Свети Саво и паша је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

0001    Књигу чати самоуче ђаче,

0002    Књигу чати, грозне сузе лије.

0003    Питали га оци калуђери:

0004    „Бога теби, самоуче ђаче,

0005    И досад су књиге долазиле,

0006    И досад си књиге разгледао:

0007    Ал’ ји ниси сузама чатио!

0008    Или ти је ткогод преминуо,

0009    Или те је забољела глава

0010    Ил’ је теби на ум пала мајка?“

0011    Беседило самоуче ђаче:

0012    „Да је мени ткогод преминуо,

0013    На санку ми до гроба бивао;

0014    Да је мене забољела глава,

0015    Да Бог да је и не пребољео;

0016    Да је мени на ум пала мајка,

0017    Да Бог да је никад не видио ─

0018    Да ја зато грозне сузе лијем,

0019    Већ она ситна књига каже:

0020    Доћиће нам Турци јаничари

0021    И араће света намастира,

0022    Од икона јасле поправити,

0023    Кивот ћеду под коње метати,

0024    А на врати огањ наложити,

0025    Светог Саву на огањ бацити!“

0026    Ал’ беседе оци калуђери:

0027    „Богом сине, самоуче ђаче,

0028    Утри сузе са бијела лица ─

0029    Ако штогођ и до тога дође,

0030    Заклаћемо овне и јариће,

0031    Донећемо слаткога шербета,

0032    Митићемо Турке јаничаре!“

0033    Истом оци у беседи били,

0034    Ал’ ето ти силни јаничара,

0035    Поараше света намастира,

0036    Од икона јасле направише,

0037    А ћивота под коње метуше,

0038    На врати су огањ наложили

0039    Да на њега светитеља баце.

0040    Турци вичу из грла бијела:

0041    „Дајте нама светог вашег Саву

0042    Да ми Саву на огањ ложимо!

0043    Какви вам је и то светитељу ─

0044    Ви сте њега у вину опрали,

0045    Девет дана на сунцу сушили,

0046    Па сте рекли да се посветио!“

0047    Кад се оци у невољи нађу,

0048    На се мећу бијеле одежде,

0049    И појају велика бденија,

0050    За три дана и три ноћи тавне,

0051    Нит’ су сели, нит’ су леба јели

0052    Нити лака боравили санка.

0053    Смилова се светитељу Сава

0054    Сам се светац из кивта креће,

0055    Па свој војсци беседу одузе,

0056    Самом паши и ноге и руке.

0057    Моли им се паша господаре:

0058    „Бога вама, оци калуђери,

0059    Ви молите светитеља Саву

0060    Да поврати језик мојој војсци,

0061    Мени паши и ноге и руке ─

0062    Ћивот ћу му од злата салити,

0063    Сви ћемо се редом умивати

0064    И пред свецем до земље клањати,

0065    Редом сваки свеца целивати,

0066    Целивати па и даривати,

0067    Даривати кол’ко који кадар!“

0068    Службу служе оци калуђери

0069    И појају велика бденија

0070    За три дана и три ноћи тавне,

0071    Нит’ су сели, нит’ су леба јели

0072    Нити лака боравили санка.

0073    Поврати се светитељу Саво,

0074    Поврати се па и смилова се,

0075    Те се креће светац из кивота,

0076    Па свој војсци беседу поврати

0077    Самом паши и ноге и руке.

0078    Што нарек’о паша у невољи,

0079    То је јунак вољан учинио:

0080    Кивот Сали од сувога злата,

0081    Сви се Турци редом умивали

0082    И пред свецем до земље клањали,

0083    Те су свеца Турци целивали,

0084    Целивали па и даровали,

0085    Даривао кол’ко који мог’о.

0086    Сам се паша главом умивао,

0087    Светог Саву смеран целивао.

0088    Па јошт вели паша господаре:

0089    „Бог убио свако оно Туре,

0090    Свако Туре и свако кауре

0091    Који хар’о свете намастире!“

• Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

---

Sveti Savo i pasa