Шиме Љубић
| Шиме Љубић |
|---|
 |
| Рођење: 24. мај 1822. Стариград на Хвару, Хабзбуршка монархија Смрт: 19. октобар 1896. Стариград на Хвару, Аустроугарска Познат као: теолог, археолог, историчар, политичар, професор и кустос Народног музеја (Загреб) |
Шиме Љубић (Стариград на Хвару, 24. мај 1822 — Стариград на Хвару, 19. октобар 1896), теолог, археолог, историчар и политичар, професор гимназије, управник Народног музеја (Загреб) и кустос Археолошког музеја (Сплит).
Живот и рад
Основну школу је завршио у мјесту рођења, гимназију у Дубровнику и Сплиту, а у Задру 7. и 8. разред (филозофија). Ту је учио теологију и апсолвирао. Петар Ниситео га је одушевио за археологију. Илирски препород је утицао на њега па почиње да пише прилоге за Зору Далматинску, махом животописе и теолошка излагања. Љубав према народу га је нагнала на скупљање народних пјесама, и других етнографских и фолклористичких мотива.
Године 1846. завршио је теологију и постаје капелан у родном мјесту. Ту држи приватну школу све до 1855. Основао је ту и Народну читаоницу, пише и политичке чланке у разним новинама. Због тога је 1848/1849. отпуштен из службе и стављен под надзор власти, а доцније премјештен. Капелан је онда у Супетру, па у Нережишћу, па у Св. Недјељи на Хвару. Тада оснива нумизматичку збирку.
Написао је дјело Nummografia dalmata и послао га бечкој академији, и потом је штампано 1851. Тада се више посвећује историјским студијама и одлази у Беч 1855. године. Ту издаје неке доста почетничке радове. Послан је у Далмацију од аустријске комисије за очување споменика, и шаље неке прилоге који су штампани у Бечу. Као и у каснијим радовима, доста му недостаје система и методике. Служио је у гимназији у Сплиту од 1858, али истражује и млетачке архиве, гдје проналази доста корисног историјског материјала. Од 1861. поново је у Хрватској гдје је професор у Осијеку и Ријеци, и пише многе расправе.
При отварању ЈАЗУ Љубић је добио управу народног музеја. Тако је дошао у Загреб гдје је 25 година радио у народном музеју. Био је уредник и оснивач Виесника Хрватског Археолошког Друштва, који је излазио 1879—1892. Отишао је у пензију 1892. године и вратио се у Стари град гдје је до смрти и остао.
Његов рад је по обиму врло велик. Има много радова из археологије, епиграфике, нумизматике.
Нека дјела:
- Огледало књижевне повиести југославјанске на подучавање младежи (1864—1869)
- Преглед повиести Хрватске (1864)
- О одношајих дубровачке с млетачком републиком до г. 1358
- Борба за глаголицу на Лошињу
- Опис југославенских новаца (1875)
Академик
Дописни је члан Српског ученог друштва од фебруара 1869. Почасни је члан Српске краљевске академије од новембра 1892.
Литература
- Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књига друга, Загреб, 1924. (В. Новак)