Светомир Николајевић

Светомир Николајевић

Светомир Николајевић (Радуша, 27. септембар 1844Београд, 18. април 1922) је био српски историчар књижевности и политичар. Био је председник владе Краљевине Србије (1894), председник Народне скупштине, министар унутрашњих послова, градоначелник Београда и ректор Велике школе. Убраја се у осниваче Народне радикалне странке и масонске ложе Побратим. Основао је 1886. и био председник Друштва Светога Саве. Народну радикалну странку напустио је након 1885. и стално се супростављао странчарењу у политичком животу.

Школовање

Светомир Николајевић рођен је 27. септембра 1844. у селу Радуши близу Бранковине.1) 2) Његов отац је био судски чиновник, а без њега је остао са шест година.3) Гимназију је завршио у Шапцу и Београду. Другу годину Филозофскога факултета Велике школе завршио је 1865.4) Због одличнога учења као државни питомац о трошку државе студирао је од 1865. до 1871. у иностранству.5) Историју светске књижевности студирао је на универзитетима у Цириху, Берлину, Паризу и Лондону.6)

Професор Велике школе

Иако је стекао најшире образовање и знање многих језика, по повратку у Србију запослен је 1871. са веома ниским ступњем, као писар пете класе.7) Током 1873. постављен је на Великој школи за наставника Опште историје књижевности са нарочитим погледом на историју Словена и Срба.8) Већ 1874. постављен је за професора Велике школе.9) Исте године изабран је за редовнога члана Српскога ученога друштва, а 1879. изабран је за члана Одбора Чупићеве задужбине.10) Био је јако цењен као професор и књижевник и јако популаран код омладине.11)

Међу оснивачима Радикалне странке

Био је један од оснивача Народне радикалне странке. Изабран је за посланика на изборима 1880. Истакао се својим говором приликом скупштинскога претреса Бонтуовога уговора о железници марта 1881.12) Истицао је да је Бонтуов уговор политички штетан за Србију, откривајући да је Бонтуова Генерална унија под покровитељством Аустрије и да склапајући тај уговор губимо велики део независности.13) Називајући издајницима балканских народа оне који склапају тако штетан уговор изазвао је гужву у Скупштини, па су га радикали морали бранити од напредњака.14) Ипак Скупштина је изгласала штетан уговор. По питању тактике разликовао се од других радикалских вођа, јер није одобравао њихове претеране акције. Након Тимочке буне 1883. молио је стране амбасадоре пред суђење да се заузму за оптужене радикале.15) Радикалну странку је тада саветовао да склопи споразум и помири се са краљем Миланом.16)

Оснивање Друштва Светога Саве

Основао је у Београду 1886. Друштво Свети Сава.17) Био је први председник новооснованога друштва. Друштво је првенствено требало да заштити наш народ од терора бугарскога егзархата у Старој Србији.18) 19) Требало је и да пружи подршку Србима у Босни и Херцеговини. Задатак друштва је био да шире просвету и његују националне осећаје у целом српском народу без обзира на веру, тако да су наступали са девизом: Цитат: Брат је мио, које вере био.20)Друштво је у почетку сву пажњу усмерило на Стару Србију и Македонију. Настојало је што хитније да помогне српским школама, црквама, учитељима, свештеницима и ђацима у угроженим крајевима у којима се услед бугарске пропаганде а уз турску подршку нагло смањивао број српских школа и цркава. Основао је 1890-1891. и Друштво Краљ Дечански, чији циљ је био да се помогне глувонемој деци.21) Био је председник тога друштва, које је подигло дом и завод за глувонему децу.22) Поред осталога основао је и вечерњу Светосавску школу са домом, у којој се до ослобођења Косова и Метохије школовало много деце из Македоније и Старе Србије.23) Основао је 1890. и Богословно-учитељску школу за школовање учитеља и националних радника из Македоније и Старе Србије.24)25) Међутим радикалска влада је августа 1891. затворила и дом и школу.26)

Пензионисан због здравице

Након Српско-бугарскога рата 1885. раскрстио је са свим странкама.27) Радикали су били љути на њега, јер је напустио странку. Он се супростављао странчарењу. Једно кратко време 1887. био је градоначелник Београда.28) Изабран је за ректора Велике школе 1888.29) Светомир Николајевић одржао је 26. јула 1890. здравицу на банкету захвалности краљу Милану (раније је абдицирао), који је поклонио имање Јевремевац за ботанички врт Јевремовац.30) Здравицу је искористио да укаже на свакодневна гажења закона и Устава, која су након абдикације краља Милана починили радикали.31) Краљ Милан је изјавио да се слаже са њим, али не у толикој мери. Радикална влада је Николајевићев говор протумачила као позив краљу Милану да отера радикале са власти и одмах је због тога пензионисала Николајевића.32) На место професора Велике школе враћен је 1892, а 1893. постао је члан Државнога савета. Неколико година борио се против страначкога фанатизма.33) Уживао је поверење новога краља Александра Обреновића. Краљ Милан вратио се у Србију 21. јануара 1894, па је влада радикала одмах дала оставку и 24. јануара 1894. образована је влада Ђорђа Симића.34) Светомир Николајевић је постао министар унутрашњих послова.35)

Председник владе

Симићева влада је кратко трајала, само до 2. априла 1894, када је Светомир Николајевић постао председник владе Краљевине Србије.36) Најважније личности нове владе важиле су за поуздане људе краља Милана и били су против радикала.37) Николајевићева влада 29. априла укинула је указом законе о прогонству краља Милана и краљице Наталије.38) Радикали су одмах почели да одржавају по целој Србији скупове протестујући против владинога указа, а Николајевић је онда забранио радикалске скупове.39) Када је Касациони суд поништио владин указ о краљу онда је краљ неколико дана касније 21. маја укинуо Устав из 1888. и вратио Устав из 1869.40) Као председник владе Николајевић је имао велику одговорност за тај државни удар.41) Након укидања Устава сматрао је да главну реч треба да воде људи од памети и имућности.42) Пошто давно није имао своје странке удруживао се у клику професора Велике школе и београдских трговаца, што ће представљати зачетак конзервативне странке.43)

Николајевићеви пријатељи покренули су 1894. лист Ред са отворено конзервативним програмом, а основна идеја је била да се историјским интересима нације треба обезбедити тежиште и превага и да се нижим класама не сме дозволити да бројчаном надмоћношћу из државне управе искључе више класе као носиоце народне културе.44) Николајевићева влада запала је између либерала и напредњака и између краља Милана и краља Александра и њиховога неслагања.45) Није могао да води политику по својим мерилима, јер га је краљ Милан спречавао да смени либералне начелнике. Сукоб између Николајевића и либерала ескалирао је у сукоб њега и краља Милана, па је то довело до пада владе 27. октобра 1894.46) После избора, које су радикали бојкотовали изабран је 22. априла 1895. за председника Скупштине, која је озаконила државни удар и укидање Устава из 1888.

Оснивање масонске ложе

Основао је 1890. масонску ложу Побратим заједно са Ђорђем Вајфертом.47) Као слободни зидар био је у вези са мађарском масонском ложом.48) Вратио се на место професора Велике школе, а 1895. постављен је за члана Државнога савета.49) Током 1901. именован је за доживотнога сенатора, а 1903. постављен је за посланика у Грчкој, да би исте године био пензионисан.50)

Књижевни рад

На српску књижевност нарочито јако утицао је од око 1875. до око 1885. као професор Велике школе.51) После Јована Андрејевића и Лазе Костића први је наш књижевник, који је студирао енглеску књижевност и то у Лондону.52) Први његов рад је био Леди Монтегријева у Србији (Отаџбина, 1875), а у истом часопису објавио је О стојицизму и римској држави.53) Један број јавних предавања и есеја издао је у два свеска Листићи из књижевности (1883—1888), а ту су били Тацит, Из Шекспира, Јулија, Пред Шекспиром, Ариосто итд.54) Током 1881. основао је часопис Рад и у њему је штампао Цезара и Брута. Његова књижевна важност је била у томе, што је почео да пише о енглеским писцима после добре припреме и што се трудио да добро документира оно о чему пише.55) Први је скренуо пажњу наше књижевности на нордијске писце, посебно на Хенрика Ибзена.56) Своје књижевне саставе писао је допадљивим лепим књижевним стилом.57)

Литература

2)
НА Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд 1929, књига 3, 95
3) , 4) , 5) , 7) , 8) , 9) , 10) , 17) , 21) , 22) , 29) , 49) , 50)
Годишњица Николе Чупића 35, 1923
6) , 18) , 20) , 23) , 24) , 28) , 47) , 51) , 52) , 53) , 54) , 55) , 56) , 57)
Народна енциклопедија
11) , 12) , 13) , 14) , 19)
Јов.Влада Милана Обр.2 стр 402
15)
Јов.Влада Милана Обр.3 стр 130
16)
Јов.Влада Александра Обр.2 стр 470
25) , 26)
Јов.Влада Милана Обр.1 стр 164
27) , 41) , 42)
Јов.Влада Александра Обр.2 стр 28
30) , 31)
Јов.Влада Александра Обр.1 стр 246
32)
Јов.Влада Александра Обр.1 стр 247
33) , 34)
Јов.Влада Александра Обр.2 стр 6
35)
Јов.Влада Александра Обр.2 стр 7
36) , 37)
Јов.Влада Александра Обр.2 стр 16
38)
Јов.Влада Александра Обр.2 стр 18
39)
Јов.Влада Александра Обр.2 стр 19
40)
Јов.Влада Александра Обр.2 стр 21
43) , 44)
Јов.Влада Александра Обр.2 стр 29
45)
Јов.Влада Александра Обр.2 стр 47
46)
Јов.Влада Александра Обр.2 стр 48
48)
Јов.Влада Александра Обр.2 стр 35
Штампање