Корисничке алатке

Алатке сајта


андра_ђорђевић

Андра Ђорђевић

Андра
Ђорђевић
андра_ђорђевић.jpg
Рођење:
9. април 1854.
Крагујевац,
Кнежевина Србија

Смрт:
4. новембар 1914.
Крагујевац,
Краљевина Србија

Познат као:
правник и политичар
министар правде
и министар просвјете

Андра Ђорђевић (Крагујевац, 28. март/9. април 1854 — Крагујевац, 22. октобар/4. новембар 1914), српски правник и политичар и професор Велике школе у Београду. Био је министар правде и министар просвјете.

Биографија

Рођен је 28. марта/9. априла 1854. године у Крагујевцу, од мајке Ане и оца Алексе. Основну школу започео је у Крагујевцу, а завршио у Ваљеву 1865. Гимназију је учио у Шапцу (1865—1869) и у Београду (1869—1871).1)

Завршио је права у Београду 1875, на Великој школи. По свршеној школи запослио се у државној служби. Неко време је служио у судској струци, у варошком суду и министарству параде 1875—1878, затим у Нишу, као писар окружног суда до 1881, када му је уважена оставка. Пошто му министар правде није дозволио да полаже адвокатски испит, по кнежевој жељи враћен је у службу као писар министарства II класе.2) Потом је 1882. послат као државни питомац у Париз, гдје је положио лиценцијат права 1884. Те године је постао професор права на Великој школи. Предавао је испрва две године римско, а потом грађанско право.

У главном Уставотворном одбору, радио је као секретар, на изради устава 1888. Наредне 1899. послат је заједно са Јованом Ђајом у Грчку да изучава систем тајног гласања.3)

Као напредњачки посланик ушао је у Скупштину града Београда 1893. Сматрао се поузданим човеком краља Милана.4) Министар правде постао је 1894. у влади Ђорђа Симића. У том својству је потписао указ о амнестији владе Јована Авакумовића. Затим је био министар просвјете у влади Светомира Николајевића, која је по Ђорђевићевој замисли укинула Радикалски устав из 1888. и вратила на снагу Намеснички устав.5) Истакао се у прогањању радикалних учитеља из државне службе.6) Тврдио је да су просветни радници главни проповедници радикализма и да се радикализам не може сасећи док се просветни радници не одвоје од политике.7) Међутим није гањао професоре, који су припадали либералима или напредњацима, тако да су се Ђорђевићеви потези могли правдати само интересима политике, а не струке.8) Пргави Ђорђевић, који је доста веровао доставма навукао је на себе велику мржњу радикала.9) Након пада Николајевићеве владе крајем 1894. Ђорђевић се вратио у Велику школу. Био је министар просвете у влади Владана Ђорђевића од 1897. до 1900. Настојао је да смањи број гимназија и повећа број стручних школа, и да одстрани просвјетне раднике из политике.10) Био је добар администратор, али његове реформе су биле кратког даха.11) Непопуларан је био стални надзор над учитељима, а издражавање основних школа из приреза сматрало се новим наметом. Поред тога укидање гимназија сматрало се назадном мером против интелигенције и негативно је одјекнуло у свим местима где су укинуте гимназије.12) Због укидања гимназија многи, а посебно младићи из сиромашних породица, масовно су се уписивали на Војну академију, која је због војних реформи краља Милана гутала једно време сав интелектуални подмладак Србије.13) С друге стране грађанске школе нису имале успеха, који се од њих очекивао, па се након његовога одласка са места министра, све враћено у пређашње стање.14)

Помагао је краљу Александру Обреновићу приликом државног удара 1901.15) Краљ га је користио за најповерљивије послове, па је за краља саставио нацрт устава пред државни удар.16) Краљ је 1901. укинуо Намеснички устав из 1869. и наметнуо Октроисани устав.

Краљ је преко Андре Ђорђевића и Милоша Петронијевића обављао најповерљивије разговоре са Аустријанцима.17) Преговоре о измени русофилске оријентације владе водили су у тајности и без знања владе Димитрија Цинцар-Марковића.18) Краљ је марта 1903. послао Андру Ђорђевића у Беч на преговоре са грофом Голуховским.19) Краљ је био забринут због бугарских акција у Македонији, а није више веровао ни Русима сматрајући да ће они да стану на бугарску страну. Због тога је Аустријанцима говорио о могућности рата против Бугарске у савезу са Турском, али Аустријанци му нису много веровали.20) Краљ је планирао и нову владу на челу са радикалима, а у владу је требао да уђе Андра Ђорђевић као министар спољњих послова.21)

Андра је 1902. постао сенатор, а 1903. државни савјетник, са којег места је пензионсиан. Године 1905. опет је у политичком животу као напредњачки посланик у Топличком округу.22)

Академик

Био је дописни члан Српске краљевске академије (Академије друштвених наука) од 1906, а прави члан (Академије друштвених наука) од 1910. Приступну беседу није одржао.

Дела

Ђорђевић је био јако цењен као правник. Написао је велики број расправа и неколико уџбеника. Главно дјело у том смислу му је: „Систем приватног (грађанског) права у Краљевини Србији“. То је издато у двије књиге, али незавршено, 1893, 1896. и 1906. године.

Уређивао је часопис „Право“ 1891, заједно са Стевом Максимовићем. Објавио је више чланака у стручним часописима.23)

  • „Наук о меничном праву“ (1881)
  • „Теогрија грађанског поступка судског I и II“ (1891)
  • „Систем приватног права у Краљевини Србији“ (општи део I и II 1893, 1896. и посебни део 1906)
  • „Наследно право у Краљевини Србији“ (1904)
  • „Менично право у Краљевини Србији“ (друго поправљено издање 1905)

Одликовања

Добитник је следећих одликовања24):

  • „Спаситељ“, трећи степен, од грчког краља (1889)
  • „Таковски крст“, први степен
  • „Свети Сава“, први степен
  • „Милош Велики“, трећи степен
  • „Бели орао“, четврти степен
  • Медаља друштва „Светог Саве“
  • Црвени крст, од Друштва „Црвени крст“

Литература

Спољне везе

1) , 2)
Годишњак XIX, 1906, стр. 423
3) , 22)
Годишњак XIX, 1906, стр. 424
4)
Влада Александра Обр. 2, стр. 16
5) , 6) , 7)
Влада Александра Обр. 2, стр. 31
8) , 9)
Влада Александра Обр. 2, стр. 32
10)
Влада Александра Обр. 2, стр. 285
11)
Влада Александра Обр. 2, стр. 285, 286
12) , 14)
Влада Александра Обр. 2, стр. 286
13)
Васа Казимировић, 1997, стр. 264
15) , 17)
Влада Александра Обр. 3, стр. 336
16)
Влада Александра Обр. 3, стр. 303
18)
Мисија Андре Ђорђевића 531
19)
Мисија Андре Ђорђевића 532
20) , 21)
Мисија Андре Ђорђевића 533
23)
Годишњак XIX, 1906, стр. 427
24)
Годишњак XIX, 1906, стр. 428
андра_ђорђевић.txt · Последњи пут мењано: 2023/07/04 14:39