархија

Урош Несторовић (Будим, 1765 — Сомбор, 8/20. август 1825), српски правник, филозоф и педагог. Био је од 1810. врховни надзорник српских школа у Угарској. Заслужан је за свеобухватну реформу српског школства. Основао је 1812. године у Сентандреји српску препарандију (учитељска школа), која је 1816. премештена у Сомбор. Био је обавештајац, који је у служби аустријске полиције и двора радио против Срба.

Урош Стефан Несторовић је рођен 1765. године у Будиму.¹⁾ Завршио је филозофске науке у Немачкој у Бреслави (Вроцлав).²⁾ После тога завршио је правни факултет у Бечу.³⁾ Изабран је за једног од 4 писара на Српском народноцрквеном сабору у Темишвару септембра 1790.⁴⁾ Постао је 1791. канцелиста и заклети нотар код српске (краљевске илирско дворске) канцеларије.⁵⁾ Пошто је 1792. укинута српска канцеларија премештен је у угарску дворску канцеларију.⁶⁾ Постављен је 1796. за угарског дворског агента.⁷⁾ У Будиму је 1800. изабран за почасног грађанина.

Српске школе су почетком 19. века стајале јако лоше, па је Несторовић 1810. постављен за врховног надзорника свих православних народних школа у Угарској.⁸⁾ Цар Франц II писао је 1811. митрополиту Стефану Стратимировићу да је одабрао Несторовића да као краљевски саветник и врховни школски надзорник обиђе све школе и направи предлог за побољшање просвете и да се о свему договори са Стратимировићем.⁹⁾ Пуних пет месеци Несторовић је обилазио разне школе и затекао је школство у јадном и запуштеном стању, са лошим методама, неспремним учитељима, лошој управи и недостатку добро уређене учитељске школе.¹⁰⁾ Нашао је да су многи учитељи незналице, да је начин предавања хаотичан.¹¹⁾ Све недостатке навео је у свом извештају цару.¹²⁾ Сматрао је да је за почетак најважније да се оснују три учитељске школе (препарандије) за Србе, Грке и Влахе.¹³⁾ Несторовић је предложио да се за Србе оснује препарандија у Сентандреји, за Грке у Пешти и за Влахе у Старом Араду.¹⁴⁾

Српска препарандија отворена је 3/15. новембра 1812. године у Сентанадреји.¹⁵⁾ Професори на препарандији били су Павле Атанацковић, Кузман Јосић и Василије Булић.¹⁶⁾ Већ 1813. године за професора је дошао Димитрије Исаиловић.¹⁷⁾ Исте године отвореме су грчка и влашка препарандија.¹⁸⁾ Несторовићевим залагањем многе општине су повисиле учитељске плате, а многа места су подигла и станове за учитеље.¹⁹⁾ Несторовић је препоручио и да се оснује школски фонд.²⁰⁾ Већа места су прва то прихватила, а онда су следила и мања места. Несторовић је неуморним залагањем постигао да се уведе и школски тас, односно да се на недељној служби у цркви поред цркве и сиромашних додељује новац и школи.²¹⁾ Из тога фонда плаћали су се професори на препарандији и исплаћивале су се стипендије сиромашнијим надареним ученицима.²²⁾

Током 1813. приредио је за штампу нове уџбенике на српском језику.²³⁾ Када се препарандија преместила из Сентандреје у Сомбор основао је 1816. српску библиотеку.²⁴⁾ Књиге, које су на народном језику писали Платон Атанацковић, Димитрије Исаиловић и Булић, Несторовић је поднео угарској дворској канцеларији, која је одбила да штампа књиге, пошто су биле написане простим језиком, како народ говори.²⁵⁾ Радило се заправо о цензури митрополита Стефана Стратимировића, који није дозвољавао да се пише простим народним језиком.²⁶⁾ Несторовић се узалуд борио против те одлуке.²⁷⁾ Митрополит је поред тога био незадовољан и што је увођењем препарандије укинута стара пракса да се само богослови могу прихватити за учитеље.²⁸⁾ Тражило се да се укине забрана да богослови не могу бити учитељи, ако нису завршили препарандију. Током 1825. митрополит је писао тужбе против прикупљања новца за препарандије.²⁹⁾ Несторовић је умро 8/20. августа 1825. године у Сомбору.³⁰⁾

Ступио је у службу аустријске дворске полиције, односно био је доушник директора бечке полиције грофа Франца Хабера.³¹⁾ О тој активности нађено је обиље доказа у бечким архивима.³²⁾ По налогу надвојводе Лудвига 1806. преводио је Карађорђева писма на немачки језик.³³⁾ До 1814. своју обавештајну активност обављао је под пуним именом и презименом, а од 1814. под шифром W. W.³⁴⁾ Током 1807. јављао је о руској помоћи Србима за време Првог српског устанка.³⁵⁾ Аустријски цар је дао налог свом директору полиције да посебно пази да Несторовић не би био компромитован међу Србима.³⁶⁾ Предложили су га још 1807. за врховног надзорника илирских школа, да би могао да неометано путује и обавља обавештајну делатност међу Србима.³⁷⁾ Међутим од тога се одустало, па је крајем 1809. године Несторовић сам себе предложио на то место.³⁸⁾ Несторовић је одмах кад је постављен за врховног инспектора школа током 1810. оправдао царево поверење, па је потказао генерала Јозефа Симбшена и разне земунске присташе Карађорђевих устаника.³⁹⁾ Његова обавештајна активност је била усмерена на митрополита Стратимировића, православне владике, Русију у Србију, као и на Илире (Србе) у Хабзбуршкој монархији.⁴⁰⁾ Несторовић је обратио пажњу и на Атанасија Стојковића, кога је сматрао руским агентом.⁴¹⁾ Стојковић је због тога био стављен под полицијски надзор.⁴²⁾

• Ђорђе Рајковић, Урош Стеф. Несторовић и његове заслуге за школе, Летопис Mатице српске, број 129, уредник Антоније Хаџић, Нови Сад, 1882, стр. 1—18
• Славко Гавриловић, Урош Несторовић као конфидент бечке полиције у време Првог српског устанка, Зборник матице српске за историју, број 74, Нови Сад, 2006, стр. 141—168
• Савременици и последници Доситеја Обрадовића и Вука Стеф. Караџића, Биографско-библиографска грађа, свеска 7, Н, уредник Властоје Д. Алексијевић

Uros Nestorovic